Ovo se dogodilo 1972. godine, na Olimpijkim igrama u Minhenu. Jedan relativno nepoznati plivač čekao je pored bazena signal za start. Kada je startovao, plivao je svom snagom. I samo za nekoliko trenutaka osvojio je zlatnu medalju i poboljšao svetski rekord.
Sledećeg dana je učestvovao na još jednom takmičenju i ponovo osvojio zlatnu medalju, a zadivljujuće je da je opet preplivao distancu za rekordno vreme. Učestvovao je u sedam disciplina u plivanju na olimpijadi u Minhenu i osvojio sedam zlatnih medalja, postavivši pritom sedam novih rekorda. Što je bilo jedno od najvećih dostignuća u istoriji olimpijskih igara. Odjednom je ceo svet čuo za Marka Špica (Mark Spitz).
Pobeda nije bila plod slučajnosti ili jednostavno dobro iskorišćena šansa. Iza ovog uspeha stajali su požrtvovanost i posvećenost napornim treninzima u bazenu i sportskoj dvorani, sat za satom, dan za danom, godinu za godinom, tokom koji se Mark pripremao za ovo takmičenje. Uspeh je došao kao konačan rezultat napornog rada i posvećenog treninga.
Samo jasna vizija o tome šta možemo uraditi i kakvi možemo postati, redovno nas podstiče da radimo na ostvarivanju naših ciljeva. Mark je imao srce šampiona i istrajnost čoveka koji zna šta hoće i šta treba da uradi da bi to postigao.
Njegove reči zaslužuju posebnu pažnju za sve one koji bi hteli da blistaju na vrhu:
“Svi mi volimo da pobeđujemo, međutim, koliko je onih koji vole da vežbaju?” - Mark Spitz
Literatura:
Podsvest može sve - Džon Keho