Morfološke karakteristike sistema organa za disanje

Sistem organa za disanje obezbeđuje razmenu gasova između vazduha i krvi: unosi kiseonik, a odstranjuje ugljen-dioksid. Tokom napora potrebe organizma za kiseonikom višestruko rastu, pa je poznavanje građe i rada disajnog sistema važno za razumevanje izdržljivosti i sportskih rezultata.

Gornji i donji disajni putevi

Disajni putevi se po položaju dele na gornje i donje. U gornje spadaju nos i nosna šupljina, sinusi, ždrelo i deo grkljana iznad glasnih žica, a u donje donji deo grkljana, dušnik, bronhije, bronhiole i alveole. Putevi kojima vazduh samo prolazi nazivaju se provodna zona, a deo u kome se vrši razmena gasova respiratorna zona.

Nos: nosna pregrada deli šupljinu na dve polovine, a nosne školjke povećavaju površinu i usporavaju vazduh, pa se on prečišćava, zagreva i vlaži. Paranazalni sinusi učestvuju u zagrevanju i vlaženju vazduha.
Ždrelo i grkljan: ždrelo je zajednički put za vazduh i hranu, a epiglotis pri gutanju štiti ulaz u disajne puteve. U grkljanu se nalaze glasne žice.
Dušnik: cev ojačana nizom hrskavičavih prstenova oblika slova C (njih je oko 16 do 20), koja se račva na desnu i levu glavnu bronhiju.
Bronhije i bronhiole: bronhije se višestruko granaju. Bronhiole su tanke, bez hrskavice, a mišići u njihovom zidu mogu da menjaju prečnik disajnog puta.

Pluća i alveole

Desno plućno krilo ima tri režnja, a levo dva, jer se u njegovoj ivici nalazi udubljenje u kome je smešteno srce. Svako plućno krilo obavijeno je dvema opnama, pleurom. Unutrašnji list prianja uz pluća, spoljašnji uz unutrašnji zid grudnog koša, a između njih nalazi se tanak sloj tečnosti koji omogućava klizanje.

Disajno stablo se završava alveolama, sitnim kesicama u kojima se odvija razmena gasova. Procenjuje se da ih u plućima ima oko 300 miliona (neki izvori navode do 500 miliona), a njihova ukupna površina iznosi više desetina kvadratnih metara. Zid alveole i zid susednog kapilara zajedno su debeli svega oko pola mikrometra do nekoliko mikrometara, pa gasovi prolaze prostom difuzijom. Ćelije tipa II luče surfaktant, supstancu koja smanjuje površinski napon i sprečava sleganje alveola.

Mehanika disanja

Vazduh struji zbog razlike pritisaka: ulazi kada je pritisak u plućima niži od atmosferskog, a izlazi kada je viši. Promena pritiska nastaje promenom zapremine grudnog koša, u skladu sa Bojlovim zakonom.

Udah je aktivan. Dijafragma se spušta, a spoljašnji međurebarni mišići podižu rebra, pa se grudni koš širi, a pritisak u plućima pada.
Izdah je u miru pasivan. Mišići se opuštaju, a elastična pluća se vraćaju u prvobitan oblik, pa pritisak raste i vazduh izlazi.
Pojačano disanje pri naporu uključuje dodatne mišiće: pomoćne mišiće vrata pri udahu, a trbušne i unutrašnje međurebarne mišiće pri izdahu.

U miru se diše otprilike 12 do 18 puta u minuti, a dubina jednog udaha (respiratorni volumen) iznosi oko 500 ml. Vitalni kapacitet, odnosno najveća količina vazduha koja se može izdahnuti posle maksimalnog udaha, kod odraslih je reda veličine 4 do 5 litara, a ukupni kapacitet pluća je kod muškaraca u proseku veći nego kod žena. Rad disanja kontroliše produžena moždina, a najjači podsticaj predstavlja nivo ugljen-dioksida u krvi, a ne nedostatak kiseonika.

Učestalost disanja zavisi od uzrasta. Kod dece od oko deset godina u miru iznosi približno 18 do 30 udisaja u minuti, a kod adolescenata i odraslih 12 do 18. Zbog toga trener ne treba da poredi frekvenciju disanja mlađeg deteta sa vrednostima odraslog vežbača. Izdah se pri jačem naporu ne završava pasivno, već ga potpomažu trbušni mišići.

Disanje u naporu i prilagođavanje na trening

Pri naporu se povećavaju učestalost i dubina disanja, uglavnom zbog većeg stvaranja ugljen-dioksida u mišićima koji rade. Maksimalna potrošnja kiseonika (VO2max) zavisi od više karika lanca: ventilacije, razmene gasova u plućima, sposobnosti krvi da prenosi kiseonik, rada srca i iskorišćavanja kiseonika u mišićima. Kod zdravih ljudi najveće ograničenje ipak ne leži u plućima, već u dopremi krvi do mišića i iskorišćavanju kiseonika u njima.

Zanimljivo je da se disajni sistem prilagođava treningu manje od srca i mišića. Pregledni radovi navode da se struktura pluća i disajnih puteva kod zdravih osoba ne menja bitno pod uticajem izdržljivosti, a da pluća imaju veliku rezervu u odnosu na potrebe vežbanja. Kod vrhunski treniranih sportista disajni sistem ponekad može postati ograničavajući činilac: opisani su zamor disajnih mišića, ograničenje protoka vazduha pri izdahu i pad zasićenosti krvi kiseonikom tokom napora. Zato se napredak u izdržljivosti pripisuje pre svega promenama u srcu, krvi i mišićima. To važi i za aerobne oblike rada kao što je futing.

Redovna fizička aktivnost deo je šire teme o odnosu sporta i zdravlja. Ako se pri naporu javljaju neuobičajen nedostatak daha, zviždanje u grudima, uporni kašalj ili bol u grudima, preporučuje se pregled kod lekara ili specijaliste sportske medicine. Ovaj tekst je edukativnog karaktera.

Izvori

Tekst pripremila redakcija Savremeni Sport. Provereno 21. oktobra 2026.

AUTOR: Redakcija Savremeni Sport
OBJAVLJENO: 21.10.2026.