_lider-u-sportu.jpg "Lider u sportu")
I danas se, još uvek, vrlo često javlja usko gledanje na pojam liderstva, po kome se liderima smatraju samo generalni direktori, predsednici upravnih odbora i sl. Budući da se od njih (ljudi na visokim pozicijama/ položajima) očekuje da budu lideri, odnosno da predvode, što oni, sa različitom uspešnošću, i čine. Međutim istina je da liderstvo nije nešto što počinje i završava se na samom vrhu, budući da je liderstvo (samim tim i lideri) u današnje vreme, podjednako važno na svim nivoima organizacije.
Kao i menadžment, liderstvo predstavlja sposobnost da poslove obavljaju drugi ljudi, s tim što se razlika vidi u tome, što ljudi (saradnici/ sledbenici) dele iste ili slične vrednosti i razmišljanja o primeni strategije i načinu na koji određeni cilj treba da se ostvari. S druge strane lider predstavlja vizionara čiji kreativni potencijal, koji se pak ogleda kroz vođenje drugih (saradnika/ sledbenika) ka ostvarenju cilja, može da se nosi sa pitanjima i izazovima koji dolaze.
Lideri u suštini predstavljaju ljude/ osobe koje sopstvenom vizijom, samopouzdanjem i vrednostima izazivaju jake emocije kod svojih saradnika/ sledbenika kojima ih pokreću na promene/ napredak, koji vodi ka ostvarivanju natprosečnih rezultata, odnosno organizacionom razvoju. Jedno od objašnjenja zašto sledbenici/ saradnici prihvataju uticaj lidera sastoji se u tome što on (lider) poseduje "moć". Pored "moći", lider poseduje i čitav niz sposobnosti, veština i drugih osobina (instrumenata) kojima ostvaruje svoj uticaj, a kojima ćemo se pozabaviti u nastavku teksta.
Pojam i uloga lidera
Lider je onaj ko razvija sebe i druge i pomaže im da probleme doživljavaju kao nešto na osnovu čega se uči, odnosno onaj ko neguje kolektivno znanje organizacije. Uloga lidera nije da otkrije pravu strategiju, već da podstakne strateško razmišljanje u organizaciji i dizajnira efektivne procese učenja kako bi se do njih došlo (Dr. Slobodan Sv. Životić).
Lider je osoba koja poseduje veštinu projektovanja promena, bez obzira na postojeću fazu životnog ciklusa organizacije. Lider je osoba koja može da realizuje sve bitne funkcije za kvalitet poslovanja organizacije: funkciju rešavanja problema i funkciju uspostavljanja prijateljskih odnosa sa zaposlenima i omogućavanja participacije zaposlenih u odlučivanju (Edita Kastratović, 2004).
Vođa (lider) je neko ko vidi više od drugih, ko vidi dalje od drugih i ko vidi pre drugih. - Liroj Ejms
Uloga lidera kao učitelja ne ogleda se u tome da on uči i podučava saradnike/ sledbenike "ispravnom" stavu o stvarnosti, već da pomogne saradnicima/ sledbenicima da steknu uvid u aktuelnu stvarnost (Dr. Slobodan Sv. Životić). Uloga lidera nije samo da razjašnjava i objašnjava, već i da kreira i komunicira viziju, na način na koji će saradnike/ sledbenike u organizaciji navesti da aktivno participiraju u njenom ostvarivanju.
Vođe (lideri) su osobe koje su spremne (voljne) da urade i ono što njihovi saradnici/ sledbenici (podređeni) nisu, iako im se to možda ne sviđa; Oni su svesni (obrazovani, obučeni) dovoljno da znaju šta je ispavno i važno, nasuprot neispravnom i nevažnom.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Razlika između lidera i sledbenika
Ljudi zapravo igraju obe uloge (ulogu lidera i ulogu pratioca/ sledbenika), budući da su nam u životu i radu potrebne (neophodne) obe vrste veština, ali pokušaj da budemo lideri može biti narušen činjenicom da nismo dobari pratioci (Robert Keli).
Svaki lider počinje kao pratilac lidera i nastavlja da bude pratilac bez obzira koliko se visoko na profesionalnoj lestvici kotira - Dejl Karnegi
Ono po čemu se vođe (lideri) razlikuju od svojih sledbenika je njihova sposobnost razvijanja i poboljšavanja svojih veština i znanja. Deo razvoja svakog lidera polazi od proučavanja "zakona" liderstva, jer nas oni uče kako liderstvo funkcioniše. Ipak, uspešnost svakog lidera zavisi od njegovih prirodnih i već stečenih (izgrađenih) liderskih osobina, te stoga da bi smo dostigli najviši nivo liderstva, moramo se neprestano razvijati (Džon Maksvel).
Dobrim liderima su potrebni pratioci a ne poltroni koji se uvek i u svemu slažu sa njima. Dobar pratilac ne bi trebalo da se boji da svom nadređenom skrene pažnju na pitanja etičnosti, imidža i prosuđivanja. Na taj način pratilac pruža uslugu svom nadređenom, što će dovesti ne samo do boljeg upravljanja od strane lidera, već će i pratilac pripremiti sebe za buduće liderske uloge (Dejl Karnegi).
Da bi lider svoju ulogu obavljao efektivno i efikasno, neophodno je stalno sticanje novih, ali i razvoj već postojećih sposobnosti kroz stalnu razmenu mišljenja i ideja sa saradnicima/ sledbenicima, odnosno neprestano prikupljanje/ osluškivanje/ analiziranje povratnih informacija.
Biti vođa (lider) znači imati nepokolebljivu veru u svoju viziju i duboko poverenje u svoju sposobnost da dovede saradnike do pozitivnih promena. Uspešni lideri su oni koji se neprestano razvijaju i sazrevaju, oni koji nastavljaju da uče na svakom koraku puta kojim idu. - R. Mellot
Razlike između lidera i menadžera
Lideri uglavnom primenjuju oblike uticaja, koji se ne zasnivaju na prinudi, a sa druge strane podležu i uticaju svojih sledbenika; Menadžeri sami odlučuju, a lideri koriste mišljenje saradnika kako bi našli zajedničko rešenje; Menadžeri sistematično ostvaruju rezultate, koncentrišući se na kratkoročno poslovanje, insistiraju na doslednosti i rešavanju problema, dok sa druge strane, lideri ostvaruju značajne promene oslanjajući se na dugoročno poslovanje, ukazujući na nove pravce delovanja i iniciraju nove mogućnosti.
Lider i menadžer se razlikuju i u izvoru moći koju imaju. Dok menadžer ima moć na osnovu formalno definisane uloge u hijerarhijskoj strukturi, dotle lider ima moć na osnovu svoje sposobnosti da mobiliše pažnju svojih sledbenika i artikuliše značenje sveta oko njih na način koji im je prihvatljiv, kao i da definiše efikasno kolektivnu akciju koju će sledbenici dobrovoljno prihvatiti.
Inovacije su ono po čemu se razlikuju vođe (lideri) od klasičnih menadžera - Stiv Džobs
Osobine i karakteristike lidera
Budući da ne postoji jedan, i samo jedan, ispravan način vođenja drugih (predvođenja), tako ne postoje ni unapred određene osobine i karakteristike koje lider obavezno mora posedovati. Međutim, kada se govori o osobinama i karakteristikama lidera, polazi se od pretpostavke da efektivan i efikasan (uspešan) lider poseduje određene osobine i karakteristike koje mu pomažu da lakše ostvari ciljeve saradnika/ sledbenika i organizacije koju vodi, kao i svoje lične ciljeve, odnosno osobine i karakteristike koje ga izdvajaju od drugih.
S druge strane, moramo biti svesni činjenice da nije realno, da baš svi lideri poseduju iste osobine i karakteristike, kao i toga da efektivnost i efikasnost, odnosno uspešnost lidera ne mora obavezno da zavisi od baš svih tih osobina i karakteristika. Ali ukoliko govorimo o osobinama i karakteristikama lidera koje se najčešće navode u stručnoj literaturi, onda bi to bile sledeće osobine i karakteristike:
- Karakter- budući da karakter predstavlja jednu od suština razvoja ne samo lidera, već i svih ljudskih bića;
- Harizma- budući da sposobnost privlačenja drugih ljudi predstavlja jednu od osnova liderstva;
- Samopouzdanje- budući da lider mora imati osećaj sigurnosti u sopstvene vrednosti, s obzirom da lideri bez samopouzdanja mogu negativno uticati na ljude i organizacije koje vode;
- Želja i pobednički duh- budući da želja za uspehom predstavlja prvu i osnovnu karakteristiku uspešnih lidera, s obzirom da se oni moraju posvetiti svojoj ulozi koja se pak ogleda u usmeravanju saradnika/ sledbenika ka postizanju ciljeva;
- Posvećenost cilju - budući da prava predanost inspiriše i privlači druge ljude, odnosno da ljudi ne slede lidere koji nisu posvećeni ostvarenju cilja;
- Pozitivan stav - budući da je pozitivan stav od suštinskog značaja kad je u pitanju efikasnost lidera;
- Komunikativnost - budući da su sposobnosti/ veštine komunikacije od suštinskog značaja za efikasno liderstvo, jer lider jedino putem komunikacije može da navede druge da ga slede;
- Stručnost- budući da lider, veštinu ophođenja sa ljudima mora kombinovati sa visokom stručnošću ukoliko želi da organizaciju koju vodi dovede na viši nivo;
- Inicijativa- budući da lideri uvek moraju da tragaju za novim mogućnostima i da u svakom času budu spremni da preuzmu inicijativu;
- Pronicljivost- budući da pronicljivost predstavlja suštinski kvalitet svakog lidera koji želi da postane efikasan;
- Odgovornost - budući da lideri dobijaju određena ovlašćenja koja im daju grupe, kolektivi i/ili organizacije koje vode, samim tim oni moraju i prihvatiti odgovornost da se sprovedu odgovarajuće aktivnosti kako bi se ostvario određeni cilj;
- Pouzdanost - Odnosno sigurnost da će lider odigrati svoju ulogu i ispuniti svoje obaveze bez obzira na situaciju u kojoj se nalazi;
- Poverenje - budući da lider mora biti osoba kojoj se veruje, ali i osoba koja veruje drugima;
- Empatija- budući da lideri moraju razvijati sposobnost da razumeju i poštuju vrednosti, kulturu, verovanja, tradiciju i mšljenje drugih;
- Emocionalna stabilnost - budući da je kod uspešnih lidera psihološka i emocionalna stabilnost jedna od najvažnijih karakteristika;
- Pravovremenost/ taktičnost - budući da je povlačenje pravog poteza u pravo vreme odlika uspešnih lidera;
- Entuzijazam - budući da je u svetu uvek bilo, i uvek će biti mesta za entuzijazam, s obzirom da on povećava našu snagu i svaku sposobnost dovodi do maksimuma;
- Sposobnost neprestanog učenja i razvoja - budući da ukoliko lider želi da razvija ljude (saradnike - sledbenike) i organizaciju koju vodi, neophodno je da i sam nastavi da uči i da se razvija.
...
Prema Adleru, liderstvo je nešto što osoba mora razviti sama, kroz iskustvo i samoposmatranje, baš kao što je to slučaj i sa treningom i edukacijom, međutim ako govorimo o konkretnim osobinama/ karakteristikama i veštinama koje bi lider trebalo da poseduje, onda su to: entuzijazam i znanje širenja istog, integritet odnosno posvećenost određenim vrednostima, pravednost odnosno pravedno raspoređivanje nagrade i kazne, otvorenost ka idejama i mišljenju drugih, samopouzdanje i dr.
Kao obavezna znanja koja bi lider trebalo da poseduje, a koja se najčešće navode u stručnoj literaturi, su: tehnička znanja (poznavanje struke), interpersonalna znanja (sposobnost rada sa ljudima), konceptualna znanja (sposobnost poslovnog razmišljanja)... uz stalnu želju za učenjem, daljem razvoju i poboljšanju.
Razvojni proces lidera, jednim delom proističe iz njegovog proučavanja, odnosno iz proučavanja zakona na kojima se lidrstvo zasniva. Ali razumevanje liderstva i liderstvo u praksi su dve različite aktivnosti - Džon Maksvel
Zadaci i odgovornosti lidera
Teoretičari biznisa Voren Benis i Bert Nejnus, navode sledeće: "Lider, da bi to bio, mora prvo da razvije, u svojoj glavi, sliku budućeg, poželjnog i mogućeg stanja u organizaciji; Presudno je međutim da ta vizija artikuliše jednu realističnu, uverljivu, privlačnu budućnost organizacije, koja prikazuje buduće stanje koje je po nečemu bolje od sadasnjeg".
Moderni lideri stvaraju viziju i misiju za grupe unutar organizacije, motivišu druge da im se pridruže u ostvarenju te misije/ vizije, stvaraju društvenu arhitekturu (organizaciju, sistem) sledbenika, razvijaju druge lidere unutar grupe/ organizacije... a sve sa ciljem postizanja rezultata (ostvarenja ciljeva).
Danas, je potrebno kao lider (vođa) po najpre uspostaviti viziju budućnosti, pomagati ljudima da ostvare ono za šta su sposobni, ohrabrivati saradnike, biti im trener i mentor, odnosno stvarati i održavati odnose koji vode ka uspehu - Dejl Karnegi
Dobar lider zna koji su ciljevi organizacije, grupe i/ili tima koji vodi, i on svojim sledbenicima/ saradnicima savetima ukazuje na pravac kojim treba da se kreću ka ostvarenju ciljeva. U sportu, zadaci i odgovornosti lidera, takođe uključuju donošenje odluka, motivisanje saradnika, davanje povratnih informacija, uspostavljanje interpersonalnih (međusobnih) odnosa među saradnicima, usmeravanje saradnika i njihovo motivisanje.
Prema E. Kastratović (2004), osnovni zadaci koje bi lideri trebalo da obavljaju su: istraživanje poslovnih prilika; preuzimanje odgovornosti i rizika; postavljanje vizije i pobuđivanje osećaja njene prave vrednosti kod saradnika/ sledbenika; podsticanje saradnje među zaposlenima i pružanje podrške njihovom profesionalnom razvoju i dobrovoljnom učešću u realizaciji organizacionih ciljeva; davanje primera saradnicima/ sledbenicima sopstvenim iskustvom, optimizmom i obrazovanjem u rešavanju eventualnih problema; nagrađivanje saradnika/ sledbenika i pružanje priznanja njihovom doprinosu u funkcionisanju organizacije...
Vođa postavlja ciljeve, određuje prioritete, utvrđuje, održava i unapređuje (podiže) standard.
Stilovi liderstva
Liderov izbor načina kojim će najefektivnije uticati na zaposlene u mnogome zavisi od njegove pozicije moći i lične moći koju ima nad saradnicima/ sledbenicima u postojećoj organizacionoj strukturi. Izbor stila vođenja svakako zavisi i od stručnosti i osobina lidera, kao i od drugih faktora, među kojima su: ciljevi uticaja, jednostavnost zahteva i značaj zahteva za ostvarenje ciljeva organizacije.
Lideri nikada ne iskorišćavaju svoje saradnike/ sledbenike (ljude), već gledaju da na najbolji način iskoriste njihove talente.
Ukoliko žele da uspešno predvode svoje saradnike/ sledbenike, lideri moraju biti u stanju da prilagode svoj stil liderstva/ vođenja organizaciji/ osobama koju predvode. Takođe, uspešni lideri jasno pokazuju da im je stalo do svih saradnika (zaposlenih) i da su u stanju da budu ljubazni i puni razumevanja bez obzira na zauzetost.
Kao jedan od najčešće primenjivanih stilova liderstva, u literaturi, se navodi "Vizionarsko liderstvo" koje karakteriše sposobnost lidera da prepozna, stvori i primeni imidž koji potencira ono što organizacija želi da postane i sposobnost da se stvore sistemi koji će pomoći da vizija postane stvarnost.
Zaključak
Za uspeh savremene sportske organizacije neophodno je liderstvo mnogih, a ne samo jedne osobe sa vrha. Imajući to u vidu, lideri će već danas morati da nauče da se odreknu dela svoje "moći", da veruju svojim saradnicima/ sledbenicima, da neprestano razvijaju svoje sposobnosti i veštine, i da prevaziđu lični interes, dok će sa druge strane sledbenici/ saradnici morati da nauče da preuzmu odgovornost ili deo odgovornosti u određenim situacijama.
Da bi se izgradila jedna uspešna organizacija, potrebno je da svaki zaposleni u njoj preuzme ulogu vođe za poslove koje obavlja - Robin Šarma
Pravo liderstvo se razvija iznutra, da bi se potom mannifestovalo spolja. Ako možete da postanete lider iznutra, uspećete da budete i lider u spoljašnjoj stvarnosti - Džon Maksvel
Budi veran svojoj misiji, svojim vrednostima i izražavanju istinskog vođe (lidera) u sebi, čak i kada drugi sumnjaju u tebe. Biti vođa (lider) znači verovati u sebe i onda kada niko drugi ne veruje u tebe - Majkl Džordan
Literatura:
Lider u svakom od nas - H. Haas, 1995
Vođa u vama - Dejl Karnegi
Vođa bez titule - Robin Šarma
Liderstvo u sportu - Slobodan Sv. Životić
Osobine pravog vođe - Džon Maksvel
Osnove menadžmenta sa menadžmentom u sportu - Edita Kastratović, 2004
