Deca sa epilepsijom i sport

Deca sa epilepsijom se, uz poznavanje svog stanja i dogovor sa lekarom, u većini slučajeva mogu bezbedno baviti fizičkom aktivnošću. Stručna društva ističu da su nepotrebna isključivanja iz sporta, zbog straha i preterane zaštite, često štetnija nego sama aktivnost. Ovaj tekst daje opšti pregled i ne zamenjuje savet lekara koji prati dete.

Zašto je kretanje važno i detetu sa epilepsijom

Izveštaj Radne grupe za sport i epilepsiju Međunarodne lige protiv epilepsije (ILAE) iz 2016. godine navodi da redovna aktivnost podržava kognitivne sposobnosti, samopouzdanje, druženje i dugoročno zdravlje, a da to može biti naročito značajno za decu. Sedentaran način života može štetiti psihosocijalnom razvoju, samostalnosti i mentalnom zdravlju. Slične poruke se ponavljaju i u novijim pregledima: vežbanje je povezano sa boljom kondicijom, raspoloženjem i kvalitetom života, a, osim u retkom obliku refleksne epilepsije izazvane naporom, nije pokazano da povećava učestalost napada.

Neka klinička ispitivanja povezuju vežbanje sa manje epileptiformnih pražnjenja na EEG-u, ali autori izveštaja podvlače da su preporuke zasnovane pretežno na stručnom mišljenju i da će se menjati kako se budu javljali bolji dokazi. Zato se vežbanje ne predstavlja kao lek, već kao sastavni deo zdravog života.

Sportovi prema dodatnom riziku

ILAE deli sportove u tri grupe prema riziku od povrede za osobu sa epilepsijom, a kod nekih i za okolinu, ako dođe do napada. Podela je orijentaciona. Autori navode da postoje sivi pojasevi, pa lekar može da prilagodi procenu pojedincu.

Prema izveštaju, osobe čiji se napadi javljaju samo u snu ili bez poremećaja svesti mogu u principu odmah da se bave sportovima prve grupe. Za sportove druge grupe, a posebno treće, ograničenja zavise od vrste napada, prisustva upozorenja i okidača, i trajanja perioda bez napada. Ove odluke donosi neurolog zajedno sa porodicom, jer isti sport ne nosi isti rizik za svako dete.

Voda i plivanje

Voda je okruženje u kome napad može imati ozbiljne posledice, pa zahteva najviše opreza. Izvori iz zdravstvenih ustanova i udruženja za epilepsiju saglasni su u sledećem:

• dete sa epilepsijom treba da pliva pod nadzorom spasioca ili odgovorne odrasle osobe obučene za spasavanje;
• osoba koja nadzire treba da zna da dete ima epilepsiju, da bi mogla da reaguje;
• preporučuje se da dete pliva sa drugom, odnosno uz pratioca u vodi;
• ronjenje sa bocama i skokovi u vodu spadaju u treću grupu rizika po ILAE, a jedna organizacija za epilepsiju savetuje da se skokovi u vodu izbegavaju;
• pri kupanju kod kuće prednost se daje tuširanju, vrata se ne zaključavaju, a u kući treba da bude još neko.

Izveštaj ILAE navodi da kod osoba čiji se napadi javljaju samo u snu plivanje i veslanje kanuom mogu biti dozvoljeni ranije, uz saglasnost, medicinsko praćenje i odgovarajući nadzor.

Oprema i povrede glave

Deca čiji napadi dovode do iznenadnog pada, na primer tonički napadi, mogu da se jako povrede. Zbog toga se u sportovima sa rizikom od povrede glave, kao i u vožnji bicikla, preporučuje nošenje kacige. Primerenost svake mere procenjuje lekar.

Uloga lekara, roditelja i trenera

• Lekar (neurolog ili pedijatar) procenjuje odnos koristi i rizika za konkretno dete: vrstu i učestalost napada, upozorenja, okidače, terapiju, mogućnost nadzora i spremnost porodice da prihvati rizik. Pri promeni terapije odluku o sportu ne treba donositi bez lekara.
• Roditelji daju informisanu saglasnost za maloletno dete, a i dete treba uključiti u razgovor u skladu sa uzrastom.
• Trener i nastavnik fizičkog vaspitanja treba da, uz saglasnost porodice, budu obavešteni o stanju, da znaju šta rade u slučaju napada prema uputstvu lekara i da ne isključuju dete iz aktivnosti bez razloga. Otvorenost smanjuje stigmu i strah.

Potvrde o sposobnosti za sport obično izdaje lekar opšte prakse ili specijalista sportske medicine. U okviru škole i kluba dete sa epilepsijom treba da bude uključeno u mere socijalne inkluzije kao i svako drugo dete, o čemu se govori u tekstu o socijalnoj koheziji, integraciji, inkluziji i sportu. Opštiji uvod o koristima kretanja nalazi se u tekstu o sportu i zdravlju.

Šta zapamtiti

Većina dece sa epilepsijom može da trenira i uživa u sportu, a odluka o tome koji sport i pod kojim uslovima treba da bude individualna i doneta uz lekara koji prati dete. Terapiju ne treba menjati samostalno, a mere opreza treba primenjivati onda kada ih lekar preporuči, bez nepotrebnog ograničavanja deteta.

Izvori

• Epilepsy, seizures, physical exercise, and sports: a report from the ILAE Task Force on Sports and Epilepsy. Epilepsia, 2016
• Stop stigma, start exercising – ILAE Epigraph, 2023
• Safety issues – Epilepsy Ontario
• Epilepsy and seizure management in children and young people – United Lincolnshire Hospitals NHS Trust

Tekst pripremila redakcija Savremeni Sport. Provereno 21. oktobra 2026.