_liderstvo-u-sportu.jpg "Liderstvo u sportu")
Od davnina pojam liderstva bio je skoncentrisan ka velikim državnicima, vojskovođama, misliocima itd; da bi sa razvojem društva pojam liderstva (vođenja) počeo sve više biti vezivan za organizacije (uključujući i sportske), odnosno za ljude koji vode te organizacije, budući da liderstvo kao fenomen, predstavlja važnu aktivnost menadžmenta savremenih (sportskih) organizacija.
Upravo zbog toga, ukoliko želi da bude uspešna, savremena sportska (ili bilo koja druga) organizacija mora imati aktivan i kreativan menadžment (lidere) na svim nivoima, koji će pored stalnog (celo životnog) usavršavanja svojih sposobnosti i veština, i od saradnika zahtevati stalno usavršavanje njihovih sposobnosti i marljiv rad, ali im i pomoći da to ostvare, kako bi daljim razvojem ljudskih, materijalnih i drugih resursa, specifikacijom i evaluacijom ciljeva pronašli put ka lakšem i efikasnijem ostvarivanju svojih i organizacijskih ciljeva, a samim tim i ciljeva svojih saradnika.
S obzirom da sport predstavlja tipičan primer organizovanja pojedinaca u grupe radi ostvarivanja pojedinačnih i/ili organizacionih (zajedničkih) interesa i ciljeva, i da je liderstvo sve više prisutno u sportskim savezima, organizacijama, klubovima i svim drugim oblicima sportskog ispoljavanja i upravljana (ili bar tako trebalo da bude), sa ciljem da se kroz procese planiranja, organizovanja, rukovođenja i kontrole efektivnije i efikasnije koriste ograničeni resursi (uključujući i čovekovo slobodno vreme) u uslovima promenljivog okruženja, u nastavku teksta, pokušaćemo da bliže predstavimo, objasnimo i damo odovore na neka od pitanja vezanih za fenomen liderstva...
Šta je liderstvo?
Liderstvo kao fenomen još od davnina privlači pažnju filozofa, političara, sociologa i psihologa, a u novije vreme i ekonomista i menadžera, tako da ne treba da nas čudi postojanje značajnog broja sličnih i/ili istih, ali i potpuno različitih teorija koje pokušavaju da objasne ovu pojavu (fenomen). Pa tako danas postoje teorije koje povezuju i objašnjavaju liderstvo na osnovu karakternih osobina ličnosti lidera, njegovog ponašanja, kao i na osnovu okolnosti i stilova liderstva koje lider koristi.
Liderstvo je sposobnost uticaja na ponašanje ljudi radi ostvarivanja organizacionih ciljeva i konkurentske prednosti.
Liderstvo (vođenje) uključuje usmeravanje saradnika, i uticanje na njihovo motivisanje, kako bi se obavili osnovni zadaci (Dr. Slobodan Sv. Životić).
Vođstvo (liderstvo) predstavlja najznačajniju prednost svake uspešne organizacije, izvor svakog postignuća i osnovu svakog uspešnog života - Robin Šarma.
Vođstvo/ liderstvo predstavlja ličnu sposobnost menadžera/ rukovodioca da uspostavi neprisilnu moć nad drugima u organizaciji. Ova moć je delom rezultat formalnog položaja i autoriteta menadžera, ali pretežno proističe iz njihove sposobnosti ubeđivanja, pridobijanja i uticaja. Uspešni menadžeri/ lideri treba da budu u stanju da: 1) predvide opasnosti i šanse sa kojima se organizacija suočava, 2) otkriju i primene uvid o onome što utiče na sledbenike/ saradnike, i da slede smisao za ispravne pravce aktivnosti (Aleksandar Raič, Nebojša Maksimović).
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Kad je suština vođstva (liderstva) u pitanju, tu nisu u pitanju neke veštine koje bi trebalo da primenjujemo s vremena na vreme kako bi smo ostvarili kratkoročne ciljeve; Liderstvo je pre svega fenomen (proces) koji nam omogućava da pronađemo i izrazimo najbolje sposobnosti i veštine u sebi i drugima; Proces uticaja obično podrazumeva razvijanje motivacije u drugima, gde se lider fokusira na pridobijanje pojedinaca na saradnju zarad dostizanja zajedničkog cilja (Vroom i Jago, 2007); Sadržina vođstva/ liderstva ogleda se kroz ličnu moć lidera u vidu pokretanja drugih da traže i da poletno ostvaruju postavljene ciljeve; Jedna od ključnih stvari u liderstvu predstavlja postojanje vizije, kao svojevrsne slike željene budućnosti. Pored vizije liderstvo obuhvata/ podrazumeva i motivisanje, komuniciranje, sposobnost timskog rada, održavanje i unapređenje međuljudskih odnosa.
Liderstvo je proces u kome pojedinac utiče na grupu pojedinaca zarad postizanja nekog zajedničkog cilja (Northouse, 2001).
Liderstvo nema nikakve veze s tim šta dobijamo ili gde se nalazimo, ono se odnosi na način na koji obavljamo svoj posao i kako se ponašamo prema drugima, odnosno kako ih motivišemo (Robin Šarma).
Razlika između menadžmenta i liderstva
U literaturi najčešće nailazimo na dva stava u odnosu menadžmenta i liderstva: Prema prvom, liderstvo (vođstvo) je uži fenomen od menadžmenta, odnosno predstavlja samo jednu od funkcija menadžmenta (među kojima su još i: predviđanje, planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola); Prema drugom, menadžment i liderstvo predstavljaju dva potpuno različita i komplementarna fenomena koji imaju svoje specifične funkcije i karakteristike.
Pored ova dva navedena stava, u stručnoj literaturi često se ukazuje na sledeće razlike između menadžmenta i liderstva: liderstvo se zasniva na odnosu uticaja, a menadžment na osnovu autoriteta; U liderstvu su zastupljeni lideri i sledbenici, a u menadžmentu menadžeri i izvršioci; Menadžer nastoji da kontroliše ljude, a lider da ih opunomoći da slobodnije ispolje svoje stručne sposobnosti...
Menadžment u svojoj osnovi ima potrebu za što efikasnijim delovanjem, dok liderstvo podrazumeva sposobnost jedinke da vodi druge ljude, odnosno da uticajem na njih obezbedi da ga slede u ostvarivanju ciljeva (Željko Gmizović).
Grinberg na sledeći način definiše različitosti ova dva fenomena, prema njemu "liderstvo je proces u kome pojedinac svojim uticajem utiče na članove grupe kako bi postigli utvrđene ciljeve organizacije, dok menadžment obezbeđuje ostvarenjje plana i rešavanja problema putem kontrole na osnovu autoriteta, odnosno "moći" koju njegova pozicija ima u organizacionom sistemu.
Uzimajuci u obzir sve prethodno navedene razlike (prednosti i mane) oba fenomena, može se zaključiti da u teoriji postoji izvesna razlika između liderstva i menadžmenta, ali da se kroz praksu ta razlika uglavnom gubi, kao i to da su za uspeh savremene (sportske) organizacije podjednako potrebni i liderstvo i menadžment, odnosno i lideri u i menadžeri.
Liderstvo ne može zameniti menadžment, ono ga nadopunjue (P. Kotler).
Značaj liderstva
Budući da savremene (sportske) organizacije funkcionišu u promenljivim uslovima (tržište, tehnologija, zakonodavstvo i dr.), ni jedna organizaciona struktura nije potpuna, pošto se ne mogu unapred predvideti i isplanirati baš sve aktivnosti i promene, tako da se liderstvo, u toj i takvoj situaciji javlja kao neophodan proces koji ima zadatak da popuni postojeće praznine (Dr. Slobodan Sv. Životić).
Jedini način da jedna organizacija i ljudi u njoj ostvare uspeh u ovim vremenima revolucionarnih promena, jeste da počnu da delaju u skladu sa revolucionarno izmenjenim modelom vođstva/ liderstva. A ovaj model podrazumeva stvaranje okruženja i kulture u kojoj je potrebno da svako pokaže osobine vođe/ lidera (Robin Šarma).
Takodje, liderstvo se javlja kao neophodan proces kada organizacija treba da se menja iznutra (promena organizacione strukture i sl.), i/ili kad se okruženje oko organizacije menja (uslovi poslovanja i sl.), i kada treba odlučno voditi proces promena.
Svaka organizacija koja nastoji da stvori vođe/ lidere na svim nivoima lako će proći kroz promene prouzrokovane nesigurnim vremenima (Robin Šarma).
Svi mi u sebi imamo osobine "skrivenog vođe/ lidera" koji nastoji da se oslobodi i ugleda svetlost dana. Svi mi posedujemo urođenu sposobnost da vodimo (liderstva). Bilo ko, bilo gde na svetu može istupiti i preuzeti odgovornost za promene, pokazati koliko je izuzetan i iskazati svoje liderske sposobnosti. Svako od nas poseduje potencijal da bude vođa/ lider, samo je potrebno da postanemo toga svesni (Robin Šarma).
Literatura:
Vođa bez titule - Robin Šarma
Leadership in organizations - G. Yukli
Psihologija uspeha - Dejl Karnegi
Osobine pravog vođe - Džon Maksvel
Liderstvo u sportu - Dr. Slobodan Sv. Životić
Sportski menadžement - Aleksandar Raič, Nebojša Maksimović, 2003
