_programi-sportske-rekreacije-u-funkciji-ocuvanja-i-unapredjenja-zdravlja.jpg "Programi sportske rekreacije u funkciji očuvanja i unapređenja zdravlja")
Ništa tako ne iscrpljuje i ne razara čoveka, kao dugotrajna fizička neaktivnost - Aristotel
Savremeni čovek, u svakodnevnoj jurnjavi za poslom i zaradom izlaže se prekomernim nervno-emocionalnim naprezanjima. Pri tome sve više zanemaruje osnovne potrebe svog organizma: jede neredovno i često preobilno, premalo spava, nedovoljno se odmara, mnogo puši, neumereno pije, premalo se kreće. Stalno smo nepeti, preopterećeni i umorni. Oseća sve više zdravstvenih tegoba i smetnji. Ne vodi dovoljno računa o svom zdravlju. Uglavnom se ponaša kao "potrošač" a premalo i retko kao "proizvođač" svoga zdravlja.
Zdravlje je stanje potpunog, fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti. Savremena nauka kvanititativno definiše zdravlje kao sumu "rezervnih kapaciteta" osnovnih funkcionalnih sistema. U tom smislu treba da razmislimo da li svojim načinom života samo trošimo i smanjujemo rezerve zdravlja i da li dovoljno činimo da očuvamo i unapredimo svoje zdravlje. Zdravlje nije samo naše vlasništvo. Zdravlje nismo samo nasledili od naših predaka, već smo ga i posudili od naših potomaka. Svojim ponašenjem, načinom života i odnosom prema zdravlju ne utićemo samo na svoje zdravlje, nego umnogome na život i na zdravlje naše dece, naših unuka i praunuka.
Dužina života i rezerve zdravlja nisu opredeljeni samo nasleđem. Na njih umnogome utiču i drugi faktori, pre svega, način i uslovi života i rada. Zdravlje savremenog čoveka najviše ugrožavaju preobilna i neadekvatna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, stresna preneprezanja, zagađenja životne i radne sredine i štetne navike, a posebno izlaganje prekomernim i neadekvatnim sportskim opterećenjima.
Prekomerna ishrana u kombinaciji sa hipokinezijom i prekomernim nervno-emocionalnim opterećenjima uzrokuje najveći broj savremenih bolesti civilizacije: oboljenja mišićno-koštanog sistema, bolesti srca i krvnih sudova, organa za disanje, varenje i različita nervno-emocionalna oboljenja.
Kretanje, optimalna fizička aktivnost, je uslov za očuvanje čovekovog zdravlja i normalnog funkcionisanja organa, sistema i čovekovog organizma u celini. Svako prekomerno ograničavanje motorne aktivnosti u protivurečnosti je sa čovekovom biološkom prirodom. Ono izaziva raznovrsna narušavanja i rastrojstva funkcija najvitalnijih organa i sistem organizma, koja su u početku samo funkcionalnog, a kasnije i organskog karaktera. Nedostatak optimalne fizičke aktivnosti najbolje i najlakše se može nadoknaditi kroz odgovarajuće programe sportske rekreacije.
Sportska rekreacija efikasan lek
Programi sportske rekreacije ostvaruju višestruko pozitivan uticaj na organizam savremenog čoveka. Efekti programa sportske rekreacije, u osnovi, mogu da se ispoljavaju u dva pravca:
- prevencija, očuvanje i podizanje opšteg nivoa: zdravlja, fizičkih, funkcionalnih i radnih sposobnosti, efikasan odmor, oporavak, relaksacija, zabava i razonoda;
- selektivni, ciljani uticaji: antizamor programi: prevencija i/ili ublažavanje akutnog zamora, odmor, oporavak, prevencija, ublažavanje i/ili otklanjanje hroničnog zamora; optimizacija telesne mase - prevencija i lečenje gojaznosti; optimizacija lokomotornog aparata - prevencija, ublažavanje i/ili otklanjanje napetosti i bolova opšteg i lokalnog karaktera; kardio programi: optimizacija kardio-vaskularnog sistema - jačanje srčanog mišića, povećavanje elastičnosti krvnih sudova; antistres programi: prevencija, ublažavanje i/ili otklanjanje nervno-emocionalne napetosti: poboljšavanje opšteg samoosećanja, snižavanje uznemirenosti i depresivnih stanja, snižavanje osetljivosti nervnog sistema na stres, opuštanje, relaksacija; anti-age programi - protiv preranog starenja, za održavanje vitalnosti, životnog optimizma, prevenciju degenerativnih oboljenja i dr.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
Ako želimo da sačuvamo zdravlje; unapredimo sposobnosti; preveniramo, ublažimo i otklonimo mnoge zdravstvene tegobe i smetnje; da se bolje osećamo; da lakše i više radimo, moramo nastojati da otklonimo ili stavimo pod kontrolu morbogene faktore - pušenje, alkohol, stresna i fizička prenaprezanja i druge faktore koji ugrožavaju zdravlje, i povećamo uticaj sanogenih faktora koji čuvaju i unapređuju zdravlje. Sistematsko vežbanje, pravilan izbor i upražnjavanje primerenih programa sportske rekreacije je fiziološki najefikasniji i najprirodniji način očuvanja i unapređenja zdravlja. Osnovni moto pod kojim treba čuvati i unpređivati svoje zdravlje glasi: VIŠE SEKSA, MANJE KEKSA", podrazumevajući pri tome pod "više seksa" u celini fizički aktivniji, angažovaniji način života na svim područjima ljudske delatnosti, a pod "manje keksa" adekvatan, uravnotežen i zdrav način ishrane.
Kretanje je važna karakteristika života. Zato je mišićna aktivnost najbolji fiziološki način za stimulaciju različitih sistema organizma. U toku mišićne aktivnosti angažuju se svi organski sistemi, intenzivira se metabolizam - povećava se kiseonička potrošnja, intezviraju se pojedini biohemijski i fiziološki procesi. Organizam kompleksnim biohemijskim, fiziološkim i psihološkim reakcijama odgovara na primenjena opterećenja. To je proces brze - trenutne adaptacije organizma na primenjena opterećenja u toku programa sportske rekreacije. Brze adaptacione promene dešavaju se na nivou fizioloških adaptacionih mehanizama. Višestrukim - sistematskim ponavljanjem primerenih programa sportske rekreacije obezbeđuje se dugotrajna - stabilna adaptacija, koja se karakteriše morfofunkcionalnim strukturnim promenama na nivou ćelijskih struktura, tkiva, organa i pojedinih organskih sistema. Paralelno sa time usavršavaju se mehanizmi regulacije kako u radu pojedinih organa, organskih sistema i sistema organizma u celini.
Uticaj mišićne aktivnosti je toliko dubok i svestran da menja aktivnost genetskog aparata, bitno utiće na bioseintezu belančevina. Mišićne belančevine se razgrađuju konstatnom brzinom. Period poluraspadanja ovih belančevina je 30 dana. To znači da se svakih 30 dana raspadne 50% belančevina naših mišića. Istovremeno se vrši sinteza novih belančevina. Međutim, intenzitet procesa sinteze novih mišićnih belančevina nije konstantan. On zavisi od obima, karaktera i intenziteta mišićne aktivnosti, odnosno od intenziteta trofičkih procesa u mišićima. Ako su mišići neaktivni, na primer, noga imobilisana u gipsu, sinteza novih belančevina - anabolizam je usporena, a raspadanje belančevina - katabolizam se odvija konstatnom brzinom. Posledica toga je atrofija mišića. Atrofija nije samo kvantitaivna kategorija, ona bitno menja i kvalitativne karakteristike pojedinih organa i organskih sistema.
Programi sportske rekreacije kompleksno utiču na organizam i doprinose razvijanju mehanizma opšte adaptacije, usmerenog posebno na energetsko i trofičko obezbeđivanje specifičnih homeostskih reakcija. Sistematskom primenom odgovarajućih programa sportske rekreacije doprinosi se funkcionalnom i strukturnom prestrojavanju pojedinih organa i sistema, proširivanju njihovih funkcionalnih mogućnosti, usavršavanju njihovih regulatornih mehanizama.To ima veliki značaj za prevenciju i održavanje zdravlja, povećavanje radnih sposobnosti, otpornosti organizma na delovanje štetnih uticaja. Ovi programi, takođe, doprinose otklanjanju ili usporavanju procesa prevremenog starenja, snižavanju rizika od pojave i razvoja mnogih bolesti, pre svega bolesti srca i krvnih sudova. Sistematska primena programa sportske rekreacije razvija adaptiranost - stanje koje odražava stepen spremnosti organizma za najefektivnije izvođenje mišićnog rada.
Mehanizam opšte adaptacije
Programi sportske rekreacije efikasno doprinose razvijanju nervno-mišićnog sistema, povećanju snage, brzine, fleksibilnosti i izdržljivosti i pozitivno utiču na aktivnost mnogih drugih organa. U toku sportsko-rekreativnih aktivnosti obim cirkulirajuće krvi može da se poveća 40-60 puta u odnosu na stanje u mirovanju. Time se obezbeđuje bolje snabdevanje aktivnih mišića i svih organa i sistema kiseonikom i hranljivim materijama, znatno se poboljšavaju trofički procesi.
Programi sportske rekreacije ostvaruju značajne efekte na mehanizam opšte adaptacije, što se posebno odražava na:
- Usavršavanje funkcija centralnog nervnog sistema i nervne regulacije funkcija organa i sistema i organizma u ucelini;
- Povećavanje funkcionalnih sposobnosti i stabilnosti endokrinog sistema;
- Povećavanje energetskih potencijala organizma;
- Proširivanje mogućnosti transporta kiseonika;
- Optimalizaciju oksidativnih procesa, pojačano formiranje mitohondrija i ekonomizacija razmene materija;
- Intenziviranje korišćenja masti kao energetskog izvora i smanjenje opšte količine masnog tkiva u organizmu.
Protektivni efekti programa sportske rekreacije
Mišići su donedavno smatrani velikim potrošačima krvi, slično kao mozak, jetra i drugi organi. Zato je povećano snabdevanja mišića krvlju za 40-60 puta u toku fizičkog rada ocenjivano kao dopunsko opterećenje srca. To je uslovilo shvatanje i doktrinu da se srce štiti mirovanjem. Međutim, savremena medicinska saznanja potvrđuju da čak i samo ograničavanje motorne aktivnosti, a pogotovu potpuno mirovanje, negativno utiču ne samo na zdravo, već i na bolesno srce. Nauka je opovrgla shvatanja i predrasude, koje su se zasnivale na nepoznavanju suštine i značaja motoričke aktivnosti. U medicini se sve češće primenjuje rana optimalna motorička aktivnost kao metod obnavljanja radnih sposobnosti kod pacijenata, čak i posle infrarkta miokarda. Bolesno srce traži pomoć. Pri mirovanju mišići ne rade kao pumpe, i oni znatno opterećuju srce što ono ne može da izdrži i zato strada. Zato je zdravom, a posebno bolesnom srcu neophodna pomoć koju svojim radom mogu da pruže "periferna srca".
Skeletna vlakna, pri naprezanju i labavljenju mišića, vibriraju zvučnom frekvencijom. Kapilari, raspoređeni uzduž mišićnih vlakana, podvrgnuti su tom vibracionom uticaju. Time se obezbeđuje znatno bolja cirkullaciju krvotoka. Pritisak, koji nastaje vibracijom mišićnih vlakana i koji je čak i veći od arterijskog krvnog pritiska, potiskuje krv u venu. Na taj način, svaki mišić funkcioniše kao "periferno srce". Zahvaljujući efikasnoj pomoći više od 600 mišića koji u toku aktivnosti funkcionišu kao pomoćne vibracione pumpe srce može uspešno da obavlja svoj rad i da se pri tome znatno manje opterećuje. Nedovoljna fizička aktivnost uslovljava opadanje stepena adaptiranosti mikropumpi skeletnih mišića i drugih organa i usporava procese oporavka, što postepeno dovodi do snižavanja opšteg nivoa mišićne radne sposobnosti. Kao posledica toga, mišići se slabo i retko kontrahuju, i umesto da samoobezbeđuju sebe krvlju i hranljivim materijama i budu pomoćnici srca, oni postaju "izdržavani", potrošači krvi. Srce se, ne dobijajući potrebnu pomoć od mišića, suvišno napreže i prevremeno troši.
Programi sportske rekreacije usavršavaju nervne mehanizme koji upravljaju mišićima. Time se povećava radna sposobnost svih organa i posebno sistema srca i krvotoka. To povećava ekonomičnost funkcija krvotoka koje obezbeđuju dovoljno rezervi, koje dolaze posebno do izražaja u snabdevanju organizma kiseonikom i u razmeni materija u organizmu pri napornom radu. Shvatljivo je da viši nivo procesa oporavka u najaktivnijim tkivima (na primer, pumpi skeletnih mišića nogu u toku trčanja), uslovljava i zahteva manji rad i angažovanje organa koji ih opslužuju. Takva je suština ekonomizacije rada vitalnih funkcija pod uticajem odgovarajućih programa sportske rekreacije. Ona se ispoljava kroz sposobnost za izvođenje sve težeg fizičkog rada uz manju potrošnju energije, manje intenzivan rad svih organa i niži stepen zamora. Efikasniji rad mikropumpi skeletne muskulature bitno utiče na viši nivo radnih sposobnosti pojedinih organa, povećavanje njihove sposobnosti da izvode teži rad, čime se doprinosi ekonomičnijem funkcionisanju srca. Ta se zavisnost ispoljava i u ekonomizaciji srčanog rada, koja se, pre svega, karakteriše snižavanjem frekvencije njegovih kontrakcija u mirovanju i u toku opterećenja. Optimizacija aktivnosti sistema krvotoka kombinuje se sa analognim promenama u sistemu disanja. Efekti ekonomizacije u sistemu krvotoka i disanja odvijaju se paralelno.
Programi sportske rekreacije aerobne usmerenosti proširuju funkcionalne i adaptacione mogućnosti organizma, doprinose povećavanju njegove otpornosti na nepovoljne uticaje okružavajuće sredine. Rezultati konkretnih istraživanja potvrđuju da ovi programi, zahvaljujući fiziološkim i biohemijskim efektima adaptacije, doprinose:
a) u odnosu na srčano-sudovni i disajni sistem:
- povećanju: ukupnog sadržaja hemoglobina na 1 kg telesne mase do 17%; obima cirkulirajuće krvi na 1 kg telesne mase do 20%; volumena srčanih komora do 28%; debljine zidova srčanih komora do 14%; udarnog obima srca u mirovanju i u toku rada do 66%; koncentraciji lipoproteina visoke gustine (HDL) do 33%;
- smanjenju: koncentracije hemoglobina do 1,3%; frekvencije pulsa u mirovanju 25%; snižavanju frekvencije pulsa pri umerenom opterećenju do 20%; sistoličnog arterijskog krvnog pritiska do 15%; dijastoličnog arterijskog krvnog pritiska do 8%; koncentraciji holesterina u krvi do 5%; koncentraciji triglicerida do 50%;
b) u skeletnim mišićima:
- povećavaju: koncentraciju mioglobina; broj mitohondrija do 120%; obim mitohondrija do 40%; sadržaj glikogena do 120%; aktivnost fermenata energetske razmene od 10 do 100%; rezerve triglicerida do 50%; aktivnost fermenata koji regulišu razmenu masti 100 do 300%; iskorišćavanje triglicerida u toku rada do 33%; broj kapilara do 34%.
Aerobni programi sportske rekreacije, usmereni na razvoj opšte izdržljivosti, imaju veliki značaj u profilaksi ateroskleroze, doprinose snižavanju rizika pojave i razvoja koronarnih obolenja. Kod fizički aktivnih osoba hipertonična bolest se susreće ređe nego kod neaktivnih. Programi sportske rekreacije aerobne usmerenosti ostvaruju značajne endokrino-metaboličke anti-aterosklerotične i druge efekte: pozitivno utiču na koronarni krvotok; regulišu gojaznost; ublažavaju negativne uticaje riziko faktora; snižavaju mogućnost pojave tromba; smanjuju procenat sadržaja masti u organizmu; umereno povećavaju mišićnu masu; povećavaju aklimatizacija na visoke temperature (snižavanju osetljivosti na toplotni udar); povećavanju stabilnosti organizma na fizički i psihički stres.
Adaptiranost na fizička opterećenja ostvaruje duboki uticaj na oksidaciju masti, a time i na prevenciju ateroskleroze. Adaptiranost na fizička opterećenja povećava funkcionalnu aktivnost sistema mitohondrija, što obezbeđuje aerobne kapacitete organizma i ubrzava oksidaciju piruvata i masnih kiselina. Kod osoba adaptiranih na fizička opterećenja niža je koncentracija laktata u krvi u toku fizičkih opterećenja, čime se povećava mogućnost aktiviranja depoa masti i korišćenja masnih kiselina u aktivnoj muskulaturi. Najnovija istraživanja švedskih naučnika potvrđuju da se primenom programa aerobnog vežbanja na svakih dvanaest sati obezbeđuje kontinuirani metabolizam masnih kiselina. Programi aerobnog vežbanja u trajanju 30 minuta aktiviraju lučenje lipaze koja obezbeđuje 12 sati neprekidnog sagorevanja masnih kiselina. Na taj način se najefiksanije reguliše telesna masa i eleminišu suvišne naslage masti.
Endokrinometabolički efekti programa sportske rekreacije
Endokrino-metabolički antiaterosklerotični efekat programa sportske rekreacije ispoljava se, pre svega, promenama u metabolizmu masti i funkcije endokrinih žlezda.Tako se, dugotrajnim fizičkim naprezanjem, kroz određeni period (oko 1 sat), pojačava produkcija kalcitonina hormona štitne žlezde, koji je važan za metabolizam kalcija. To se kombinuje sa smanjenjem koncentracije kalcija u plazmi krvi (kao rezultat delovanja kalcitonina). Smanjenje sadržaja kalcija u plazmi krvi doprinosi, sa svoje strane, usporavanju izlaska kalcija iz koštanog tkiva. Na taj način, dobro odabrani i optimalno dozirani programi sportske rekreacije usporavaju izlazak kalcija iz koštanog tkiva, što usporava sklerotične promene.
Treba naglasiti da na razvoj sklerotičnih promena u krvnim sudovima značajno utiče visoki nivo holesterola u krvi, naročito u kombinaciji sa povećanim sadržajem glukoze i slobodnih masnih kiselina. Sistematsko vežbanje snižava vrednost lipoproteina niske gustine (LDL) i lipoproteina veoma niske gustine, koje sadrže trigliceride, a povećava nivo lipoproteina visoke gustine (HDL). Te promene u sadržaju lipopreteina snižavaju rizik koronarnih bolesti. Time se održava normalan sadržaj holesterola u plazmi krvi i međusoban odnos tipova lipoproteina koji vežu holesterol - HDL (lipoprotein visoke gustine) i LDL (lipoprotein niske gustine) .
Adaptacija na fizička opterećenja je veoma efektivno sredstvo za prevenciju i lečenje gojaznosti. Gojaznost je najčešće praćena hiperinsulinemijom. Pri tome se razvija reziztentnost (smanjena osetljivost) tkiva (skeletne muskulature, jetre, masnog tkiva) na insulin. To dovodi do hiperglikemije što za posledicu ima hiperinsulinemiju. Stalno povećavanje potrebe za insulinom dovodi u početku do hipertrofije i/ili hiperplazie B čelija pankreasa, a zatim do iscrpljenja aparata za sintezu hormona (insulina) zbog dugotrajne hiperfunkcije. Dokazano je da adaptiranost na fizička opterećenja, uporedo sa snižavanjem sadržaja triglicerida u krvi, značajno ograničava hiperinsulinemiju kod gojaznih osoba.
Programi sportske rekreacije značajno: poboljšavaju glikoregulaciju kod insulin nezavisnih dijabetičara; poboljšavaju aktivnost fibrinalitičkog sistema krvi; smanjuju opštu koagulabilnost krvi; povećavaju sposobnost tkiva da vežu insulin; povećavaju osetljivost tkiva na insulin; doprinose racionalnijem trošenju insulina jer isključuju osnovni uzrok hipersekrecije insulina.
Odgovarajući programi sportske rekreacije ostvaruju i značajan mehanički antisklerotični efekat, time što snižavaju mogućnost odlaganja soli kalcija u mišićima, tetivama i zglobovima. Fizičke vežbe sa promenama položaja tela i raznovrsnim ubrzanjima, koja zahtevaju brze promene u tonusu krvnih sudova obezbeđuju antisklerotičnu gimnastiku krvnim sudovima.
Primereni programi sportske rekreacije usavršavaju funkcije i drugih organa: poboljšavaju rad srca; usavršavaju reakcije krvnih sudova; povećavaju broj eritrocita i hemoglobina u krvi, koji obezbeđuju doturanje kiseonika tkivima; poboljšavaju oksidativne procese u tkivima.
Programi sportske rekreacije zdravstveno-preventivne usmerenosti, pravilnim izborom strukture i karaktera aktivnosti, optimalnim doziranjem, postepenim narastanjem opterećenja, znatno doprinose:
- jačanju srčanog mišića, normalizaciji njegove kontraktilne sposobnosti i obnavljanju funkcija regulatornih sistema;
- likvidaciji motoričkih rastrojstava, (na primer, posle dugotrajne imobilizacije donjih ekstremiteta hodanje se normalizuje dovoljno brzo primenom specijalnih fizičkih vežbi);
- obnavljanju refleksa krvnih sudova, koji reaguju na promene položaja tela, koji znatno oslabi usled dugotrajnog ležanja;
- aktiviranju srčano-sudovnog sistema: povećavanju udarnog i minutnog volumena, proširivanju i povećavanju elestičnosti perifernih krvnih sudova, aktiviranjem velikog broja kapilara (u mirovanju na 1 mm2 poprečnog preseka mišića aktivno je 50-250 kapilara, a u toku intenzivnog mišićnog rada 2500-3000 kapilara).
Sistematska primena programa sportske rekreacije doprinosi razvoju reakcija prilagođavanja organizma, ekonomičnijem radu kardiovaskularnog sistema u mirovanju, posebno snižavanju kiseoničke potrošnje miokarda i frekvencije srčanog rada u mirovanju. Ovi programi doprinose povećavanju nivoa maksimalne kiseoničke potrošnje.
Mehanizmi pozitivnog uticaja programa sportske rekeacije
Fiziološki mehanizam toga procesa je sledeći: jačaju se mišići koji učestvuju u procesu disanja, što poboljšava plućnu ventilaciju; povećava se snaga i radna sposobnost miokarda, poboljšava se njegov udarni volumen; brže se transportuje kiseonik iz pluća u srce i u sve organe i tkiva; jačaju se mišići celog organizma; ritmične kontrakcije skeletne muskulature u procesu aktivnosti poboljšavaju cirkulaciju krvi (efekat "mišićnih pumpi"), olakšavaju rad srca; povećava se tonus krvnih sudova; normalizuje se krvni pritisak; stimuliše se cirkulacija čitave krvi u organizmu; povećava se broj eritrocita i nivo hemoglobina u krvi. Pod uticajem sportsko-rekreativnih programa povećavaju se funkcionalne sposobnosti sistema za transport kiseonika, povećava se energija (ATF) srčanih ćelija za procese oporavka, a takođe se povećava i fizička radna sposobnost.
Aerobni programi sportske rekreacije poboljšavaju snabdevanje tkiva kiseonikom. To se postiže povećavanjem: obima cirkulirajuće krvi; mase eritrocita i sadržaja hemoglobina; razvijenijom mrežom kapilara u mišićima i oko plućnih alveola; usavršavanjem regulacije perifernog krvotoka.
Povećavanje energetskih sposobnosti srčanog mišića postiže se: povećavanjem broja koronarnih kapilara i obima koronarnih krvnih sudova; povećavanjem sadržaja hemoglobina u miokardu; povećanjem nivoa materija bogatih energijom; aktiviranjem formiranja mitohondrija. Kao rezultat toga, poboljšava se iskorišćenje energije ATF i njeno pretvaranje u mehaničku energiju kontrakcije srčanog mišića. Sistematska primena programa sportske rekreacije, kao složen proces optimizira fukciju energetskog obezbeđivanja organizma, kojim se smanjuje mogućnost pojave i razvoj ishemične bolesti srca.
Mehanizam pozitivnih uticaja programa sportske rekreacije na optimizaciju sistema za obezbeđivanje organizma energijom se odvija na sledeći način:
- povećavanje funkcionalne mogućnost transporta kiseonika ostvaruje se: snižavanjem relativne frekvencije srčanog rada; povećavanjem udarnog volumene srca; povećavanjem sposobnosti racionalne preraspodele regionalnog krvotoka; povećavanjem količine hemoglobina koji se obnavlja u krvi i vraća u čelije;
- povećavanje kontraktilne funkcije miokarda, povećavanje energije (ATF) srčanih ćelija za procese obnavljanja;
- povećavanje radne sposobnosti srca u mirovanju i za vreme fizičkog opterećenja;
- povećavanje fizičke radne sposobnosti;
- povećavanje tolerancije sistema za obezbeđenje energije i organizma u celini na fizička i psiho-emocionalna naprezanja;
- smanjenje mogućnosti pojave i razvoja ishemične bolesti srca i njenih komplikacija, a pre svega infarkta miokarda.
Pored neposrednog uticaja na optimizaciju funkcija sistema za obezbeđenje energije u organizmu, programi sportske rekreacije pozitivno utiču na mnoge faktore rizika ishemičnih bolesti srca: arterijsku hipertenziju, pušnje, prekomernu telesnu masu, psihoemocionalni stres i dr..
Brojna naučna saznanja pružaju osnovu da se zaključi da su sportsko-rekreativne aktivnosti, kao funkcionalno opterećenje nervno-mišićnog sistema, fiziološki najefikasniji način da se svesno i svrsishodno deluje kako na čitav organizam, tako i selektivno na njegove pojedine organe, sisteme i funkcije, da se obezbedi funkcionalno i strukturno usavršavanje organizma i proširivanje njegovih adaptacionih sposobnosti.
Sportska rekreacija autentična potreba svakog čoveka, bez obzira na uzrast, nivo sposobnosti, zanimanje i zdravstveno stanje. Odgovarajući programi sportske rekreacije mogu nam pomoći u efikasnom zadovoljavanju veoma različitih potreba. Potreba, koje su jedanput prevashodno vezane za zabavu, razonodu, opuštanje i relaksaciju; drugi put za prevenciju, otklanjanje i ublažavanje zamora i tegoba vezanih za hroničan zamor; treći put, za zdravlje, prevenciju, ublažavanje i otklanjenje zdravstvenih smetnji hipokinetičkog sindroma (povećan arteriski krvni pritisak, početno slabljenje otpornosti na stres, poremećaje u metabolizmu šećera i dr.); četvrti put, prevencija, ublažavanje i otklanjenje negativnih posledica stresa i nervno-emocionalnih naprezanja i dr. Lepeza pozitivnih efekata sistematske primene primerenih programa sportske rekreacije veoma je dugačka.
Sve to ukazuje da na sportsku rekreaciju ne treba gledati samo kao na zabavu, razonodu i razbibrigu, već pre svega kao na autentičnu potrebu savremenog čoveka i značajan faktor njegove biološko-zdravstvene i socio-psihološke ravnoteže.
