Zamor i oporavak sportista
Biološki posmatrano, zamor predstavlja signal, kao prirodnu odbrambenu reakciju od daljeg opterećenja, koji bi mogli oštetiti organizam i dovesti do patoloških stanja. U osnovi zamora je privremeno narušena unutrašnja ravnoteža organizma (homoestaza), čija je osnovna posledica smanjena radna sposobnost. Zamor i oporavak su dve strane istog procesa i tako se moraju tretirati.

U sportskom treningu, u zavisnosti od karaktera rada, javljaju se lokalni akutni zamor i lokalni hronični zamor (kada je uključeno do 30% mišićne mase), opšti akutni zamor i opsti hronični zamor (kada je uključeno više od 70% mišićne mase). Zamor koji uključuje od 30% do 70% mišićne mase, smatra se regionalnim koji maže biti akutni i hronični. Za sve ove tipove zamora postoje određene teorije, odnosno obrazloženja, šta je uzrok pojavi određenog tipa zamora.

Najčešće se govori o teoriji iscrpljenosti energetskih izvora, teoriji trovanja ili nagomilavanja raspadnih proizvoda metabolizma, teoriji ugušenja odnosno nedostatka kisenika. Mesto pojave zamora može biti na perifiriji u mišiću (periferni zamor) ili u centralnom nervnom sistemu (CNS) centralni zamor. Na periferiji, zamor se javlja u motornom nervu, na motoričkoj ploči (sinapsi), u kalcijumovoj (Ca) cisterni i sistemu T-cevčica - tubularnom sistemu. U CNS-u zamor se javlja u motoričkim i senzornim centrima. Zamor moze biti: intelektualni, senzorni, emocionalni i fizički.

Oporavak sportista u suštinskom smislu predstavlja vraćanje homeostaze organizma, a time i sposobnosti sportiste na početni nivo. Oporavak je suprotan proces od zamora, ovde je reč o anaboličkoj fazi, dok se pri zamoru odvijaju katabolički procesi. Vraćanje na normalni-početni nivo (niz fizioloških, biohemijskih i drugih procesa, time i sposobnosti svim organima i sistemima), nije istovremeno. Ovo neistovremeno vraćanje ili uspostavljanje homeostaze naziva se heterohronost procesa oporavka i pripada jednoj od zakonitosti sportskog treninga. Potpuni oporavak neke sposobnosti, koja je u radu bila najviše uključena, podrazumeva njeno vraćanje na početni (potpuna kompenzacija) ili na viši nivo (superkompenzacija ili nadoporavak).

Radni interval dovodi do zamora sportiste, što predstavlja stimulišući deo trenažnog procesa. Interval odmora, relaksacija koja osigurava povišenu radnu sposobnost, kao rezultat anaboličkih (obnavljajućih) procesa do nivoa koji je viši od početnog, odnosno pre početka treninga. Pojava superkompenzacije (nadkompenzacije, nadoporavka) je fenomen funkcionalnih reakcija organizma u procesu sportskog usavršavanja, što je kumulacija efekata i/ili razvoj treniranosti sportiste. Dinamika i intenzitet superkompenzatornih procesa je vrlo individualan i potrebno ga je poznavati za svakog sportistu posebno.

Danas se u trenažnoj praksi poznata sredstva oporavka dele na tri velike grupe: trenažna, psihološka i medicinska.

Trenažna sredstva oporavka predstavljaju osnovna sredstva. Odnose se na dobro planiran i sproveden proces sportskog treninga, optimalno smenjivanje trenažnih i takmičarskih opterećenja i odmora, primene raznovrsnih sredstava i metoda treninga, promena uslova i mesta treninga, ritam treninga i života sportiste i slično.

Psihološka sredstava oporavka podrazumevaju sredstva koja pomažu u regulaciji psihičkog stanja sportiste. Ona su ustvari metode iz arsenala psihoterapije kao: metode sugestije i samosugestije. U sportskom treningu do danas su primenu našle: psihološki trening, aktivna samosugestija i psihoregulacioni trening. U cilju oporavka najveću efikasnost imaju ona u grupi samoregulacije posle završetka opterećenja, kao što su: psihotonični i psihoregulacioni trening, a posebno mesto kao efikasni metod psihoregulacije ima autogeni trening.

Medicinska sredstava oporavka su energetsko-supstancijska, koja se odnose na sportsku ishranu (uravnoteženje energetskog balansa) i suplementacija, koja se odnosi na dodatke ishrani, kao: vitaminski i mineralni preparati, neutralizatori mlečne kiseline, energejzeri, proteini, elektrostimulacija, fizioterapija, masaža i dr. Brzina kojom se sportista oporavlja, posebno posle maksimalnih napora, predstavlja izuzetno vazan parametar u trenažnom procesu. Govori koliko se brzo organizam sportiste, funkcionalno i strukturno adaptira na primenjena opterećenja, kao značajnog pokazatelja talenta i nivoa pripremljenosti sportiste.
 
Autor: N/A
Objavljeno: 12.06.2014.


LISTA KOMENTARA
Trenutno nema komentara u sistemu

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR
Ime:
Prezime:

Tekst komentara:
POGLEDAJTE JOŠ I...
+ O nama
+ Kontakt
+ Pravna pouka
+ Uslovi korišćenja
+ Postanite saradnik
+ Često postavljana pitanja

POVEZANI TEKSTOVI...
> Uticaj duvanskog dima na sportiste
> Bolest putovanja i sport
> Sasvim spremni za nove pohode
> Zdravlje - Mudra investicija
> Dozvoljeni i nedozvoljeni stimulatori
 
> Preporučeni tekstovi

AKCIJE
Ako podjednako volite sport i da pišete o njemu, odnosno znate nešto novo i zanimljivo o nekoj sportskoj temi,  a uz to želite da svoje znanje iz oblasti sporta nesebično podelite sa drugima, javite nam se. Čekamo Vas!
Zanimaju Vas informacije o određenoj sportskoj manifestaciji (turniru, prvenstvu, akciji, seminaru, itd.), pogledajte najave aktuelnih sportskih manifestacija u okviru našeg Sportskog kalendara...
Ukoliko vodite neku sportsku organizaciju (savez, klub, asocijaciju i sl.) ili ste organizator neke sportske manifestacije (turnir, akcija, seminar, sl.) i želite da je medijski promovišete, odnosno sa njom upoznate širu javnost, Savremenisport.com može postati Vaš Medijski partner...
Osetite deo atmosvere sa najzanimljivijih već održanih sportskih manifestacija putem slika koje smo zbog Vas zabeležili u okviru Foro galerije...