Kardiovaskularni sistem i fizička aktivnost
Kardiovaskularni sistem čine srce i krvni sudovi, koji zajedno dopremaju kiseonik i hranljive materije do tkiva i odnose ugljen-dioksid i produkte metabolizma. Tokom fizičke aktivnosti ovaj sistem se brzo prilagođava povećanim potrebama mišića, a redovnim vežbanjem postepeno se menja i njegova građa i funkcija.
Srce
Srce je smešteno u sredogruđu, između pluća. U proseku je dugo oko 12 cm, a masa mu iznosi oko 250 do 300 g kod žena i 300 do 350 g kod muškaraca. Ima četiri šupljine: dve pretkomore koje primaju krv i dve komore koje je ispumpavaju. Zid leve komore znatno je deblji jer ona stvara visok pritisak potreban za sistemski krvotok.
- Zalisci: trikuspidalni (desno) i mitralni (levo) između pretkomora i komora, te plućni i aortni zalistak na izlazu iz komora, koji usmeravaju krv u jednom pravcu.
- Zid srca: epikard (spoljašnji sloj), miokard (najdeblji, mišićni sloj) i endokard (unutrašnji sloj).
- Koronarne arterije: polaze iz aorte i snabdevaju sam srčani mišić krvlju.
Krvni sudovi i krvotok
Arterije odvode krv iz srca, vene je vraćaju, a kroz tanke zidove kapilara odvija se razmena gasova i hranljivih materija. Vene su niskopritisni, rastegljivi sudovi sa zaliscima koji sprečavaju vraćanje krvi unazad, a u njima se nalazi oko dve trećine ukupne zapremine krvi.
Krv kruži kroz dva povezana kruga:
- Mali (plućni) krvotok: desna komora, plućna arterija, pluća (razmena gasova), plućne vene i leva pretkomora.
- Veliki (sistemski) krvotok: leva komora, aorta, tkiva i organi, šuplje vene i desna pretkomora.
Arterijski krvni pritisak beleži se kao sistolni (u toku stezanja komora) i dijastolni (u toku opuštanja), a tipična vrednost kod zdrave odrasle osobe u mirovanju je oko 120/80 mm Hg.
Odgovor na akutni napor
Minutni volumen srca jednak je proizvodu frekvencije srca i udarnog volumena. Pri naporu oba činioca rastu. Istovremeno se menja i raspodela krvi: protok se preusmerava sa organa koji u tom trenutku manje rade prema mišićima koji rade. Koncentracija hormona stresa, katekolamina, u toku celotelesnog napora poraste približno deset puta.
- Frekvencija srca raste srazmerno intenzitetu napora.
- Pulsni pritisak (razlika sistolnog i dijastolnog) posle napornog vežbanja može privremeno da poraste, i do oko 100 mm Hg, jer se povećava udarni volumen.
- Mišićna pumpa i respiratorna pumpa pomažu povratak krvi ka srcu: stezanje mišića pritiska vene, a zalisci sprečavaju vraćanje krvi unazad, dok promene pritiska u grudnom košu pri disanju usmeravaju krv ka srcu.
- Dehidracija smanjuje udarni volumen i povećava frekvenciju srca pri istom naporu, pa je nadoknada tečnosti važna.
Srčani mišić se ne snabdeva krvlju iz šupljina koje obuhvata, već preko koronarnih arterija. Leva koronarna arterija, preko svojih ogranaka, hrani levu pretkomoru, levu komoru i pregradu među komorama, a desna koronarna arterija desnu pretkomoru, delove obe komore i sprovodni sistem srca. Pošto napor povećava potrošnju kiseonika u samom miokardu, zdrav koronarni protok je preduslov za bezbedno vežbanje.
Posle dugotrajnog napora, kao što je maraton, u krvi se mogu privremeno povećati neki biomarkeri srčanog mišića, na primer troponin. Njihove vrednosti se obično vraćaju na uobičajene u roku od oko 24 sata. Tumačenje takvih nalaza prepušta se lekaru.
Prilagođavanje na trening
Redovan trening, naročito izdržljivosti, dovodi do niza prilagođavanja srca:
| Pokazatelj | Promena kod treniranih osoba |
|---|---|
| Frekvencija srca u miru | Često niža, oko 40 do 60 otkucaja u minuti |
| Udarni volumen | Veći, pa se isti minutni volumen postiže sporijim radom srca |
| Leva komora | Veća šupljina i nešto deblji zid |
| Nakon prestanka treninga | Srce se uglavnom vraća na uobičajene dimenzije |
Ovakva slika naziva se sportsko srce i smatra se fiziološkim prilagođavanjem, o čemu govori i tekst o sportskom srcu. Razlikovanje od bolesti srca, na primer od kardiomiopatija, ostaje posao lekara, zbog čega se sportistima preporučuju sportsko-medicinski pregledi. Usporen rad i uvećano srce kod osobe koja ne trenira mogu biti znak bolesti.
Preporuke za zdravlje
Svetska zdravstvena organizacija (smernice iz 2020) preporučuje odraslima od 18 do 64 godine 150 do 300 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno ili 75 do 150 minuta intenzivne, uz jačanje mišića dva ili više dana nedeljno. Deci i adolescentima od 5 do 17 godina preporučuje se u proseku 60 minuta dnevno umerene do intenzivne aktivnosti. Redovna aktivnost povezuje se sa nižim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, što je deo šire teme o sportu i zdravlju.
Pre početka intenzivnijeg treninga, naročito ako postoje bolest srca, povišen pritisak, bol u grudima, nesvestica ili porodična istorija iznenadne srčane smrti, treba se javiti lekaru ili specijalisti sportske medicine. Ovaj tekst je edukativan.
Izvori
- Heart anatomy – OpenStax Anatomy and Physiology 2e
- Exercise physiology – Wikipedia
- Blood flow, blood pressure and resistance – OpenStax Anatomy and Physiology 2e
- Athletic heart syndrome – Wikipedia
- Bull FC i saradnici. World Health Organization 2020 guidelines on physical activity and sedentary behaviour. Br J Sports Med, 2020
Tekst pripremila redakcija Savremeni Sport. Provereno 21. oktobra 2026.
OBJAVLJENO: 21.10.2026.