Desni bek Nemanja Zelenović ovako je video učešće Srbije na EURO 2016 u Poljskoj:
- Teška noć, nije lako preživeti ni ovaj dan. Pokazali smo dosta toga. Falio je deo sreće da napravimo uspeh. Šta je, tu je. Zaslužili smo borbom i posvećenošću da nastavimo prvenstvo. Šteta što je jedna od ove dve balkanske selekcije morala da napusti takmičenje. Momci koji su bili tu, debitanti, stvarno su bili posvećeni. Dali su sve od sebe. Ova reprezentacija zaslužuje da joj se desi jedan veliki uspeh u budućnosti.
Bili ste bolji od nekih opštih prognoza pre odlaska...
- Bili smo, imali smo sve u svojim rukama. Odlično smo igrali i nesrećno izgubili od Poljaka. Znali smo da je ovo jedna od najtežih grupa. Francuzi su bili dominantni, tu je usledio pad, ali i digli smo se protiv Makedonaca. Ovi momci zajedno sa stručnim štabom zaslužuju poverenje. Potreban nam je kontinuitet kako bi bolji rezultati došli u budućnosti.
Kako si zadovoljan individualnim učinkom?
- Uvek može bolje. Maksimalno sam se trudio da dam pun doprinos. Igrač sam koji nema kočnicu. Ne tražim alibi. Mogao sam bolje, zaključno sa duelom sa Makedoncima. Stigao me malo i umor, u paklenom sam ritmu već tri-četiri godine. Žao mi je što nisam dao najbolje od sebe, ali trudiću se da napredujem kao igrač i još bolje partije pružim u reprezentaciji.
Žarko Šešum: Sa optimizmom gledam na budućnost Levi bek reprezentacije Srbije, Žarko Šešum, zaključio je priču o EURO 2016:
- Lepše je to izgledalo nego prethodnih puta, ali nismo uspeli da se plasiramo u drugu fazu. To bi bio lep rezultat i veliki podstrek za ovu reprezentaciju u kojoj je bilo dosta debitanata, ali i igrača koji su tek sada dobili ozbiljniju ulogu. Falilo nam je sreće. Šteta.
Konačno je zlatna kadetska generacija 86 sa Nenadićem, Rnićem, Šešumom „preuzela“ nacionalni tim...
- Došlo je naših pet minuta. Ima nas par koji smo igrali i bili nosioci. Najviše sam imao minuta do sada, zato mi je i sve teže palo. Razmišljam o tome šta smo mogli bolje i više. Svaki put je teško, ali poslednji put uvek ostavlja najjači utisak.
Gde smo mogli bolje?
- Odbrana nam je slabija i tu nam treba vremena da se bolje uigramo. Igramo u novom sistemu. Primili smo 27 golova od Makedonije, protiv Poljaka 30, nije to katastrofalna odbrana. Može bolje sigurno. Ideja, kako bi trebalo da se igra, jeste dobra, ali treba vremena za nameštanje.
Kakva je budućnost?
- Optimista sam. Lepo smo igrali, borili se, treba biti pozitivan. Reprezentacija je mlada, gotovo i da nema igrača preko 30 godina. Nadam se da ćemo u istom ili sličnom sastavu odraditi EHF nedelju i onda sačekati baraž. Na dobrom smo putu.
Dejan Perić: Ponosan sam na moj tim Dejan Perić, selektor reprezentacije Srbije, sumirao je sve viđeno na EURO 2016 u Poljskoj:
- Kroz sve ove utakmice bila je izražena želja i motiv jedne zdrave grupe. Došli smo na ovo takmičenje da, korak po korak, prođemo grupu i dođemo u situaciju da igramo za plasman u kvalifikacije za Olimpijske Igre. Moral, karakter i timski duh želim posebno da izrazim. Osim meča sa Francuskom, naša reprezentacija je dva duela igrala 60 minuta i imala, i glavu, i rep. U hodu treba prevazilaziti strahove od pobede, koji su nekada veći i od poraza. Trkački, tehničko-taktički i mentalno, niko osim Francuza nas nije nadigrao. U mnogim stvarima smo čak bili i dominantniji u odnosu na protivnika – rekao je selektor i dodao:
- Zahvaljujem se igračima i stručnom štabu na odnosu i timskom duhu od prvog do poslednjeg. Nismo poraženi u poslednjoj utakmici, ali to nije bilo dovoljno. Jedan gol ili jedna odbijena lopta odlučuju, ali i mnogi drugi faktori, o kojima ne želim da govorim. Tu mislim na sudije. Ovaj sastav, spoj mladosti i iskustva prikazao je pomake u mnogim segmentima. Igrači su sproveli i usvojili mnoge stvari. I protiv Makedonije, bez obzira na veliki pritisak, do poslednje sekunde smo bili u situaciji da budemo u drugoj fazi. To je sport. Žao mi je zbog ovih momaka i rukometa. Gledamo ono što je pozitivno, a demonstrirano na ovom prvenstvu.
Šta je falilo?
- Bolja igra u odbrani jedan na jedan. Falilo je više napadanja iz odbrane, više prekida. U određenim fazama bila je dobra, ali trebala je da bude bolja.
O sastavu...
- Bilo je momaka kojima je bilo treće ili četvrto EP, ali i debitanata. Sastav je pretrpeo promene pred ovo takmičenje. Potrebno je prespavati, napraviti dobru analizu, uzeti u obzir sve okolnosti i dešavanja. Kostur i okosnica tima je tu, a treba priključivati igrače koji bi mogli biti dodatna vrednost igri i kompoziciji.
Ko je ostavio pozitivan utisak?
- Ne želim da izdvojim ni jednog igrača. Igrači su svojim kvalitetom puno uradili da bismo izgledali kao sastav koji zna šta hoće. Ekipa predvođena Nikčevićem, Stanićem, Šešumom, Nenadićem, Zelenovićem, Rnićem uz debitante je zaista jedna grupa koja je meni pokazala da se ne predaje. To nas, možda, nije uvek krasilo. Ponosan sam na njih kao tim.
Na kraju je Perić uputio i zahvalnost za podršku...
- Želim da se zahvalim ljudima koji su i pre takmičenja, i za vreme, davali podršku prisustvom i savetima. Tu mislim na Mileta Isakovića, Momira Ilića, profesora Vladimira Koprivicu, Nenada Vučkovića, Sašu Boškovića, Velimira Marjanovića, kancelariju RSS i UO, celokupnu kuću rukometa.
Darko Stanić: Kraj reprezentativne karijere Na oproštaju od Krakova, golman reprezentacije Srbije, Darko Stanić, analizirao je ućinak na Evropskom prvenstvu, ali i objavio da je utakmica sa Makedonijom bila njegova poslednja u dresu sa državnim grbom:
- Kada sam odlazio prošli put, tražio sam odmor, kako bi na sve pogledao iz drugog ugla. Vratio sam se jer su ljudi mislili da mogu da pomognem, ali i zato što imam osećaj, dužnost i to volim. Dao sam sebe i zaokružio reprezentativnu priču. Otišao sam prirodnim putem. Ovo je moj zvanični oproštaj. Dao sam što sam imao. Ne vidim da to moje davanje nešto menja na terenu u ovom trenutku. Treba da dođe neko drugi sa novom energijom i nekom novom iskrom.
Ko su naslednici?
- Tu se vrte, dva, tri imena. Marjanac je stalno drugi golman, dajte da vidimo kako funkcioniše kao prvi. Niko ne može da kaže da nema kvaliteta. Možda čovek nikada nije ni dobio pravu šansu, jer je stalno bio u ulozi drugog golmana. Možda i ovaj mali iz Kaća – Milosavljev. Zašto da neko ne brani i sa 18 godina?
Kratak zaključak osmogodišnje reprezentativne karijere, puta od Poreča do Krakova?
- Bolno i teško, ali slatko. Sve pomešano. Kada se boriš za državu, kada su porazi, kada je mnogo poraza, a malo pobeda, to moraš da trpiš dostojanstveno. Sama bitka i ulog u toj bici je sam po sebi vredan. Bez nje bi se tek osećao prazno. Taj poraz, opet, ispunjava.
