_Upravljanje promenama u sportskoj organizaciji2.jpeg "Upravljanje promenama u sportskoj organizaciji")
Upravljanje sportskim organizacijama na početku 21. veka uključuje primenu tehnologija i strategija zastupljenih u većini savremenih poslovnih, vladinih i neprofitnih organizacija, što za sobom povlači gotovo neizbežnu potrebu za kontinuiranim promenama.
Postoji mnogo različitih faktora koji mogu dovesti do neophodnosti promena u sportskoj organizaciji i oni mogu dolaziti kako iz spoljašnjeg okruženja (promena politike vlade, promena zakona, pojava novih konkurentata na tržištu, pojava novih tehnologija i sl.), tako i iz unutrašnjeg okruženja (promena politike organizacije, promena finansijskog plana, usvajanje novih tehnologija, odlazak većeg broja starih saradnika ili dolazak novih i sl.).
Bez obzira da li potreba za promenom dolazi iz spoljšnjeg ili unutrašnjeg okruženja, u svakoj sportskoj organizaciji uvek postoji lista sistema, procesa, usluga i proizvoda koji se mogu i trebaju poboljšati, modifikovati ili tek uvesti, kako bi se poslovanje učinilo boljim i sigurnijim.
“Brze promene u društvu i poslovnom svetu nalažu potrebu stalnog prilagođavanja promenama, dok tehnološke promene postavljaju svoje zahteve u ovom pogledu i uslovljavaju da ih prate adekvatna znanja i veštine”
Pojam i proces promena u sportskoj organizaciji
Promena podrazumeva kretanje od jednog stanja do drugog na osnovu različitih stepena modifikacije ili potpune zamene postojećih uslova (proizvoda, usluga, tehnologije, struktura, sistema, ljudi) ili uvođenja novih uslova.
Bez obzira da li podsticaj promena dolazi iz unutrašnjih ili spoljnih izvora, manifestacija promena se dešava u jednoj od četiri područja unutar sportske organizacije:
Tehnologije - Tehnološka promena se odnosi na promeni metoda proizvodnje, pružanje usluga ili opreme zasnovane na razvoju novih tehnologija;
Strukture i sistema - Strukturne i sistemske promene obuhvataju promene strukturnih elemenata organizacije, uključujući podelu rada, strukturu izveštavanja ili organizacionu kontrolu;
Proizvoda i usluga - Promene proizvoda i usluga odražavaju promene u operativnim oblastima, uključujući osnovno snabdevanje roba i usluga, marketing, finansije i upravljanje objektima;
Ljudi - Promene u oblasti ljudi uključuju pitanja koja se odnose na ljudske resurse. (Slack, 1997.)
Sam proces promene se odvija u nekoliko faza, a počinje sagledavanjem potreba za promenom, nakon čega sledi kreiranje nove vizije i završava se realizacijom promene. Uopšteno govoreći, proces organizacionih promena podrazumeva podsticaj za preduzimanje akcije u vidu identifikacije problema, izbora rešenja i konačno sprovođenja tog rešenja.
“Svesnost potrebe za promenom je polazna tačka za iniciranje transformacionih promena”
Otpor prema promenama u sportskoj organizaciji
U mnogim sportskim organizacijama samo pominjanje reči "promena" stvara neposrednu neželjenu reakciju (otpor).
Kao ključne faktore koji utiču na to što zaposleni pružaju otpor prema organizacionim promenama istraživači (Grincerg i Dz. i Baron A.) navode sledeće: ekonomsku nesigurnost, strah od nepoznatog, naviku, propust da se uoči potreba za promenom i dr.
“U stvari ljudi nisu toliko protiv promena, koliko su protiv toga da se oni sami menjaju”
Pored navedenih individualnih faktora, otpor prema promenama može nastati i iz okolnosti koje potiču iz same organizacije, među kojima su: strukturna inertnost, inertnost radne grupe, pretnja postojećoj ravnoteži moći, prethodni neuspeli pokušaji promena i dr. (J. Janićijević).
“Promene menjaju distribuciju moći i status u organizaciji i mogu da ugroze status i karijere nekih ljudi”
Bez svesti o neophodnosti promene zaposleni se neće odlučiti za onaj dodatni napor koji je od suštinskog značaja za uspeh transformacije organizacije. Često se smatra da promena nije neophodna, ili da je potrebna ali da situacija nije povoljna da se krene u promene, kao i da su troškovi promene previsoki u odnosu na moguće efekte. Takođe otpor prema promenama, u velikom broju slučajeva, može nastati i zbog neinformisanosti, odnosno neshvatanja potrebe za promenom.
“Otpori u ponašanju su prirodna reakcija pojedinca i grupa promenama koje ugrožavaju njihovu kulturu i poziciju moći” - Ansof i Mekdonel
“Najsloženije je zaposlenima pomoći u napuštanju starih verovanja i vrednosti koje su prepreka za iniciranje promena”
Kako sprovesti promene u sportskoj organizaciji
Efektivno upravljanje procesom promene započinje sa sveobuhvatnim razumevanjem u dve oblasti: Prvo, trebala bi postojati vizija željene promene ili sveobuhvatnog skupa ciljeva koji definišu organizacione promene. Drugo, potrebno je shvatiti faktore i sile koje će verovatno uticati i ugroziti proces promene.
“Moramo da budemo svesni da se promene neće desiti preko noći, ali bez jasne predstave o tome šta želimo da postignemo, nećemo ništa ni postići (promeniti)”
Izbor strategije za uspešno vođenje promena može biti različit i pretežno zavisi od karakteristika sportske organizacije i ljudi koji su zaposleni u njoj. Kada su u pitanju konkretna rešenja, J. P. Kotler (Vođenje promena, 1998) predlaže sledeću strategiju, podeljenu na korake (faze):
Razvijanje svesti o urgentnosti promena;
Stvaranje vodeće koalicije - ekspertskog tima za promene;
Razvoj vizije i strategije;
Komuniciranje vizije promene;
Osamostavljivanje zaposlenih za sveobuhvatne akcije;
Generisanje kratkoročnog uspeha;
Konsolidovanje generisanih prednosti i iniciranje daljih promena;
Implementiranje novih pristupa u organizacionu kulturu.
Budući da proces promena obuhvata dobru dijagnozu problema, kako bi se ustanovilo koja vrsta promena je potrebna. Savremeni sportski mendžment treba pažljivo da proceni i razmotri sve moguće uticaje koji proizlaze iz unutrašnjeg i spoljašnjeg okruženja i treba da predvidi kako će ovi faktori uticati na proces promene.
“Ljudi lakše prihvataju promene ako imaju mogućnosti da utiču na proces promene.”
Praksa je pokazala da su promene moguće ukoliko se uslovi poslovanja prilagode ljudima, što je gotovo neophodno kad su u pitanju tradicionalne organizacije, jer je utvrđeno da je ljude u takvim organizacijama teško privoleti na promene, odnosno da je lakše promeniti/ prilagoditi uslove rada postojećoj strukturi kako bi se podstakle promene. U tom slučaju menadžment mora razviti sveobuhvatan skup ciljeva koji je toliko specifičan da će komunicirati sa nepogrešivom vizijom o tome kako će promenjena organizacija izgledati.
“Ljudi su najkritičniji element svake promene; Ljudi imaju moć da udahnu život promeni ili da je ubiju” - Robert Kriegel
Savremeni sportski menadžeri moraju priznati da njihove organizacije ne posluju u vakumu i da je kritično važno pratiti promene i trendove u njihovom okruženju. Upravljanje promenama nas navodi ne samo da budemo budni dok promene traju, nego i da uzajamno koristimo informacije, znanja i ideje drugih kako bi smo brže i bolje donosili odluke i efikasnije ih sprovodili.
“Upravljanje promenama nas upućuje ne samo da budemo budni dok promene traju, nego da uzajamno koristimo informacije, znanja i ideje drugih kako bismo brže donosili bolje odluke i efikasnije ih sprovodili putem objedinjenog ovlapćenja, moći i uticaja” - Nebojša Carić
Međutim, moramo biti svesni da čak i najuspešnije promene nisu dovoljne. U današnjem svetu, brzih i neprestanih promena, proces promena se nikada ne završava. Savremeni način života i poslovanja zahteva kontinuiranu promenu, ne samo spotske organizacije (organizacione strukture i organizacionih procesa), već i ljudi koji u njoj rade. To znači da menadžment mora izgraditi sportsku organizaciju koja će prigrliti promene i razvijati se zajedno sa njima.
Da bi smo uspešno upravljali promenama u uslovima njihovog dramatičnog ubrzavanja, moramo im ići u susret, predviđati ih, preispitivati i inovirati, jer je to put koji nema kraja i koji se nikada ne završava. Budući da su promene neizbežne, pitanje nije da li prihvatiti izazov promena, već kako najefikasnije upravljati promenama, sa ciljem da sportsku organizaciju koju vodimo učinimo još efikasnijom.
“Promena je zakon života, a oni koji samo gledaju prošlost ili sadašnjost sigurno će propustiti budućnost” - John F. Kennedi
Literatura:
- Vođenje promena - J. P. Kotler
- Liderstvo u sportu - Dr. Slobodan Sv. Životić
- Šok budućnosti - Alen Toffler
- Upravljanje promenama - Isak Adižes
- Originalni - Adam Grant
- Managing People in Sport Organizations - Alison Doherty, Peter McGraw, Tracy Taylor
- Managing Sports Organizations - Daniel Covell, Sharianne Walker, Peter Hess, Julie Siciliano
- Understanding Sport Organizations - Trevor Slack, Milena M. Parent
