_pretreniranost-sportista.jpg "Pretreniranost sportista")
U savremenom sportu, kako profesionalnom, tako i rekreativnom, usled prevelike želje za postizanjem rezultata često dolazi do neželjenih posledica, jedna od njih je i pretreniranost. Pretreniranost je stanje sniženih funkcija organizma usled prekomerne i neadekvatno dozirane fizičke aktivnosti. Sindrom pretreniranosti je stanje dugotrajnog osećanja iscrpljenosti i nemogućnosti obavljanja treninga na nivou na kom je bio pre nego što je došlo do pretreniranosti.
Stanje pretreniranosti nije rezervisano samo za vrhunske sportiste, upravo suprotno, češće dolazi do pretreniranosti kod početnika u sportu iz razloga što se za kratko vreme žele postići ciljevi koji iziskuju napore koji nisu adekvatno dozirani s obzirom na trenutne funkcionalne mogućnosti sportiste. Pretreniranost sa sobom nosi psiho-fizičke poteškoće, loše utiče na sportistu, gasi motivaciju i sportistu dovodi u situaciju da se oseća nemoćnim i slabijim nego što u stvari jeste. Na osnovu ispitivanja sprovedenog među danskim fudbalerima, ustanovljeno je da je čak 37% povreda prouzrokovano prevelikim naporima, odnosno pretreniranošću (Lynch i Carcason, 1994.).
Kako dolazi do pretreniranosti?
Dizanjem svesti o korisnosti fizičke aktivnosti i blagodetima koje ona donosi organizmu veliki deo populacije se uključuje u različite vidove treninga na vlastitu ruku, što u većini slučajeva prouzrokuje neadekvatan plan vežbanja, koji rezultira pretreniranošću, da bi se to izbeglo, potrebno je obratiti se stručnjaku iz ove oblasti. U procesu sportskog treninga smenjuju se periodi napora i odmora. Kada se naruši ravnoteža i napor koji prouzrokuje stres postane veći, a odmor neadekvatan sportista ulazi u stanje pretreniranosti.
Stres ne nus proizvod treniranja, u zavisnosti od njegove količine može ostvariti pozitivne ili negativne efekte na organizam sportiste. Pozitivan efekat dovodi do vidnog sportskog napredka. Negativan stres rezultira psihosomatskim poremećajima i nedostatkom napredka, što pogubno utiče na sportistu. Pokušavajući da pojačanim treningom nadoknade propušteno u prethodnom treningu, sportisti iscrpljuju svoje resurse i nagomilavaju veliku količinu stresa koja dovodi telo do stadiuma pretreniranosti. Pored pohlepe za ekstremno brzim napredkom, jedan od najčešćih razloga zbog koga dolazi do pretreniranosti je nestručnost sportskog trenera. Nepoznvanje osnovnih principa sportskog treninga u kombinaciji sa neadekvatnom pripremljenošću sportiste na opterećenje izazivaju veći broj pato-fizioloških poremećaja u organizmu. Još jedan od čestih primera pretreniranosti javlja se kod rane specijalizacije mladih sportista koji nemaju stvorenu adekvatnu bazu motoričkih sposobnosti koja se stiče kroz igru i rekreaciju i periodu odrastanja.
Oblici i simptomi pretreniranosti?
U literaturi se srećemo sa dva oblika pretreniranosti, simpatički i parasimpatički.
Simpatički oblik pretreniranosti zove se još i pretreniranost prvog tipa, gde dominira napetost simpatičkog nervnog sistema. Simptomi koji su karakteristični za ovaj oblik pretreniranosti su: Pojava nekontrolisanih reakcije, usporeno vreme reakcije, usporeno vraćanje pulsa na normalne vrednosti nakon opterećenja, osećaj malaksalosti, brzo zamaranje, poremećaj sna, razdražljivost, gubitak telesne mase, smanjen apetit, glavobolja, pojava podočnjaka, promene ritma srca i ubrzan puls, blago povećanje temperature.
Parasimpatički oblik pretreniranosti sportiste se u stanju mirovanja ili pri slabijem opterećenju gotovo i ne primećuje. Kod ovog tipa pretrenirnostsimptomi nisu tako jasni kao kod prvog tipa. Karakteristično za ovaj tip pretreniranosti je da i pored forsiranog treninga dolazi do stagnacije i opadanja rezultata.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
Treba napomenuti da su pojedini simptomi pretreniranosti autonomnog nervnog sistema prepoznatljivi i kod osoba koje nisu pretrenirane. Treba biti oprezan, jer se ne može uvek utvrditi da su prepoznati simptomi siguran znak pretreniranosti. Da bi se navedeni simptomi mogli povezati sa pretreniranošću, prethodno mora postojati aktivnost koja bi je izazvala, u slučaju da ne postoji fizička aktivnost koja bi izazvala pretreniranost ove simptome možemo povezati sa nekim drugim bolestima (anemija, virusne infekcije, mononukleoza, psihičke bolesti, hronični umor.)
Studije su pokazale da su mlađi sportisti skloniji simpatičkim simptomima pretreniranosti, a stariji sportisti parasimpatičkim. Sportista koji je pretreniran može imati jedan ili više od nabrojanih simptoma, a pokazatelji pretreniranosti mogu biti različiti u zavisnosti od fizičke aktivnosti kojom se sportista prethodno bavio.
Kako izbeći pretreniranost?
Najbolji način za sprečavanje pretreniranosti je sistematsko praćenje i kontrola trenažnog procesa, gde je određivanje trenažnih opterećenja kroz cikluse i periode, u službi individualnih zahteva i mogućnosti samog sportiste. Doziranje i kontrolu opterećenja moguće je pratiti putem fizičkih (spoljašnjih) i fizioloških (unutrašnjih) indikatora.
Fizički indikatori opterećenja su pokazatelji obima opterećenja i trajanja aktivnosti, trajanje odmora, broj ponavljanja, dužina pređenih deonica itd. Fiziološki indikatori opterećanja su pokazatelji reakcije organskih sistema i organizma kao celine na postavljeno opterećenje, to su frekfencija srca, frekfencija disanja, krvni pritisak itd.
Od unutrašnjih indikatora naječšće se koristi srčana frekvencija (puls), kao pouzdan pokazatelj, lako dostupan i preko kojeg je moguće jednostavno i dosta precizno dozirati i kontrolisati nivo primenjenih opterećenja tokom fizičke aktivnosti.
Saveti za prevenciju pretrenranosti
- Treninge ograničiti na razuman vremenski period (45 - 90 min)
- Obezbediti adekvatan odmor u odnosu na količinu opterećenja
- Postepeno povećavanje opterećenja
- Ishranu obogatite proteinima, vitaminima i mineralima
- Pratiti frekfenciju srca i period za koji se vraća na normalnu vrednost
- Obratiti se stručnjaku iz oblasti sportskog treninga kako bi vam obezbedio adekvatan trenažni program
- Prekontrolišite vaše zdravstveno stanje pre nego započnete a trenažnim ciklusom
- Izbegavajte trenažne programe koji obećavaju neverovatan napredak za vrlo kratko vreme.
Lečenje pretreniranosti?
Važno je pretreniranost otkriti u samom početku, kako bi se u što kraćem roku otklonila i sportista se vratio u trenažni proces. Kada se pretreniranost dijagnostikuje potrebno je obaviti medicinske preglede i utvrditi oblik pretreniranosti. Ako je u pitanju simpatička pretreniranost, potrebno je u potpunosti prekinuti sa treninzima na dve do tri negelje, i zameniti ih boravkom u prirodi, snom, koristiti blage masaže, fizikalne tretmane i slično. Ishranu obogatiti vitaminima (C, E, B kompleks, posebno vitamin B6) i mineralima (magnezijum i kalcijum). Ako je u pitanju parasimpatički oblik pretreniranosti oporavak je brži i može se odvijati uz blagu korekciju trenažnog programa. U odnosu na tip pretreniranosti vreme koje je potrebno za oporavak sportiste može trajati od 48 sati do čak 6 meseci.
Literatura:
Teorija i metodika sportskog treninga - Prof. dr. Franja Fratrić
FIMS Priručnik za klupske lekare - Lyle Micheli, Angela Smith, Norbert Bachl...
Overtraining in Sport - Richard B. Kreider, Andrew C. Fr
Exercise and Sport Science - William E. Garrett, Donald T. Kirkendall
