x

Patriotizam

 
Jedne oktobarske večeri 1968. godine, najuporniji posmatrači na Olimpijskom stadionu u Meksiko Sitiju čekali su poslednje učesnike olimpijskog maratona. Više od sat vremena pre toga, Mamo Valdo iz Etiopije prošao je kroz cilj. Dok je publika iščekivala poslednje učesnike maratonske trke, postajalo je sve mračnije i hladnije.

Delovalo je kao da su svi učesnici prošli kroz cilj, ali u trenutku u kome su gledaoci počeli da se razilaze, iz pravca kapije stadiona začula se sirena policijskih kola, i na stadion je ušao poslednji maratonac. Bio je to Džon Stiven Akvari iz Tanzanije. Dok je trčao poslednji krug, svi gledaoci jasno su mogli da vide da kako je jedna njegova noga u zavojima i krvari. Naime, on je pao i povredio nogu tokom trke, ali nije dozvolio da ga to zaustavi. Videvši to, ljudi na stadionu su ustali i aplaudirali mu sve dok nije prošao kroz cilj i završio trku.

Dok je hramao ka izlazu, pitali su ga zašto nije odustao, s obzirom na to da je povredio nogu i da nije imao šansu da osvoji medalju. Na šta ime je on odgovorio " Moja zemlja me nije poslala u Meksiko Siti da počnem trku, već da je završim". 
Objavljeno: 06.12.2014. Autor: Marko Skorić