_timski-rad-u-sportskoj-organizaciji.jpg "Timski rad u sportskoj organizaciji")
U svetu ubrzanih i kontinuiranih promena, sportske organizacije svoju delatnost obavljaju u uslovima koji značajno utiču (ili mogu uticati) na njihovo poslovanje. U ovakvim uslovima da bi odgovorile zahtevima i izazovima savremenog sportsko-poslovnog sveta, sportske organizacije sve više zamenjuju stare hijerarhijske i formalne sisteme, timovima i timskim radom, budući da je u razvijenim društvima, iz kojih nam dolazi savremena teorija menadžmenta, timski rad promovisan kao pouzdan način rada za donošenje ispravnih odluka i za njihovo delotvorno sprovođenje.
Timovi i timski rad su poslednjih decenija postali veoma popularni kako u menadžment literaturi tako i u praksi gotovo svih srednjih i velikih kompanija, ali i sportskih organizacija u razvijenim zemljama. Tome je svakako doprineo izuzetan ekonomski razvoj Japana kao i uspeh japanskih kompanija koje su, zahvaljujući svojoj kolektivističkoj nacionalnoj kulturi, uvek veoma intenzivno koristile timski rad.
timski-rad-u-sportskoj-organizaciji
Svakako treba biti svestan da za određene probleme ili sporna pitanja, stvaranje tima ne mora uvek da bude najbolje rešenje, budući da timovi ne funkcionišu uvek glatko, odnosno da ima situacija u kojima pojedinci mogu postići bolje rezultate. Medutim ako na timski rad gledamo kao na pouzdan način za uspešno rešavanje problema, obavljanje zadataka i postizanje ciljeva, što je već više puta dokazano u praksi, onda se može razumeti želja mnogih sportskih organizacija i kompanija u svetu da iskoriste sve pozitivne odlike fenomena timskog rada, kojim ćemo se pozabaviti u nastavku teksta.
Pojam timskog rada
Da bi smo bliže objasnili šta predstavlja timski rad, najpre moramo definisati šta je to tim i koja je njegova uloga u sportu.
Skup ljudi koji učestvuje u realizaciji istog cilja nazivamo timom.
Tim može da bude opisan kao grupa ljudi organizovanih da rade zajedno, ili kao grupa ljudi koja obavlja sličan posao, odnosno koja podnosi izveštaj istoj osobi (Anne Donnellom).
Bitne pretpostavke tima, koje su najčešće zastupljene u literaturi, između ostalih su sledeće: Tim je specifična vrsta svrsishodno organizovane i struktuirane grupe ljudi koja ima zajedničke ciljeve i interese; Članovi tima imaju zajednički cilj i žele da postignu zajedničku viziju; Tim organizuje svoje aktivnosti, imenuje svog lidera i samostalno prevazilazi probleme; Timovi su naročito važni kada su problemi i odluke kompleksni, kad su potrebni raznovrsni stilovi rada, kad su potrebne raznovrsne informacije, kad je potrebna veća posvećenost poslu...
Kad je u pitanju timski rad, njega možemo definisati kao novi, moderan i fleksibilan način organizovanja koji se zasniva na zajedničkom radu grupe ljudi (pojedinaca) specijalizovanih za određene oblasti, čiji je konačan zadatak obavljanje određenog zajedničkog posla ili projekta. U suštini timski rad predstavlja zajedničko rešavanje nekog zadatka (problema) u kome učestvuje više stručnjaka različitih specijalnosti ili više stručnjaka iste specijalnosti.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Kako do optimalnog tima?
Razlog formiranja tima najčešće je zajednički rad na određenom problemu i utvrđena činjenica da je zajednički rad efikasniji od pojedinačnih (individualnih) radova, samim tim, timovi se najčešće formiraju kada određeni zadatak (problem) prevazilazi mogućnosti individualnog i uspešnog njegovog rešavanja.
Kada je reč o vrstama timova, jasno je da postoji više različitih vrsta timova, u zavisnosti od kriterijuma po kojma su formiran, pa tako postoje jednorodni i raznorodni timovi koji se kreiraju na osnovu zadataka koje treba da obave; zatim postoje interni, eksterni i mešoviti timovi koji se formiraju na osnovu porekla članova tima; stalani i privremeni timovi koji se formiraju na osnovu vremena postojanja tima; formalni i neformalni timovi koji se formiraju na osnovu njihove forme, itd.
Jedno od značajnijih pitanja koja se postavljaju, kad je u pitanju formiranje timova, odnosi se na pitanje koje se odnosi na veličinu određenog tima, odnosno na broj članova unutar tima. Veličina tima (broj članova) najčešće zavisi od veličine odnosno složenosti zadataka (problema) i vremenske dimenzije u kojoj zadatak (problem) treba rešiti. Takođe, veličina tima može zavisiti i od kvaliteta (stručnosti) ljudi koji čine određeni tim. Optimalna veličina određenog tima javlja se onda kada su broj članova i struktura tima prilagođeni obimu i složenosti zadatka koji treba rešiti.
Prilikom formiranja tima, neophodno je obratiti pažnju i odgovoriti na sledeća osnovna pitanja: Koja je svrha tima?; Koje su očekivane aktivnosti tima?; Koji su planirani rezultati tima?; Koji resursi su dostupni timu?; Koja su ograničenja tima?; Koje su neophodne veštine i kvaliteti koje tim mora posedovati?; Koji je period trajanja tima koji se formira i sl. Odgovori na ova i slična pitanja trebalo bi da nam daju makar približnu sliku o tome koja vrsta tima (koje veličine i sa kojim neophodnim veštinama) nam je potrebna za realizaciju planiranih zadataka.
Visoko funkcionalni tim najčešće čini grupa ljudi sa komplementarnim veštinama koji interaktivno deluju zarad postizanja zajedničkog cilja, odnosno grupa ljudi posvećena zajedničkoj svrsi, ciljevima i pristupu kolektivne odgovornosti.
Kako do efektivnog timskog rada?
Otkrivanje i razumevanje individualnih karakteristika svakog saradnika ponaosob je prvi korak u izgrađivanju motivisane grupe ljudi - tima. - Dejl karnegi
Uspešan timski rad podrazumeva njegovo jasno definisanje i određenje njegovog sadržaja, odnosno da bi timovi uspešno funkcionisali u pravcu ostvarivanja ciljeva, potrebno je jasno definisati zadatke i metode rešavanja problema, kao i način rešavanja eventualnih konflikata unutar tima.Samim tim ciljevi tima moraju biti unapred postavljeni, u sklopu ciljeva ili planova šire organizacione celine u okviru koje se timovi formiraju. Takođe, i pojedinačni zadaci članova tima (ukoliko ih ima) trebaju biti poznati, jasno postavljeni i povezani sa zadacima ostalih članova tima, budući da tim ne može delovati kao zbir pojedinačnih aktivnosti njegovih članova ukoliko te aktivnosti nisu adekvatno međusobno povezane. Na osnovu navedenih osnovnih činilaca, može se kreirati profil i struktura tima koji bi trebalo da postigne željeni učinak, pri čemu treba voditi računa da članovi tima budu uključeni u njegovo formiranje i postaviti minimalne uslove i standarde za rad i funkcionisanje timova.
Važno je da ceo tim zna šta svi ostali u timu rade. Ovo svakako pomaže da se stvori timski duh i osećaj lojalnosti - Ričard Templar
Pojave koje slabe timski rad su brojne i razlikuju se od organizacije do organizacije, od delatnosti do delatnosti i na kraju od tima do tima. Neke od najčešćih pojava koje se javljaju, a koje mogu uticati negativno na timski rad su: Nesporazumi između članova tima; Preveliki ili premali uticaj rukovodioca na članove tima; Neodgovarajuća veličina tima (broj članova); Neodovoljna stručnost članova tima; Nejednak status članova tima; itd.Kad je reč o pojavama koje mogu oslabiti timski rad one najčešće zavise od: 1. Vrste lidera koji rukovodi grupom, 2. Faze razvoja tima, 3. Normi ponašanja u okviru tima, 4. Saradnje članova tima, 5. Konkurentnosti timova, 6. Identifikacije članova sa timom, 7. Zajedničkih ciljeva članova grupe. Ono što je potrebno naglasiti jeste da ove negativne pojave možemo preduprediti i ispraviti, ukoliko ih uočimo na vreme i ukoliko poradimo na njihovom ispravljanju.
Poboljšanje učinka timova može se povećati primenom sledećih pravila: Timovi treba da se bave specifičnim, konkretnim pitanjima a ne širokim generalizacijama; Radne zadatke treba podeliti na podgrupe i pojedince; Članstvo u timovima mora se zasnivati na tome šta svaki član može da uradi i na veštinama koje poseduje a ne na formalnom autoritetu; Svaki član tima bi trebalo da obavi podjednaku količinu posla ili će neminovno doći do nesklada između angažovanja i rezultata; Članovi tima moraju biti raspoloženi za saradnju, otvoreni u komunikaciji i koncentrisani na svoje zadatke.
Za uspešan timski rad je potrebno određeno vreme u kojem će se tim izgraditi od ljudi u organizaciji i integrisati u dugoročno efikasan mehanizam.
Sinergija stvorena raznovrsnim veštinama, iskustvima i motivacijom članova omogućava timovima da brže odgovori tehnološkim, ekonomskim i tržišnim promenama u našem sve kompleksnijem svetu - Anne Donnellon
Metode timskog rada
Kada je reč o metodama timskog rada Dr. Života Radosavljević u knjizi Savremeni menadžment, navodi tri osnovne metode timskog rada, i to:
- Rad po metodi zatvorene grupe - Članovi tima, po metodu zatvorene grupe su tako sastavljeni da imaju stalan međusobni kontakt prilikom rešavanja zadataka. Ovaj metod naročito je primenljiv u projektnim organizacijama ili organizacijama koje se bave dijagnosticiranjem društvenih i privrednih problema;
- Rad po metodi štafete - U ovom metodu rada svaki učesnik, odnosno član tima izvršava deo celokupnog zadatka, određenih poslova i radnih zadataka koje on treba da izvrši u određenom vremenu. Nakon završetka određenih poslova član tima predaje svoja rešenja sledećem članu da ista dopuni sa odgovarajućim podacima. Na kraju postoji rukovodilac ili grupa koja prikuplja sva rešenja, daje sopstveno mišljenje i donosi odluke kako bi najbolji način sinhronizovali dobijena rešenja;
- Kombinovani metod rada - Kombinovana metoda timskog rada primenjuje se u višim i složenijim oblicima organizovanja organizacije. U određenim etapama realizacije projekta primenjuje se metoda zatvorene grupe, a u drugim rad po meri štafete.
Značaj timskog rada u sportu
Organizacija u kojoj su uvedeni timovi i timski rad, u teoriji i praksi, usled grupne sinergije, može ostvariti viši nivo produktivnosti i efikasnosti, odnosno veće i kvalitetnije rezultate, budući da zajednički resursi u okviru tima daju veće i kvalitetnije performanse rezultata u odnosu na pojedinačne radove i učinke.
Timskim radom u okviru sportske organizacije, pojedinci mogu "povećati" svoje sopstvene sposobnosti, čime se postiže veća efikasnost i efektivnost, odnosno lakše ostvarivanje ciljeva kako organizacije tako i pojedinaca, budući da članovi tima ostvaruju i lične koristi, ciljeve i interese, zadovoljavajući deo sopstvenih potreba kroz timski rad.
Kao najznačajnije prednosti/ korist timskog rada izdvajaju se: bolje performanse, šira perspektiva i povećana efektivnost u rešavanju problema, veća spremnost da se odgovori na promene i preuzme rizik, zajednička odgovornost za zadatke i zajednička posvećenost ciljevima, efektivnija raspodela zadataka, lakše stvaranje okruženja koje stimuliše i motiviše članove tima.
Na osnovu prethodno navedenog, a u odnosu na skromne i uske mogućnosti pojedinaca, kao jedinki, možemo zakljuciti da timski rad omogućava stvaranje više ideja, veću kreativnost i poboljšanu komunikaciju, koja dalje doprinosi unapređenju poslovanja i ostvarivanju boljih rezultata, odnosno pruža pouzdanije realizovanje interesa i ciljeva organizacije.
Umesto zaključka
Moć pojedinaca polako nestaje, a nastaje moć timova i organizacija.
Niko ne može da postigne velike stvari potpuno sam. Da bi ste ostvarili viziju, potreban vam je dobar tim - Džon Maksvel
Ljudi koji rade zajedno kao tim (grupa) mogu postići stvari kojima ne može da se ponada nijedan pojedinac koji deluje sam - Franklin Delano Roosvellt
Efektivan tim može da donosi bolje odluke, da brže reaguje i kreativnije rešava probleme nego bilo koja grupa talentovanih ljudi koji rade nezavisno jedani od drugih.
Snaga savremene organizacije je u snažnim i kompetentnim timovima - Dr. Života Radosavljević
Literatura:
Vođenje timova - Anne Donnellon
Menadzment timova - Meredit Belbim, 2003
100 pravila za dobar menadzment - Ricard Templar
Savremeni menadžment - Dr. Života Radosavljević
Osnove menadžmenta sa menadžmentom u sportu - Edita Kastratović
