Muzej sporta u Srbiji: Olimpijski muzej i muzejska građa o sportu
U Srbiji ne postoji jedan državni muzej sporta kojem bismo na osnovu proverenih izvora mogli da pripišemo tu tačnu odrednicu. Ipak, istorija sporta se sistematski čuva u nekoliko ustanova i projekata, od kojih se najviše ističe Olimpijski muzej koji vodi Olimpijski komitet Srbije (OKS). U ovom tekstu opisujemo ono što se o njima može proveriti, kao i raniji Muzej fizičke kulture Srbije.
Olimpijski muzej Olimpijskog komiteta Srbije
Olimpijski komitet Srbije osnovan je kao Srpski olimpijski klub 23. februara 1910. u Beogradu, u hotelu Moskva. Na 111. rođendan, 23. februara 2021, OKS je pustio u rad Virtuelni olimpijski muzej, projekat podržan od DDOR osiguranja i fonda Olimpijska solidarnost Međunarodnog olimpijskog komiteta. Muzej je dostupan na internetu, na adresi olimpijskimuzej.rs, a na sajtu se predstavlja kao Olimpijski muzej Beograda.
Sajt muzeja organizovan je u više celina:
- Letnje olimpijske igre: istorija, zbirka, rezultati, osvojene medalje, zanimljivosti i priče olimpijaca;
- Zimske olimpijske igre: isti raspored sadržaja;
- Mediteranske igre: istorija, zbirka, rezultati i medalje;
- Multimedija: sećanja na značajne trenutke i virtuelna izložba;
- Edukacija: materijali za olimpijsko obrazovanje.
Prema podacima na sajtu, srpski sportisti na Olimpijskim igrama učestvuju od 1912, a muzej beleži 1.492 srpska olimpijca u 28 sportova. Brojevi su navedeni onako kako ih ustanova objavljuje; za strogu statističku upotrebu treba proveriti zvanične evidencije OKS ili Međunarodnog olimpijskog komiteta. Zbirka se popunjava i poklonima sportista: prema medijskim izveštajima, strelkinja Zorana Arunović muzeju je poklonila opremu sa Olimpijskih igara u Londonu 2012.
Obrazovna uloga
Olimpijski muzej nije samo zbirka činjenica. Na njegovom sajtu postoji posebna celina za edukaciju, u kojoj se navode olimpijsko obrazovanje, radni materijali i primeri dobre prakse. Takvi sadržaji mogu biti korisni nastavnicima fizičkog vaspitanja, trenerima i studentima, na primer kao dopuna nastavi o istoriji sporta, uz rezultate i priče o olimpijcima koje muzej objavljuje. Digitalni format ima prednost što je dostupan bez putovanja i u svako doba, ali ne zamenjuje susret sa originalnim predmetima. Zbog toga su važne i izložbe poput one u galeriji SANU, na kojoj je deo građe prikazan javnosti.
Izložba Put pravih vrednosti
Građa Olimpijskog muzeja korišćena je i za izložbu, koja je otvorena 14. aprila 2021, sto dana pre početka Igara u Tokiju, u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, i trajala je do 30. maja 2021. Organizovali su je OKS i SANU. Izložba je obuhvatala tri celine: olimpijske ideale i Kubertenove ideje, hronologiju učešća Srbije na letnjim Igrama od 1912. do 2016. (uključujući prvu medalju osvojenu u Parizu 1924) i arhitektonsko nasleđe, odnosno beogradska sportska igrališta i objekte iz XIX i XX veka. O širem kontekstu olimpijskog pokreta čitajte u tekstu Kratka istorija Olimpijskih igara.
Muzej fizičke kulture Srbije
Ranije je u Beogradu radio Muzej fizičke kulture Srbije, vezan za Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Prema stručnom radu iz 2005. godine objavljenom u časopisu Fizička kultura, zbirka je počela da se formira 1948. na Državnom institutu za fizičku kulturu, a muzej je otvoren 12. decembra 1979. Prvobitna postavka imala je pet odeljenja, kasnije proširena na devet, a teme su obuhvatale rane oblike telesnog vežbanja i sokolski pokret, Olimpijske igre od 1896. do 1976, saveze i zaostavštine sportista, biblioteku i arhiv. Muzej je priređivao putujuće izložbe u više gradova (među njima Valjevu, Kragujevcu, Kruševcu, Vršcu i Subotici), a 1990. u Sava centru izložbu o jugoslovenskim sportistima na Olimpijskim igrama. Na osnovu dostupnih izvora ne možemo da potvrdimo kakav je današnji status te ustanove, zbog čega tekst njen rad opisuje u prošlom vremenu.
Šta čuvaju muzeji sporta
Iz opisanih primera vidi se da sportska muzejska građa obuhvata opremu sportista, rezultate i priče o takmičarima, zaostavštine pojedinaca i saveza, biblioteku i arhiv. Ona ima istorijsku, obrazovnu i kulturnu vrednost, jer pokazuje kako se sport razvijao i kako je bio povezan sa društvom; o tome više u tekstu Fenomen savremenog sporta. Digitalna zbirka, kakva je olimpijska, olakšava pristup studentima, novinarima i istraživačima, ali ne zamenjuje čuvanje originala. Zainteresovani za konkretne predmete treba da se obrate ustanovi koja ih čuva, jer su postavke i radno vreme promenljivi.
Izvori
- Olimpijski muzej Beograda (olimpijskimuzej.rs)
- Kurir: OKS obeležio 111. rođendan, pušten u rad Virtuelni olimpijski muzej
- Informer: OKS proslavio 111. rođendan, otvoren virtuelni muzej
- Kurir: Svečano otvorena izložba Put pravih vrednosti o istoriji olimpizma u Srbiji
- Fizička kultura 59 (2005): Muzej fizičke kulture Srbije (Scindeks)
Tekst pripremila redakcija Savremeni Sport. Provereno 21. oktobra 2026.
OBJAVLJENO: 21.10.2026.