_Fizičke sposobnosti čoveka.jpg "Fizičke sposobnosti čoveka")
Povod za pisanje ovog rada je članak objavljen u "Politici" 26. 10. 2016. pod naslovom: "Za devet godina u Srbiji 3,27 miliona ljudi biće gojazno." (9). Nismo kompetentni da razmatramo podatke iznete u članku sa aspekta medicinskih nauka. Međutim, u članku se više puta spominje Fizička aktivnost, kao mogući faktor za pozitivno rešavanje tretiranog problema. U tom slučaju, naše kompetencije su relevantne, pa smatrmao da će biti korisno da javnost sazna i naše mišljenje o akutnom problemu našeg društva i ljudske civilizacije u celini. Naravno mi se nećemo baviti problermatikom lečenja već problematikom prevencije, vođeni onom narodnom: "Bolje sprečiti nego lečiti", jer smatramo da je fizička kultura, kako je mi vidimo, nezaobilazni faktor efikasnom rešavanju ovog problema savremenog čoveka.
STANjE
Neophodno je, pre svega, utvrditi uzročnika ovakvom stanju ljudske populacije. Poznato je da zadnjih vekova, ljudsku civilizaciju kreira i vodi nauka. U naše vreme, vođstvo su preuzele fundamentalne nauke.
Stvorena je atomska energija, ali pre nego što je iskoriščćena za dobro bit čoveka, predhodno je upotrebljena za njegovo uništavanje, sa nepredvidivom greškom od 12.500 većom snagom eksplozije prve atomske bombe.(12.) Stvoreni su hebricidi i genetski modifikovana hrana, koji višestruko uvećavaju prinose hrane, štetne po zdravlje čoveka. Industrijska proizvodnja je dostikla neslućene rezultate, ali je voda, vazduh i zemlja toliko zagađena, da već odavno prelazi granice normalnog. Urbani prostor i informatika su se toliko proširili, da čovek više nema tolike potrebe za prirodnim kretanjem, sve je na dohvat ruke.
Medicina i farmakologija su takođe dostigle nebeske visine ali i dalje imamo neizlečive bolesti i lekove koji se vremenom izbacuju iz upotrebe, jer su štetni po zdravlje čoveka, bez ičije odgovornosti za eventualne, negativne poesledice od njihove upotrebe u vremenu njihovog legaliteta. Imamo sve više lekara, ustanova za brigu o zdravlju čoveka, kliničkog i institutskog prostora, prepune bolnice, neljubazne zdrastvene radnike, liste čekanja. Novi lekovi se proizvode i ubacuju u upotrebu a stari izbacuju iz upotrebe. Proizvodnja lekova raste a profit se basnoslovno uvećava.... Ne zna se do kojih granica će to ići ali je realno pretpostaviti, ako se pomenuti proces ovako nastavi, da će doći do biološkog i sociološkog raslojavanja ljuskog društva. Biološki status čoveka će se svakako izmenuti.
I na kraju da pomenemo i sport, koji je doživeo pravu eksploziju ali je došao u fazu razvoja da se više bez stimulativnih sretstava ne može ostvariti vrhunski sportski rezultat, jer na drugoj stani medalje su fizičke sposobnosti čoveka, koje su dostigle tako nizak nivo da ih danas, samo fizičkim vežbanjem - treniranjem, više ne možemo dići do nivoa na kome se mogu postizati vrhunski sportski rezultati. Da bi se to postiglo, neophodna je konzumacija stimulativnih sretstava, koja su u nadležnostri lekara, pa se danas više ne zna, ko stvara vrhunske sportiste, trener ili lekar.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
U budućnosti, treba očekivati da će se pod uticajem stimulativnih sredstava, genetska struktura čoveka značajno izmeniti. Stvoriće se sportisti i ne sportisti, kao što je u prošlosti bilo: robovlasnici i robovi, plemići i kmetovi. Realne indikacije predhodne pretpostavke već su ostvarene u ekonomiji. Na tržištu radne snage, sportisti vrede 10 ili 100 puta više od ne sportista. Međutim, predhodno rečeno, mora ostaviti trajne posledice i na genetsku strukturu čoveka. Na žalost, danas o tome niko ne razmišlja.
A da o tome treba odgovorno razmisliti, upućuje pored ostalih i da još ima sportskih rekorda, koji godinama ne mogu da se obore. Kao potpora ove teze, neka posluži, samo površna analiza svetskih rekorda u "Kraljici sportova", atletici, koja reprezentativno neguje sve fizičke sposobnosti čoveka. Od 46 disciplina u ovom sportu, kod muškaraca, ima 24 ili 48,99 % svetskih rekorda koji su stariji od 8 godina. Najstariji rezultat je star 50 godina u trčanju na 3.000 m. Kod žena, taj broj iznosi 28 ili 60,87%, najstariji rezultat je star 33 godine u trčanju na 800 m. (1.). Ovo je neoborivi dokaz da fizičke sposobnosti čoveka opadaju a da dostizanje vrhunskih sportskih rezultata, sve više zavisi od vrste i količine stimulativnih sretstava, koje vrhunski sportista mora koristiti da bi ih postigao.
Pored mnogobrojnih nepoznanica u savremenom sportu, za ovu priliku, bio bi veoma dragocen, pouzdan podatak o tome: koliko dece, koja su pohađala mnogobrojne sportske škole, čije školovanje su finansirali roditelji, nisu uspeli u sportu i kakve su posledice toga, na njihovu ličnost, stanje zdravlja i ponašanje u kasnijem životu? Takođe bi trebalo uraditi naučnu studiju o tome šta se događa vrhunskim sportistima po završetku sportske karijere?
Što se tiče uticaja bavljenja savremenim sportom na povećanje fizičkih sposobnosti čoveka, on je svakako pozitivan, ali je nesreća u tome, što procenat građana koji se mogu baviti i bave savremenim sportom, ne prelazi 10% od ljudske populacije u našoj zemlji, što svakako ne može biti dovoljno za rešavanje problema o kojima smo govorili. Pored toga, savremeni sport nema za cilj održavanje fizičkih sposobnosti čoveka na egzistencijalnom nivou, već dovođenje istih do granica krajnih mogućnosti čoveka, što je uvek skopčano sa velikim rizicima i ne može biti cilj fizičke kulture.
Na osnovu iznetih i drugih činjenica, iznećemo svoje viđenje, problema o kome je reč. Prvi koji su zapazili drastičan pad fizičkih sposobnosti čoveka, bili su vrhunski sportski treneri u atletici, gimnastici, plivanju, veslanju..., koji su se u svom radu suočili sa tzv. "barijerama" u postizanju vrhunskih sportskih rezultata. Naime, u prvoj polovini dvadesetog veka, oni su utvrdili da kod nekih sportskih disciplina, ne mogu da pomere granice već postignutih rezultata, zdravim načinom života, pravilnom ishranom, metodama, sredstvima, obimom i intezitetom fizičkog vežbanja - treniranja. U pomoć su pozvani lekari i rešenje je nađeno u stimulativnim sretstvima. Obaranje rekorda je ponovo krenulo. Međutim, korišćenje stimulativnih sretstava je uzelo tolikog maha, da su međunarodne sportske organizacije morale da uvedu Antidoping kontrolu da bi utvrdile granicu između stimulativnih sretstava i droge. To je urađeno već na početku druge polovine prošlog veka. * Danas u drugoj deceniji dvadeset prvog veka, možemo konstatovati da je učinak stimulativnih sretstava, na progres vrhunskih sportskih dostignuća, polovičan.
Naime, od važećih svetskih rekorda u atletici kod muškaraca,19 ili 41,31% svetskih rekorda postignuto je u prošlom veku, od kojih je najstariji u trčanju na 3.000 m. a postignut je pre 50 godina. Kod žena, taj broj iznosi 18 ili 39,14% sa najstarijim rezulatatom, takođe u trčanju na 800 m. i starošću od 33 godine.(1). Ovi i već izneti podaci, jasno ukazuju da će i uticaj stimulativnih sretstava biti sve manji ako se tendencija pada fizičkih sposobnosti čoveka nastavi.
Ovaj problem savremenog čoveka, davno je uočen a u prošlom veku, jedan broj zemalja, među kojima je bila i Jugoslavija, pokušao je da ga reši uz pomoć primenjenih naučnih istraživanja. Tako je Jugoslovenski zavod za fizičku kulturu, 1964.,1965 i 1966. izvršio merenja fizičkog razvoja i fizičkih sposobnosti, učenika i odraslih građana SFRJ (5,6,7.).
Ista ustanova je , sedamdesetih godina prošlog veka osmislila, kreirala i realizovala : "Sistem povratnih informacija o stanju fizičkog razvoja i fizičkih sposobnosti dece i omladine Beograda uzrasta od 5 – 19 godina".(2). Sistem je decenijama uspešno funkcionisao i pouzdano utvrdio da su naši učenici svake godine sve viši i teži a sve manje sposobni da: brzo i izdržljivo trče, skaču u dalj, bacaju medicinku u dalj, da im je snaga mišića ruku i ramenog pojasa sve manja, da im je smanjena vitost i okretnost ... Sistem je kraće vreme funkcionisao i u: Novom Pazaru, Prokuplju, Vranju,(4.) Požarevcu i Kraljevu.(2.). Sličan sistem je funkcionisao i u Sloveniji na republičkom nivou.(11.).
Na ovaj način, prikupljeni su podaci od kapitalnog značaja za utvrđivanje stanja fizičkog razvoja i fizičkih sposobnosti naših građana i preduzimanja efikasnih mera za njihovo, praćenje, negovanje i unapređivanje u skladu sa egzistencijalnim potrebama savremenog čoveka. Promenom društvenog sistema, ovakva dostignuća fizičke kulture u našoj zemlji, od fundamentalnog značaja, ne samo za našu struku i nauku, već mnogo šire, bačena su u zaborav.
Drugi značajan događaj za razumevanje problematike o kojoj govorimo, svakako je objavljivanje studije "Aerobik"(8.) u Americi a potom i kod nas. Autor, inače po struci lekar, javnosti saopštava da savremeni čovek, veliki broj zdrastvenih, a pre svega srčanih problema, može rešiti adekvanim trčanjem ili još prostije brojem koraka koje tokom dana učini. U tu svrhu uradio je odgovarajuće kriterijume i patentirao aparat (Pedomertar) za registrovanje pređenih koraka u toku dana. Njegovi stavovi su veoma dobro prihvaćeni u razvijenom svetu, naročito u Americi u kojoj njegove pristalice ovu aktivnost nazivaju Džogiranje.
U pomenutom članku, javnost se obaveštava o alarmantnom stanju zdravlja naše i svetske populacije. Naročito se ukazuje na: gojaznost, oštećenje tolerancije na glukozu, masnu jetru, šećernu bolest, visoki krvni pritisak dece i odraslih u našoj zemlji. Takođe se ukazuje na moguće uzroke:"...80% mališana u globalnim razmerama nema preporučeni nivo fizičke aktivnosti..." Nemoć medicine:"Iskustva ukazuju, da kada čovek smrša posle operacije ovu vrstu zavisnosti najčešće menja drugom, kao što su alkoholizam ili preterana seksualna aktivopost." Moguće mere: "...potrebno povećati broj časova fizičkog vaspitanja u školama..." "...svaki čovek može da izdvoji tri do pet puta nedeljno vreme za brzu šetnju..."(9.).
Medicina tu ne može mnogo da učini, jer da je mogla, do toga ne bi ni došlo. Problem je u tome, što to nisu bolesti u klasičnom smislu, već posledice menjanja genetske strukture čoveka, pod uticajem drastičnih promena načina života i smanjenom potrebom za fizičkim kretanjem savremenog čoveka. Ako se samo malo vratite u prošlost ljudske civilizacije, morate zaključiti da potreba za prirodnim kretanjem čoveka u kamenom dobu i danas nije ista. Ne mora se ići toliko daleko, pođimo od predindustriskog perioda razvoja ljudske civilizacije i današnjeg vremena. Uporedimo potrebu za prirodnim kretanjem čoveka, onda i sada, moramo doći samo do jednog zaključka: da se one ne mogu uporediti, jer je razlika toliko velika, da nema potrebe za bilo kakvim dokazivanjem.
Ako znamo da je čevek u srednjem veku bio niži i imao problema sa ishranom, odnosno, uglavnom gladovao a današnji, viši, teži i živi u izobilju, realno je pretrpostaviti da se genetska struktura čoveka milenijumima menjala i sada došla u fazu, kada su za njegov opstanak, svi faktori manje važni od njegove sposobnosti prirodnog kretanja, odnosno od stanja njegovih fizičkih sposobnosti. Pomenute bolesti su samo posledica insuficijencije u prirodnom kretanju čoveka.
Promenom društvenog sistema, zanemarena je fizička kultura a forsiran sport, koji niti treba, niti može da vodi brigu o fizičkim sposobnostima čoveka. Savremeni sport, po svojoj strukturi i delatnosti je: složena, multidisciplinarna privredna delatnost u kojoj je profit osnovni cilj, koji se realizuje putem organizovanja velikih sportskih takmičenja na kojima učestvuju vrhunski sportisti, kao realizatori tog cilja. Naravno, takvih nadljudi ne može biti mnogo. Njihov broj se kreće do 10% od ljudske populacije, pa njihove fizičke sposobnosti, ne mogu uticati na stanje fizičkih sposobnosti ostalih ljudi koji se ne bave vrhunskim sportom. Njihov uticaj na promenu genetske strukture čoveka je verovatan, ali o tome nećemo ovom prilikom govoriti.
Održavanje fizičkih sposobnosti čoveka na egzistencijalnom nivou, može se samo svakodnevnim fizičkim vežbanjem-treniranjem a to je moguće samo stvaranjem navika za tim. Pošto je stanje fizičkih sposobnosti čoveka od opšteg nacionalnog interesa, jer od njih zavisi: reprodukcija, zdravlje, radna i odbranbena sposobnost nacije, ne može se briga o njima prepustiti samo fizičkoj kulturi pojedinca, već o njima generalnu brigu i odgovornost mora imati država. Iz ovoga proizlazi da je našoj državi neophodna renesansa fizičke kulture, koja jedina može sačuvati biološki status savremenog čoveka.
Naravno da takva fizička kultura mora biti u skladu sa savremeni potrebama čoveka. Ona je najrealnije izražena u sledećoj definiciji: Fizička kultura je kultura fizičkog vežbanja – treniranja svakog pojedinca i društva u celini sa osnovnim ciljem: negovanja, održavanja i unapređivanja fizičkih sposobnosti na egzistencijalnom nivou. Pod ovim se podrazumevaju sve adekvatne kulturne delatnosti, koje predstavljaju funkcionalne komponete ovog složenog procesa.
Fizičke sposobnosti čoveka su fundament savremene civilizacije. Ako želimo da sačuvamo današnjeg čoveka, prvenstveno moramo voditi brigu o njegovim fizičkim sposobnostima. Ulaganja u očuvanje fizičkih sposobnosti čoveka su ulaganja u opstanak savremene civilizacije.
Da bi ljudi mogli to da shvate, neophodno je prikupiti relevantne podatke o stanju i kretanju fizičkih sposobnosti čoveka i preduzimati odgovarajuće mere. Za rešavanje problema insuficijencije prirodnog kretanja savremenog čoveka, najvažnije je stvaranje navika za svakodnevnim fizičkim vežbanjem. U tome najvažniju ulogu čine: porodica i sistem vaspitanja i obrazovanja nacije. Ovaj problem se mora svesti na nivo, pranja zuba, jutarnjeg umivanja i tome sličnom, jer samo tako se može nadoknaditi nedostatak u prirodnom kretanju čoveka. To se ne može učiniti bez određene propagande. Ako bi država za vaspitanje naroda u tom smeru, uložula samo onoliko sretstava koliko se troši za reklamiranje paste za pranje zuba, uspeh bi bio zagarantovan. Naravno da samo to ne bi bilo dovoljno. U školama, kao nosiocima sistema vapitanja i obrazovanja, treba uvesti svakodnevno fizičko vaspitanje i na ovaj problem se ne sme gledati kao na esnafski, već kao na prvorazredni državni problem. Jedino na ovaj način možemo sprečiti kataklizmu koja preti savremenom čoveku.
Problematika koja je predmet ove analize, mnogo je šira i složenija da bi se mogla obraditi samo sa jednog aspekta. Evolucija i genetika su možda važnije ali mi nismo kompetentni da problem razmatramo sa tog aspekta. Međuti, isti možemo prokomentarisati do nivoa opšte poznatih činjenica. Pre sto godina u narodu se nije ni znalo, šta je to prostata. Danas je to bolest broj jedan kod muškaraca i svakako je posledica predugog sedenja u udobnim foteljama. Kauboji nisu znali za bolest prostate. Zbog toga ovu bolest nazivamo, bolest sedenja. Poznato je da čovek može da živi bez slepog creva i slezine, ali nije poznato od kada su oni postali "višak" u ljudskom organizmu. Takođe, ne znamo šta ćemo sa njima? Da li su možda one uzročnici nekih bolesti modernog čoveka, koje medicina može da leči ali ne može da izleči. Znamo, takođe da čovek može da živi bez normalnog funkcionisanja sopstvenog lokomotornog sistema a da je funkcija mozga na nivou genija.(12.) Da li to znači da će se budućnost čoveka svesti samo na funkciju mozga a da mu vlastiti aparat za kretanje neće biti ni potrban?
Rešavanje predhodno rečenog je van moći pojedinaca, to mogu da rešavaju samo viši slojevi države i društva, pa ćemo njima to i prepustiti. Na nama je samo da ukažemo na probleme i moguća rešenja.
ZAKLJUČCI:
1. Zdravlje savremenog čoveka najviše je ugroženo opadanjem fizičkih sposobnosti čoveka, što je posledica smanjene potrebe za njegovim prirodnim kretanjem. Taj nedostatak se može najefikasnije nadoknaditi svakodnevnim fizičkim vežbanjem - treniranjem i na taj način smanjiti broj obolelih od tih bolesti. Pojam fizičko vežbanje – treniranje, treba shvatiti kao složeni proces, koji podrazumeva: zdrav život, komuniciranje među ljudima, negovanje humanog odnosa među njima, stvaranje i održavanje higijenskih navika, zdrave ishrane i svega onoga što putem fizičkog vežbanja – treniranja može doprineti njegovoj budućnosti, boljem i uspešnijem životu.
2. Savremene bolesti su posledica insufijencije prirodnog kretanja čoveka usled smanjene potrebe za njim. Najefikasniji način za zaustavljanje njihovog daljeg rasta je svakodnevno fizičko vežbanje – treniranje, jer se samo na taj način, fizičke sposobnosti mogu održavati na nivou egzistencijalnih i bioloških potreba čoveka.
3. Drastičan pad fizičkih sposobnosti čoveka ugrožava njegov biološki status. Pošto je taj problem od vitalnog značaja za opstanak naše nacije, Država je dužna da preduzme odgovarajuće mere. Između ostalih, primarna bi bila da pokrene renesansu fizičke kulture, na realnim osnovama, lišenu: političkih, ideoloških, kulturoloških i esnafskih uticaja. Ideja takve fizičke kulture, može se realno sagledati u sledećoj definiciji: Fizička kultura je kultura fizičkog vežbanja – treniranja svakog pojedinca i društva u celini sa osnovnim ciljem, očuvanje, negovanje i razvijanje fizičkih sposobnosti čoveka na egzistencijalnom nivou.
4. Problematika smanjene potrebe čoveka za prirodnim kretanjem i posledica po njegovo zdravlje, koje ono proizvodi, veoma je širok i složen problem da bi se mogao sagledati samo sa jednog aspekta. Međutim, bez ikakve rezerve, može se tvrditi da je fizičko vežbanje – treniranje, jedini prirodan i realan način, kojim se iste mogu značajno usporiti a možda i zaustaviti na prihvatljivom nivou.
5. Da bi društvo shatilo i prihvatilo svakodnevnu potrebu za fizičkim vežbanjem – treniranjem, država mora obezbediti medijski prostor, preko koga će građani biti obavešteni o važnosti ovog problema za egzistenciju i opstanak našeg društva. S obzirom na materijalne mogućnosti naše države, za početak bi bilo dovoljno da država obezbedi bar onoliko sredstava koliko proizvođači paste za zube, utroše za reklamiranje svog proizvoda. Komparacija nije slučajna, jer savremeni čovek mora shvatiti i prihvatiti, da mu je fizičko vežbanje – treniranje, ako ne više, ono bar toliko potrebno, koliko i pranje zuba svaki put posle jela.
PREDLOZI:
Na osnovu predhodno iznetog, mogu se predložiti sledeće adekvatne mere, čije prihvatanje i realizacija imaju velikih izgleda za rešavanje tretiranog problema.
1. Formiranje Ministarstva za fizičku kulturu, koje bi osmislilo i realizovalo mere koje bi država preduzimala za održavanje fizičkih sposobnosti čoveka na egzistencijalnom nivou.
2. Osmišljavanje nove teorije fizičke kulture sa aspekta potrebe čoveka za svakodnevnim fizičkim vežbanjem – treniranjem, radi očuvanja fizičkih sposobnosti na egzistencijalnom nivou.
3. Uvođenje Sistema permanentnog praćenja stanja fizičkih sposobnosti nacije. Merenja svakih 5 godina. Izveštaj razmatran u Narodnoj skupštini Srbije, koja će određivati dalje smernice i delatnosti o brizi za fizičke sposobnopsti naroda.
4. Uvođenje pet časova fizičkog vaspitanja u trajanju od 90 minuta, od kojih će zadnjih 20 minuta, biti namenjeno kupanju i ostalim higijenskim potrebama učenika, kako bi mogli uredno obučeni prisustvovati ostalim časovima ili otići svojoj kući. Ovo je neophodno preduzeti, jer fizičko vaspitanje, pored stvaranja navika za svakodnevnim fizičkim vežbanjem ima prioritetni zadatak za stvaranje higijenskih navika kod učenika.
5. Da bi građani Srbije uvideli važnost problema, o kome je predhodno izneto dovoljno dokaza, država mora pronaći način kako da ih o tome permanentno obaveštava, kako bi svaki građanin shvatio, da je fizičko vežbanje – treniranje, njegova svakodnevna potreba, sa kojom će se lakše suprostaviti, uticajima koji mu ugrožavaju normalnu egzistenciju.
Jedino na ovaj način možemo prići rešavanju uzroka i posledica insuficijencije prirodnh kretanja čoveka.
Literatura:
1. Wikipedija, https://sr. wikipedia. org/sr/
2. Ivanić,S.: Stalno praćenje fizičkog razvoja, fizičkih i funkcionalnih sposobnosti učenika i učenica Beograda, "Kosmos", Beograd, 1978.
3. Ivanić, S.: Iskustva i rezultati dvadesetogodišnje realizacije Sistema:"Stalno praćenje fizičkog razvoja i fizičkih sposobnosti dece i omladine Beograda." Simpozijum sa međunarodnim učešćem:"FIS komunikacije 1993", Filozofski fakultet u Nišu, Studijska grupa za fizičku kulturu, Niš, 1973.
4. Ivanić, S.: Istraživanje fizičkog razvoja i fizičkih(motoričkih)sposobnosti učenika i učenica između 11 i 15 godina u nerazvijenim opštinama:Novi Pazar, Vranje i Prokuplje, metodom longitudinalnog preseka, Doktorska disertacija, Beograd, 1984.
5. Jugoslovenski zavod za fizičku kulturu: Fizički razvitak i fizičke sposobnosti školske omladine SFRJ, sv.1. Beograd, 1964.
6. Jugoslovenski zavod za fizičku kulturu: Fizički razvitak i fizičke sposobnosti školske omladine SFRJ, sv. 2. Beograd, 1965.
7. Jugoslovenski zavod za fizičku kulturu: Fizički razvitak i fizičke sposobnosti odraslih građana SFRJ, Beograd, 1966.
8. Kennet H.Cooper: Aerobics, Ny Yorc, 1968.
9. Politika, Beogradska hronika, str.18, 26 oktobar, 2o16.
1o. Sokolov,N.N.: Fizička kultura u životu hrišćana, Mnastir Lepavina. E- mail: info@manastir-Lepavina
11. Strel, J. Šturm,J.:Model informacionog sistema za ustanov ljavanje i menjanje motoričkih sposobnosti i morfoloških karakteristika školske omladine u SR Sloveniji, Fizička kultura, Beograd,35(1981.)
12. “H” History, TV.
