Međuljudski odnosi u sportskoj organizaciji
Danas u svetu u kome se dešavaju ogromne promene, temeljni preokreti... za vrlo kratko vreme bili smo svedoci osvita postindustrijskog društva i informacijske ere, odnosno tehnološkog napretka, uz sve veće poklanjanje pažnje tzv. društvenim medijima (Facebook, Twitter, Google +, LinkedIn i sl.), uz povećanu svesnost o značaju odnosa s javnošću, odnosima s medijima i sl. Međutim, i pored na prvi pogled sve veće povezanosti, pre svega zahvaljujući društvenim mrežama, mnogi su zaboravili da su međuljudski odnosi (veze među ljudima) zapravo osnova svega, imajući u vidu da uspešnu sportsku (ili bilo koju drugu) organizaciju, čine dobri međuljudski odnosi na svim nivoima koji vode ka pozitivnom rezultatu.
medjuljudski-odnosi-u-sportskoj-organizaciji

Voren Benis (1973) ocenjuje da naučna analiza problema odnosa među ljudima veoma zaostaje za ostalim ključnim problemima društvenih nauka, zbog toga što se problemi ljudskih odnosa, iako suštinski u društvenim naukama, tretiraju u njima kao dodirni ili periferni problemi, iako je poznato da ljudski odnosi igraju ključnu ulogu u oblikovanju našeg psihološkog iskustva (doživljaja). Odnosno da ljudska bića imaju osnovnu potrebu za formiranjem, održavanjem i razvojem međuljudskih odnosa, koji su pre svega neophodni kako zbog dobrog psihičkog zdravlja ljudi, tako i radi bolje spoznaje sredine koja nas okružuje.

Po svojoj osnovnoj prirodi čovek je društveno biće, koje poseduje urođenu potrebu i sklonost prema povezivanju s drugim ljudima i težnju da pripada grupi i živi u zajednici. - Prof. Ana Plazonić Fabian

U sportu, pored već navedenih odlika, istraživači su počeli da prepoznaju i značaj međuljudskih odnosa u vezi sa razvojem niza pozitivnih psiholoških odgovora, tako da postaje jasno da  izučavanje međuljudskih odnosa u kontekstu sveopšteg psiho-fizičkog dobra ljudi, kao i poboljšanja rezultata (performansi) sportista i zaposlenih u sportu, zaista zaslužuje pažnju.


Pojam međuljudskih odnosa u sportu
Međuljudski odnosi predstavljaju, neposredne odnose na različitim područjima društvenog života pojedinaca i/ili grupa. Oni (međuljudski odnosi) predstavljaju, dinamički sistem koji se kontinuirano menja tokom svog postojanja, budući da, kao i kod živih organizama, oni imaju svoj početak, životni vek i svoj kraj. Studija međuljudskih odnosa, zbog svoje kompleksnosti, obuhvata više grana društvenih nauka, uključujući i discipline kao što su sociologija, psihologija, antropologija, itd.

U traženju odgovora na pitanje kako nastaju različiti oblici odnosa među ljudima, svakako moramo poći od društvene i kulturne sredine i od osobina ličnosti kao od najznačajnijih činilaca. Neki oblici međuljudskih odnosa samo su manje ili više verna reprodukcija kulturnih obrazaca odnosa koji se prenose generacijama. Isto tako, međuljudski odnosi mogu biti u značajnoj meri određeni osobinama ličnosti onih ljudi koji su u niih uključeni. Ali, neophodno je naglasiti da društvena i kulturna sredina, ličnost i međuljudski odnosi stoje u odnosu složenog uzajamnog delovanja.

Cilj izučavanja međuljudskih odnosa je da se na egzaktan način predvidi ponašanje ljudskog faktora u određenim situacijama. Teorija međuljudskih odnosa polazi od toga da je svaki čovek individua za sebe koja ima poseban pristup životu i radu, sa svojim individualnim motivima, potrebama i željama. Što je od izričite važnosti, jer se svakom čoveku mora posebno ne samo prići, već se mora i posebno tretirati, ukoliko se žele postići veći efekti, odnosno ostvariti bolji odnosi.

Kad je u pitanju, teorija međuljudskih odnosa, za razliku od klasičnih teorija koje traže rešenja u formalnoj, teorije međuljudskih odnosa ih vide u neformalnoj strukturi organizacije, odnosno proizvodni rezultati i ostvarivanje ciljeva nisu uslovljeni fizičkim i fiziološkim, već socijalnim dejstvima (Prof. dr. Milan Tomić). Pored toga, teorija međuljudskih odnosa posvećuje naročitu pažnju motivaciji i stimulaciji ljudi u ostvarivanju sopstvenih i grupnih ciljeva. Ujedno funkcija rukovođenja dobija novu dimenziju upravo stavljanjem prioriteta prilikom upravljanja na motivaciju, komunikaciju i koordinaciju između zaposlenih.


Jedan od najuticajnijih modela međuljudskih odnosa, koji opisuje njihov razvoj, dao je psiholog Džorž Levinger  (George Levinger), i on izgleda ovako:

  • Upoznavanje pojedinaca i/ili grupa - tok upoznavanja može zavisiti od prethodnih odnosa, prvog utiska i raznih drugih faktora. Upoznavanje može dovesti do sledećeg koraka ili se pak može produžiti u nedogled;
  • Izgradnja odnosa - tokom ove faze ljudi počinju da veruju i brinu jedni o drugima. Zajedničko poreklo, zajednička interesovanja,  zajednički ciljevi, odnosno stepen zajedničke kompatibilnosti mogu uticati na to da li će se interakcija nastaviti ili ne;
  • Kontinuitet (održavanje) odnosa - obično predstavlja dug, relativno stabilan period u kojem se javlja kontinuirani rast i razvoj. Ova faza može dovesti do obostranog opredeljenja za dugo prijateljstvo.
  • Pogoršanje odnosa - u toku ove faze mogu se pojaviti znakovi koji mogu dovesti do pogoršanja odnosa, među kojima su: dosada, nezadovoljstvo, slaba komunikacija, gubitak poverenja, itd. Međutim, važno je napomenuti da pogoršanje ne dolazi obavezno kod svih odnosa, odnosno ljudi (učesnici odnosa) mogu pronaći različite načine kako bi rešili eventualne probleme i očuvali dobre odnose.
  • Prekid odnosa - predstavlja poslednju fazu, koja označava kraj odnosa, do kog može doći zbog različitih razloga.

Upravljanje međuljudskim odnosima u sportu
Stvoreni smo da delujemo u društvu, radeći i živeći sa drugim ljudima u svim fazama života, budući da svaka osoba ima potrebu za društvenim odnosima sa drugima, isto tako svako želi da se oseća prijatno u odnosima s drugima i da se na njega/nju gleda kao na deo tima ili grupe, i da kao takav bude prihvaćen/a. Međutim  medjuljudski odnosi se ne mogu smatrati za nešto što se samo po sebi podrazumeva, kao što smo mogli videli na modelu Džorža Levingera (George Levinger), izgrađeni odnos je proizvod kvaliteta, posvećenosti i vremena koje provodimo sa nekom osobom ili više njih.

Kada je sport u pitanju, on u svojoj prirodi i suštini, teži uspostavljanju kvalitetnih međuljudskih odnosa, tako što razvija drugarstvo, prijateljstvo i zajedništvo, u kojima neformalna komunikacija igra veoma značajnu ulogu.

Međutim, skloni smo da sa većinom ulazimo u površne i parcijalne odnose radije nego da budemo duboko povezani sa celovitom ličnošću svake jedinke koju susrećemo (Lius Virt). To znači da s većinom ljudi oko nas uspostavljamo odnose u kojima se zapravo vrlo malo angažujemo. Svesno ili nesvesno, naši odnosi s većinom ljudi su samo prosto funkcionalni (Alvin Toffler).

Iako  nema univerzalnog pravila niti recepta za stvaranje dobrih međuljudskih odnosa, budući da svaki pojedinac, ali i svaka organizacija ima svoje specifičnosti kojima treba prilagoditi način, odnosno strategiju stvaranja dobrih međuljudskih odnosa, ipak postoje određene opšte prihvaćene smernice koje nam mogu pomoći da izgradimo bolje odnose.

Kad su u pitanju osobine koje nam mogu pomoći i/ili odmoći prilikom izgradnje dobrih međuljudskih odnosa: poštenje, iskrenost, uvažavanje, poštovanje, razumevanje, vreme za druge... predstavljaju osobine koje nam mogu pomoći da ostvarimo bolje odnose; dok nam osobine kao što su nesigurnost, nepoštovanje drugih, iskorišćavanje, bahatost, zapostavljanje drugih, egocentričnost... najčešće odmažu prilikom uspostavljanja dobrih međuljudskih odnosa.

Jedan od načina za dobro upravljanje odnosima jeste oslanjanje na sopstvenu nelagodu i odvajanje trenutka da prihvatimo, a ne da prigušimo ili promenimo osećanja drugih ljudi; Ne moramo se složiti s tim kako se ljudi osećaju, ali moramo da prepoznamo ta osećanja kao opravdana i da ih poštujemo.

Pružajući svakoj osobi, bez obzira na to koliko trivijalan bio susret, svu svoju pažnju, ljubaznost, razumevanje i ljubav koju možemo iskazati u tom trenutku, i to bez ikakve pomisli da nam to mora biti uzvraćeno, predstavlja sjajan temelj za izgrađivanje  boljih odnosa - Og Mandino

Kada su u pitanju aktivnosti koje bi smo mogli da preduzmemo kako bi smo poboljšali međuljudske odnose, najčešće se preporučuju sledeće aktivnosti:
  • Analizirajmo kakve međuljudske odnose trenutno imamo u organizaciji u kojoj radimo;
  • Zamislimo kakve međuljudske odnose bi smo želeli da  imamo;
  • Razmislimo šta bi smo to mogli da uradimo kako bi poboljšali međuljudske odnose;
  • Pristupimo poboljšanju međuljudskih odnosa.
U suštini upravljanje međuljudskim odnosima predstavlja pravljenje izbora i delovanje s ciljem stvaranja iskrenog i čvrstog odnosa s drugima (Travis Bredberi i Džin Grivs).


Značaj međuljudskih odnosa u sportu
Mi smo po prirodi socijalna bića koja teže interakciji i povezivanju sa drugima bez obzira na to koliko smo odmakli u razvoju svoje samostalnosti, autonomije i samodovoljnosti.  Kao što smo već naveli, stvoreni smo da delujemo u društvu, radeći i živeći u interakciji sa drugim ljudima u svim fazama svog života. Iz te celoživotne interakcije sa drugim ljudima nastaje potreba u vidu našeg prihvatanja od strane drugih ljudi, budući da svaka osoba ima potrebu za društvenim odnosima sa drugima, isto tako svako želi da se oseća prijatno u odnosima s drugima i da se na njega/nju gleda kao na deo tima ili grupe, i da kao takav bude prihvaćen/a.

Međuljudskim odnosima u organizaciji se isuviše često ne pridaje toliki značaj, međutim, ako se posao ne odvija kako treba, najpre bi trebalo istražiti upravo ovaj segment. To u kakvim smo odnosima sa svojim kolegama može uticati na nas i naš posao i više nego što smo svesni (mislimo), budući da sa osobama sa kojima radimo na poslu (naši saradnici), provodimo najveći deo vremena svoga života, sa njima delimo i proživljavamo mnoge važne trenutke i zbog toga je veoma bitno da sa njima izgradimo dobre odnose.

Ako je saradnja među zaposlenima bolja i dinamičnija, onda će i posao izgledati lakše, odnosno odvijaće se brže, efikasnije i jednostavnije, a zadovoljstvo takvog rada osetiće kako zaposleni, tako i njihovi nadređeni (menadžeri), ali i krajnji korisnici proizvoda/usluga. Sa druge strane, ako se ne slažemo sa svojim saradnicima i/ili trpimo lošu atmosferu, onda će nam posao svakako izgledati "teži" nego što jeste.

Menadžerstvo je zainteresovano za izučavanje međuljudskih odnosa kako bi se povećala produktivnost i efikasnost poslovanja organizacija, budući da su Mejo (Mayo, 1945) i Retlisberger (Roethilsbergher, 1939) dali konkretne dokaze da je produktivnost direktno povezana sa ljudskim odnosima, i da za produktivnost, međuljudski odnosi mogu biti daleko značajniji od materijalnih podsticaja.

Značaj međuljudskih odnosa ogleda se i kroz deljenje znanja i iskustva, budući da koliko god da smo različiti na prvi pogled, svi porolazimo kroz vrlo slične procese koji su svojstveni čoveku kao vrsti. Iako ne prolazimo svi kroz baš iste životne priče i situacije, vrlo je verovatno da ćemo u obilju priča koje u grupi čujemo uspeti da prepoznamo i neku koja veoma liči na našu, i da ćemo možda uspeti da je iskoristimo u prevazilaženju/ rešavanju svojih problema i nedoumica.


Zaključak
Na osnovu prethodno navedenog možemo zaključiti da su odnosi ljudi  (tzv. međuljudski odnosi) u sportskoj ili bilo kojoj drugoj organizaciji u najmanju ruku veoma složeni. Dobre međuljudske odnose treba stvarati, negovati i unapređivati, budući da to predstavlja siguran put ne samo do zadovoljstva ljudi u organizaciji (saradnika), već i do veće uspešnosti cele organizacije.

U sledećih nekoliko godina, uspešne organizacije (poslovne, državne, neprofitne i dr.) moraju, da bi preživele, proći kroz duboku kulturnu promenu. Njihovi pripadnici moraće da razmišljaju brže, rade pametnij, da imaju smelije snove, i da nauče da se odnose jedni prema drugima bitno drugačije. Komunikacija, međuljudski odnosi i veština da ljude motivišemo moraju od sada biti na znatno višem nivou nego u prošlim vremenima (Dejl Karnegi).

Pokažimo da nam je iskreno stalo do budućnosti naše organizacije, ali i do sudbine ljudi u njoj; Nemojmo to pokazivanje interesovanja ograničavati samo na naše neposredne saradnike, širimo iskrenu dobru nameru i na svoje mušterije i klijente, i gledajmo kako će se međuljudski odnosi u našoj organizaciji i oko nje, poboljšati (Dejl Karnegi).

Osnova svakog odnosa, poslovnog ili nekog drugog je poverenje. - Dejl Karnegi
Znati postupati sa ljudima veliko je umeće i ono se sastoji od sposobnosti da sagledamo stav drugog čoveka i da uzmognemo da stvari posmatramo sa njegovog stanovišta, baš kao da je i naše vlastito - Henri Ford

Ophodite se sa svakom osobom koju sretnete i s kojom radite, i kod kuće i na poslu, kao da je najbitnija na svetu. Budući da kada se ponašamo prema ljudima kao da su vredni i važni, oni će nam uzvratiti tako što će se ponašati prema nama kao da smo i mi vredni i važni.  - Brajan Trejsi

Izrazi pristojnosti ne predstavljaju običnu formalnost već su reči koje svojom uglađenošću i dopadljivošću podmazuju kruto kretanje mehanizma jednolične svakodnevnice i nagone ga da radi bez škripanja i trenja. - Dejl Karnegi

Zakon reciprociteta je jedan od najsnažnijih zakona koji upravlja ljudskim odnosima; Kada iskreno pomažemo drugima, onda će i oni od srca dati sve od sebe da nam pomognu. - Robin Šarma

Najrazornija sila u svim međuljudskim odnosima jeste destruktivna (neosnovana) kritika, budući da ona podriva samopoštovanje osobe kojoj je upućena, čini da se ta osoba protivi, ljuti i zauzima negativan stav prema izvoru kritike. - Brajan Trejsi

Ljudi su živi magneti. Kao  što čelični magnet kroz hrpu stvari privlači ono što mu je slično, tako i mi konstantno privlačimo stvari i uspostavljamo odnose s ljudima koji odgovaraju našim mislima i idealima. - Džozef Marfi

 

Literatura:
Vođa u vama - Dejl Karnegi
Emocionalna inteligencija 2.0 - Travis Bredberi i Džin Grivs
Nema opravdanja - Brajan Trejsi
Osnove sportske organizacije - Prof. Dr. Milan Tomić
Savremeni menadžment - Dr. Života radosavljević
Međuljudski odnosi i komunikacija - Prof. Ana Plazonić Fabian
The Oxford Handbook of Sport and Performance Psychology - Shane M. Murphy
Psihologija međuljudskih odnosa - Radojica Bojanović
The meaning of relationship in interpersonal comunication - Richard L. Conville, Lilian Edna Rogers
 
Autor: Marko Skorić
Objavljeno: 16.07.2014.


LISTA KOMENTARA
Trenutno nema komentara u sistemu

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR
Ime:
Prezime:

Tekst komentara:
POGLEDAJTE JOŠ I...
+ O nama
+ Kontakt
+ Pravna pouka
+ Uslovi korišćenja
+ Postanite saradnik
+ Često postavljana pitanja

POVEZANI TEKSTOVI...
> Komunikacija u sportskoj organizaciji
> Lider u sportu
> Liderstvo u sportu
> Značaj vizije, misije i ciljeva sportske organ...
> Menadžment ljudskih resursa u sportu
 
> Preporučeni tekstovi

AKCIJE
Ako podjednako volite sport i da pišete o njemu, odnosno znate nešto novo i zanimljivo o nekoj sportskoj temi,  a uz to želite da svoje znanje iz oblasti sporta nesebično podelite sa drugima, javite nam se. Čekamo Vas!
Zanimaju Vas informacije o određenoj sportskoj manifestaciji (turniru, prvenstvu, akciji, seminaru, itd.), pogledajte najave aktuelnih sportskih manifestacija u okviru našeg Sportskog kalendara...
Ukoliko vodite neku sportsku organizaciju (savez, klub, asocijaciju i sl.) ili ste organizator neke sportske manifestacije (turnir, akcija, seminar, sl.) i želite da je medijski promovišete, odnosno sa njom upoznate širu javnost, Savremenisport.com može postati Vaš Medijski partner...
Osetite deo atmosvere sa najzanimljivijih već održanih sportskih manifestacija putem slika koje smo zbog Vas zabeležili u okviru Foro galerije...