Značaj sporta
Sport i fizička aktivnost imaju značaj za pojedinca i za društvo. Za pojedinca su povezani sa zdravljem, razvojem sposobnosti i ličnosti, a za društvo sa zajednicom, obrazovanjem i privredom. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) daje preporuke o količini aktivnosti za različite uzraste, koje su u nastavku prikazane prema smernicama iz 2020. godine.
Značaj sporta za pojedinca
Zdravlje
Redovna fizička aktivnost je jedan od činilaca očuvanja zdravlja. Prema SZO, ljudi koji su nedovoljno fizički aktivni imaju 20% do 30% veći rizik od smrti u poređenju sa dovoljno aktivnima. SZO procenjuje i da je oko 31% odraslih u svetu (oko 1,8 milijardi) nedovoljno aktivno, a kod adolescenata od 11 do 17 godina procenat je oko 80%. Opširnije o vezi sporta i zdravlja možete pročitati u tekstu Sport i zdravlje.
Ovaj tekst je obrazovnog karaktera. Osobe sa zdravstvenim tegobama, trudnice ili one koje planiraju naglo povećanje opterećenja treba da se pre toga posavetuju sa lekarom ili specijalistom sportske medicine.
Razvoj ličnosti i sposobnosti
Kroz sport se razvijaju motoričke sposobnosti, ali i osobine ličnosti: istrajnost, samodisciplina, saradnja, poštovanje pravila i nošenje sa porazom. Pojam i vrste motoričkih sposobnosti objašnjeni su u tekstu Fizičke sposobnosti čoveka. Ti učinci nisu automatski: zavise od toga kakvo je okruženje, kakav je odnos trenera i roditelja prema rezultatu i da li je takmičenje primereno uzrastu.
Značaj sporta za društvo
- Zajednica. Klubovi, škole i rekreativne grupe povezuju ljude različitog porekla i uzrasta. Pitanja kohezije i inkluzije obrađena su u tekstu Socijalna kohezija, integracija, inkluzija i sport.
- Obrazovanje. Telesno vaspitanje i školski sport uče decu pokretu i vrednostima. UNESCO-ova Međunarodna povelja o telesnom vaspitanju, fizičkoj aktivnosti i sportu (usvojena 1978, revidirana 2015) navodi da je bavljenje njima osnovno pravo svih.
- Ekonomija. Sport zapošljava ljude i pokreće srodne delatnosti, od proizvodnje opreme do turizma i medija. Evropska povelja o sportu ga opisuje kao važan privredni sektor.
Preporuke SZO o fizičkoj aktivnosti (2020)
SZO je 2020. objavila Smernice o fizičkoj aktivnosti i sedentarnom ponašanju. Osnovne preporuke za zdrave osobe:
| Grupa | Preporuka |
|---|---|
| Deca i adolescenti (5 do 17 godina) | u proseku najmanje 60 minuta dnevno aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta, uglavnom aerobne; snažna aerobna aktivnost i vežbe za jačanje mišića i kostiju najmanje tri dana nedeljno |
| Odrasli (18 do 64 godine) | 150 do 300 minuta nedeljno aerobne aktivnosti umerenog intenziteta, ili 75 do 150 minuta snažnog intenziteta, ili odgovarajuća kombinacija; vežbe snage za sve veće mišićne grupe najmanje dva dana nedeljno |
| Stariji odrasli (65 i više godina) | iste preporuke kao za odrasle, uz raznovrsnu aktivnost sa naglaskom na ravnotežu i snagu umerenog ili većeg intenziteta tri ili više dana nedeljno radi sprečavanja padova |
| Trudnice i žene posle porođaja | najmanje 150 minuta nedeljno aerobne aktivnosti umerenog intenziteta, uz kombinaciju aerobnih vežbi i vežbi snage |
Preporuke važe i za osobe sa hroničnim stanjima ili invaliditetom, u meri u kojoj im to dozvoljavaju sposobnosti i uz savet zdravstvenog radnika. Za sve uzraste SZO preporučuje da se ograniči vreme provedeno u sedenju, posebno rekreativno vreme pred ekranom kod dece, bez određenog broja sati, jer za to nema dovoljno dokaza. Smernice naglašavaju i da je svaka aktivnost bolja od nikakve, te da oni koji ne ispunjavaju preporuke treba da počnu postepeno, uz povećanje učestalosti, intenziteta i trajanja. Više od 300 minuta umerenog ili 150 minuta snažnog intenziteta nedeljno donosi dodatne koristi, osim ako to ne isključuje zdravstveno stanje.
Umereni intenzitet obuhvata, na primer, brzu šetnju ili vožnju bicikla laganim tempom, a snažni trčanje ili plivanje većim tempom. Za sportiste koji treniraju mnogo više od preporuka važe druga pitanja, poput opterećenja i oporavka, koja se obrađuju u okviru sportskog treninga.
Pristup sportu kao pravo
Značaj sporta nije ravnomerno dostupan svima. Revidirana Evropska povelja o sportu Saveta Evrope (2021) navodi da je pristup sportu za sve osnovno pravo i zabranjuje diskriminaciju u pristupu, a UNESCO-ova povelja u reviziji iz 2015. dodaje rodnu ravnopravnost, uključivanje osoba sa invaliditetom i zaštitu dece. To znači da značaj sporta ne zavisi samo od odluke pojedinca nego i od uslova koje stvaraju škole, lokalne zajednice, klubovi i država: dostupni i bezbedni objekti, obučeni treneri, pristupačne cene i programi prilagođeni različitim sposobnostima. Kad ti uslovi izostanu, preporuke o minutima aktivnosti ostaju teško ostvarive za deo stanovništva.
Kako preporuke primeniti
- Počnite onim što možete: kratke šetnje i aktivnosti su bolji od odlaganja.
- Povećavajte opterećenje postepeno, bez naglih skokova.
- Kombinujte aerobnu aktivnost sa vežbama snage.
- Prekidajte duže sedenje kretanjem.
- Izaberite aktivnost koja vam prija, jer se ona lakše održava.
Izvori
- Svetska zdravstvena organizacija: Physical activity (fact sheet)
- Bull i saradnici (2020). World Health Organization 2020 guidelines on physical activity and sedentary behaviour. British Journal of Sports Medicine
- UNESCO: International Charter of Physical Education, Physical Activity and Sport
- Savet Evrope: Revised European Sports Charter (2021)
Tekst pripremila redakcija Savremeni Sport. Provereno 21. oktobra 2026.
OBJAVLJENO: 21.10.2026.