Uticaj selektivnih programa sportske rekreacije na zdravlje
Programi sportske rekreacije povećavaju bazalni metabolizam i energetsku potrošnju
Sistematska primena adekvatnih programa sportske rekreacije znatno ubrzava razmenu materija u mišićnim ćelijama. Intenziviranje procesa razmene materija u mišićnim ćelijama doprinosi sagorevanju većih količina masti i većoj potrošnji kalorija. Povećana energetska potrošnja, intenzivirana u toku vežbanja, nastavlja se u toku 12 sati i posle završetka programa vežbanja.


Intenziviranje metabolizma lipida
U toku dijete gladovanja organizam sagoreva mišićno umesto masnog tkiva. Takvim dijetama telesna masa se smanjuje (mršavi se) najvećim delom gubitkom mišićne mase i bezmasnog tkiva, posebno tečnosti, i neznatne količine masti. Posle takvih dijeta organizam mora da popuni nedostatak važnih materija i neizbežno brzo dobija 2 - 4,5 kg telesne mase.

Integralan program mršavljenja: redukovana dijeta kombinovana sa primerenim programima sportske rekreacije preključuje organizam na sagorevanje masti. Pri tome se koriste masti iz svih depoa i tako se troše neprijatne naslage masnog tkiva.


Programi sportske rekreacije troše kalorije
Osoba telesne mase 70 kg. troši za 60 min.:
  • hodanja (tempo 120 koraka/min) 346 kcal (0.0818 kcal na kg/min telesne mase);
  • trčanja (tempo 160-170 koraka/min) 840 kcal (0.260 kcal/min/kg telesne mase);
Svakodnevnim programom 60 min. hodanja u roku od 10 dana može se potrošiti 3.500 kcal i sagoreti  500 grama masti, bez bilo kakve redukcione dijete. Petstotina grama masti sadrži oko 3.500 kcal. (1 g masti pri sagorevanju oslobađa 9.3 kcal.). Sistematskom primenom programa sportske rekreacije, odgovarajuće energetske vrednosti, može se za godinu dana, sagoreti 10 kg suvišnog masnog tkiva. Savremeni programi regulisanja prekomernog masnog tkiva obezbeđuju da se nedeljno sagoreva  4 - 5 kg masnog tkiva, uz poboljšanje hidratacije organizma i povećavanje energetske efikasnosti organizma (intenziviranje bazalnog metabolizma za 4 - 5 procenata).

Posebna "terapeutska" vrednost aerobnih programa sportske rekreacije pri lečenju gojaznosti je u činjenicida se u toku 30 min. aerobnog programa produkuju i luči odgovarajuća količina hormona lipaze koji obezbeđuje metabolizam masnih kiselina u trajanju 12 sati. To se postiže zahvaljujući produženom delovanje lipaze na metabolizam masti. Zato aerobne programe usmerene na sagorevanje suvišnih masnih nasloga treba primenjivati dva puta dnevno, kao lek na svakih 12 sati. Time se obezbeđuje kontinuirano sagorevanje masnih kiselina u toku 24 sata.


Programi sportske rekreacije doprinose redukciji masnih naslaga
Intenziviranjem sagorevanja masti primenom programa dužeg trajanja aerobne usmerenosti i programa za jačanje pojedinih mišićnih grupa, kao i odgovarajućih fizioprofilaktičkih procedura (masaža, hidroprocedure, elektroprocedure i dr.) može se efektno uticati na redukciju masnih naslaga sa posebeno ugroženih lokaliteta.

Mišići troše kalorije, pa veća mišićna masa svakodnevno sagoreva više kalorija. Tako se povećava bazalni metabolizam, odnosno količina kalorija koju organizam troši za svakodnevnu životnu aktivnost. Veće vrednosti bazalnog metabolizma istovremeno znače da se može konzumirati više hrane bez narušavanja energetskog balansa i povećanja telesne mase.

Integralni program mršavljenja - naučno zasnovana kombinacija redukovane dijete i programa sportske rekreacije je najzdraviji, najfiziološkiji i najefektiniji način prevencije, ublažavanja i lečenja gojaznosti i pratećih zdravstenih tegoba.


Programi sportske rekreacije regulišu apetit
Sistematska primena odgovarajućih programa sportske rekreacije reguliše, odnosno smanjuje apetit. Regulator apetita hipotalamus, u toku hipokinezije, dobija hemijske "signale" i pokreće mehnizam gladi (apetit). Sistematskim vežbanjem kompenzira se opšta hipokinezija i obnavlja normalno funkcionisanje mehanizma hipotalamusa. Tako izostaju lažni signali koji nepotrebno povećavaju apetit. Programi sportske rekreacije kontrolišu apetit, takođe, "slanjem" određenih količina masti u krvotok, koje održavaju nivo šećera na potrebnom nivou. Pad šećera u krvi izaziva osećaj gladi. Programi sportske rekreacije smanjuju insulinemiju čime se takođe sprečava pad šećera i smanjuje osećaj gladi. Nova mišićna vlakna koja su se razvija zahvaljujući programima sportske rekreacije, pomažu sagorevanju većih količina masti, a time održavanju sadržaja šećera u krvi na potrebnom nivou.


Programi sportske rekreacije snižavaju koncentraciju triglicerida i holesterola u krvi
Efekti programa sportske rekreacije ispoljavaju se u intenzivnijoj oksidaciji masti (triglicerida), koji se inače mogu spajati sa holesterolom i formirati lipoproteine niske gustine (LDL). Na taj način programi sportske rekreacije efikasno doprinose snižavanju sadržaja lipoproteina niske gustine i time regulišu odnos ukupnog helosterola i HDL lipoproteina.

Programi sportske rekreacije efikasno regulišu balans holesterola. Taj balans umnogome zavisi od stepena adaptiranosti na fizička opterećenja. Postoji visok stepen korelacije između odnosa ukupnog holesteerola i HDL lipoproteina, telesne mase i sistematskog izvođenja odgovarajućih programa sportske rekreacije. Osobe sa idealnom telesnom masom, kao i osobe koje sistematski realizuju programe trčanja imaju značajno niži nivo holesterola i povoljniji odnos ukupnog i HDL holesterola.


Programi sportske rekreacije regulišu arterijski krvni pritisak
Programi sportske rekreacije efikasno regulišu arterijski krvi pritisak pa se značajni efekti manifestuju kroz: jačanje kontraktilne sposobnosti miokarda; povećanje elestičnosti krvnih sudova; jačanje mišićnih pumpi; poboljšanje kolateralnog krvotoka; regulisanje arterijskog krvnog pritiska; snižavanje Fc u miru i pri naporu.


Program sportske rekreacije povećavaju funkcionalne sposobnosti i stabilnost endokrinog sistema
Sistematska fizička aktivnost povećava imunitet. Pretpostavlja se da imunološki mehanizmi uzimaju učešća u adaptabilnoj sintezi belančevina u periodu oporavka. Istraživanja sprovedena među sportistima potvrđuju da veoma značajna i po intenzitetu i po obimu trenažna i takmičarska opterećenja mogu da izazovu narušavanje imunološke aktivnosti. Iako je to pitanje nedovoljno izučeno, postoje osnove za tvrdnju da su takve promene malo verovatne pri primeni zdravstveno-preventivnih programa sportske rekreacije.

Adaptacija na fizička opterećenja doprinosi većoj stabilnosti na stresne uticaje
Zdravstveno-preventivni efekti adaptacije na fizička opterećenja potvrđeni su u nizu istraživanja u kojima je izučavano narušavanje kontraktilnih fukcija srca, izazvano stresnim uticajima (21). Ova istraživanja daju osnovu da se predpostavi da adaptacija na fizička opterećenja može igrati važnu ulogu u prevenciji narušavanja kontraktilnih funkcija srca i posebno mogućnosti  njihove prevencije pri stresu. Adaptacija na fizička opterećenja može da prevenira ili ograniči stres-reakciju, njene negativne efekte, pa prema tome ima osnova da se predpostavi da takva adaptacija može prevenirati takođe stresna narušavanja koronarnog krvotoka i narušavanje njegove adaptativne reakcije na ishemiju. Ovo je veoma važno za shvatanje zaštitnih efekata adaptacije pri oštroj ishemiji i infarktu miokarda. Preventivni uticaj adaptiranosti pri obolenjima srca i krvnih sudova ima dve karakteristike: prvo, prethodna adaptacija organizma na fizička opterećenja može doprineti lakšem toku ispoljavanja bolesti i bržem ozdravljenju, i drugo, adaptiranost se pojavljuje kao faktor prevencije i same pojave bolesti.

Programi sportske rekreacije efikasno doprinose neutralizaciji štetnog delovanja hormona (adrenalina i noradrenalina), glukoze i holesterola, koji se luče u krv pri stresno-emocionalnim naprezanjima, koja nisu praćena mišićnim naprezanjima. To je posebno značajno kod starijih osoba, kod kojih su krvni sudovi sklerotični i predodređeni za spazam, za snažno suženje u iznenadnim stresnim situacijama (20).

Sportsko-rekreativne aktivnosti doprinose povećavanju biološke otpornosti organizma na različita oboljevanja, boljem snabdevanju krvlju mišićnih tkiva i mozga, znatnom povećavanju obima cirkulirajuće krvi (u toku fizičkih opterećenja na 1 mm2 poprečnog preseka mišića otvara se i do 2500 rezervnih kapilara, u odnosu na 30 do 60 koliko ih je otvoreno u stanju mirovanja) (21).

Kako pokazuju istraživanja, u održavanju dobrog raspoloženja, dobrog samoosećanja, blagotvornog emocionalnog stanja, bitno utiče posebna vrsta belančevina, takozvani opoidni neuropeptidi mozga. Radost i dobro raspoloženje koje pružaju sportsko-rekreativne aktivnosti u toku i posle aktivnosti zasniva se na pojačanom formiranju u organizmu tih neuropeptida, endorfina i enkefalina. Povećavanje njihovog nivoa u plazmi krvi tipična je pojava u toku mišićnog rada. Ovi neuropeptidi prestrojavaju aktivnost nervnih centara, povećavaju otpornost na bol (22), otklanjaju različite neprijatne emocije (23) i, delujući na psihu, podižu raspoloženje i, čak, stvaraju euforično stanje.

Programi sportske rekreacije regulišu lipoproteinsku formulu
Programi sportske rekreacije ostvaruju značajne efekte na mehanizam opšte adaptacije, što se posebno odražava na (7):
  • Usavršavanje funkcija centralnog nervnog sistema i  nervne regulacije funkcija organa i sistema i organizma u celini;
  • Povećavanje funkcionalnih sposobnosti i stabilnosti endokrinog sistema;
  • Povećavanje energetskih potencijala organizma;
  • Proširivanje mogućnosti transporta kiseonika;
  • Optimalizaciju oksidativnih procesa, pojačano formiranje mitohondrija i ekonomizacija razmene materija;
  • Intenziviranje korišćenja masti kao energetskog izvora i smanjenje opšte količine masnog tkiva u organizmu (8,9).
Programi sportske rekreacije aerobne usmerenosti proširuju funkcionalne i adaptacione mogućnosti organizma, doprinose povećavanju njegove otpornosti na nepovoljne uticaje okružavajuće sredine. Rezultati konkretnih istraživanja potvrđuju da ovi programi, zahvaljujući  fiziološkim i biohemijskim efektima adaptacije, doprinose (7):
a) u odnosu na srčano-sudovni i disajni sistem:
  • povećanju: ukupnog sadržaja hemoglobina na 1 kg telesne mase do 17%; obima cirkulirajuće krvi na 1 kg telesne mase do 20%; volumena srčanih komora do 28%;  debljine zidova srčanih komora do 14%;  udarnog obima srca u mirovanju i u toku rada do 66%; koncentraciji lipoproteina visoke gustine (HDL) do 33%;
  • smanjenju: koncentracije hemoglobina do 1,3%; frekvencije pulsa u mirovanju 25%; frekvencije pulsa pri umerenom opterećenju do 20%; sistoličnog arterijskog krvnog pritiska do 15%; dijastoličnog arterijskog krvnog pritiska do 8%; koncentraciji holesterina u krvi do 5%; koncentraciji triglicerida do 50%;
b) u skeletnim mišićima povećavaju:
  • koncentraciju mioglobina;
  • broj mitohondrija do 120%; obim mitohondrija do 40%;
  • sadržaj glikogena do 120%;
  • aktivnost fermenata energetske razmene od 10 do 100%;
  • rezerve triglicerida do 50%;
  • aktivnost fermenata koji regulišu razmenu masti 100 do 300%;
  • iskorišćavanje triglicerida u toku rada do 33%;
  • broj kapilara do 34%.

Programi sportske rekreacije, usmereni na razvoj opšte izdržljivosti, imaju veliki značaj u profilaksi ateroskleroze, doprinose snižavanju rizika pojave i razvoja koronarnih obolenja. Kod fizički aktivnih osoba hipertonična bolest se susreće ređe nego kod neaktivnih. Programi sportske rekreacije aerobne usmerenosti ostvaruju značajan endokrino-metabolički antiaterosklerotični i druge efekte: pozitivno utiču na koronarni krvotok; regulišu gojaznost; ublažavaju negativne uticaje riziko faktora; snižavaju mogućnost pojave tromba;  smanjuju procenat sadržaja masti u organizmu; umereno  povećavaju mišićnu masu; povećavaju aklimatizacija na visoke temperature (snižavanju osetljivosti na toplotni udar); povećavanju stabilnosti organizma na fizički i psihički stres (7).


Adaptiranost na fizička opterećenja ostvaruje duboki uticaj na oksidaciju masti, a  time i na prevenciju ateroskleroze. Adaptiranost na fizička opterećenja povećava funkcionalnu aktivnost sistema mitohondrija, što obezbeđuje aerobne kapacitete organizma i ubrzava oksidaciju piruvata i masnih kiselina. Kod osoba adaptiranih na fizička opterećenja niža je koncentracija laktata u krvi u toku fizičkih opterećenja, čime se povećava mogućnost aktiviranja depoa masti i korišćenja masnih kiselina u aktivnoj muskulaturi (19, 36).


Regulacija šećera - povećanjem osetljivosti na insulin
Selektivni programi sportske rekreacije mogu biti veoma efektivno sredstvo za prevenciju i lečenje gojaznosti. Gojaznost je najčešće praćena hiperinsulinemijom. Pri tome se razvija reziztentnost (smanjena osetljivost) tkiva (skeletne muskulature, jetre, masnog tkiva) na insulin. To dovodi do hiperglikemije što za posledicu ima hiperinsulinemiju. Stalno povećavanje potrebe za insulinom dovodi u početku do hipertrofije i/ili hiperplazie B ćelija pankreasa, a zatim do iscrpljenja aparata za sintezu hormona (insulina) zbog dugotrajne hiperfunkcije. Dokazano je da adaptiranost na fizička opterećenja, uporedo sa snižavanjem sadržaja triglicerida u krvi, značajno ograničava hiperinsulinemiju kod gojaznih osoba (36).

Programi sportske rekreacije značajno: poboljšavaju glikoregulaciju kod insulin nezavisnih dijabetičara; poboljšavaju aktivnost fibrinalitičkog sistema krvi; smanjuju opštu koagulabilnost krvi; povećavaju sposobnost tkiva da vežu insulin; povećavaju osetljivost tkiva na insulin; doprinose racionalnijem trošenju insulina jer isključuju osnovni uzrok hipersekrecije insulina (10, 11, 36).


Endokrino-metabolički anti-aterosklerotični efekat programa sportske rekreacije
Endokrino-metabolički anti - aterosklerotični efekat programa sportske rekreacije ispoljava se, pre svega, promenama u metabolizmu masti i funkcije endokrinih žlezda.Tako se, dugotrajnim fizičkim naprezanjem, kroz određeni period (oko 1 sat), pojačava produkcija kalcitonina hormona  štitne žlezde, koji je važan za metabolizam kalcija. To se kombinuje sa smanjenjem koncentracije kalcija u plazmi krvi (kao rezultat delovanja kalcitonina). Smanjenje sadržaja kalcija u plazmi krvi doprinosi, sa svoje strane, usporavanju izlaska kalcija iz koštanog tkiva. Na taj način, dobro odabrani i optimalno dozirani programi sportske rekreacije usporavaju izlazak kalcija iz koštanog tkiva, što usporava sklerotične promene (7).
Treba naglasiti da na razvoj sklerotičnih promena u krvnim sudovima značajno utiče visoki nivo holesterina u krvi, naročito u kombinaciji sa povećanim sadržajem glukoze i slobodnih masnih kiselina. Sistematsko vežbanje snižava vrednost lipoproteina niske gustine (LDL) i lipoproteina veoma niske gustine, koje sadrže trigliceride, a povećava nivo lipoproteina visoke gustine (HDL). Te promene u sadržaju lipopreteina snižavaju rizik koronarnih bolesti. Time se održava normalan sadržaj holesterina u plazmi krvi  i međusoban odnos tipova lipoproteina koji vežu holesterin - HDL (lipoprotein visoke gustine) i LDL (lipoprotein niske gustine) (11).

Odgovarajući programi sportske rekreacije ostvaruju i značajan mehanički antisklerotični efekat, time što snižavaju mogućnost odlaganja soli kalcija u mišićima, tetivama i zglobovima. Fizičke vežbe sa promenama položaja tela i raznovrsnim ubrzanjima, koja zahtevaju brze promene u tonusu krvnih sudova obezbeđuju antisklerotičnu gimnastiku krvnim sudovima.   
                                                               

Optimalno doziranje opterećenja
Pozitivni efekti primene programa sportske rekreacije postižu se primenom po karakteru, obimu i intenzitetu optimalnih opterećenja.
Najefektnije regulisanje balansa holesterola postiže se sistematskim vežbanjem 3-5 puta nedeljno, u ukupnom trajanju više od 2 sata nedeljno, intenzitetom pri kome je energetska potrošnja najmanje 7 kcal/min. Intenzitet opterećenja iskazan frekvencijom srca treba da se kreće u granicama 65 - 85% maksimalnog pulsa za odgovarajući uzrasta, odnosno,  maksimalnoj kiseoničkoj potrošnji.

Programi sportske rekreacije tipa aerobne izdržljivosti, treba da angažuju 1/6 celokupne skeletne mišićne mase u neprekidnom dinamičnom radu. Mišićna masa trupa čini 43%, mišićna masa jedne ruke oko 5%, a jedne noge oko 20% ukupne mase skeletne muskulature.

U kontroli gojaznosti ne sme se zanemariti značaj mišićne mase. Ako se izgubi mišićna masa smanjuje se bazalni metabolizam. Mišićna masa opada sa godinama starosti zbog promena u tipu aktivnosti. U mirovanju energija se troši na biohemijske procese - premeštanje hemijskih sastojaka u ćelije i iz njih.


Što ste stariji morate hodati više da biste ostali na istom mestu. Što imate manje mišićne mase, trošite manje kalorija u mirovanju (niži bazalni metabolizam), pa morate duže vežbati da biste sagoreli višak kalorija. Programi sportske rekreacije povećavaju energetsku potrošnju. Za kontrolu gojaznosoti važne su, pored programa tipa aerobne izdržljivosti i programi tipa snage, kojima se povećava mišićna masa. Veća mišićna masa znači i veći bazalni metabolizam. Veoma je važno šta se događa sa energijom dok sedimo, jer mnogo više vremena provodimo sedeći i ležeći nego vežbajući. Osoba sa većom mišićnom masom i u toku mirovanja (sedenja ili ležanja) troši više energije (ima veći bazalni metabolizam) nego osba sa manjom mišićnom masom.

Literatura:
Blagajac, M.: PROGRAMIRANI AKTIVAN ODMOR, Novi Sad, 1992.
American College of Sports Medicine (AISM) "Medicine and Science in Sports an Exercise", 1983, V 15, No 1
Blagajac, M., Dimitrijević, B., Dragojević, R. i dr.: UTICAJ PROGRAMIRANOG AKTIVNOG ODMORA NA ZDRAVLJE, RADNU SPOSOBNOST I PRODUKTIVNOST, Fakultet fizičke kulture, Novi Sad, 1987.
Štuka, K. REKREACIJSKA MEDICINA, "Sportska tribina", Zagreb, 1985.
Blagajac, M.: PROGRAMIRANO VE@BANJE U SPORTSKOJ REKREACIJI, III Kongres pegagoga fizičke kulture Jugoslavije, Novi Sad, 1987.
Blagajac, M.: OSNOVNE KARAKTERISTIKE I FUNKCIJE PZPAO OPŠTE I CILJANE NAMENE, Zbornik radova, FFK, Novi Sad, 1988.
Blagajac, M.; INDIVIDUALIZACIJA PROGRAMA SPORTSKE REKREACIJE, Letnja škola pedagoga fizičke kulture Jugoslavije, Šibenik, 1988.
Blagajac, M, Dimitrijević, B., urić, . i dr.: STRUKTURA ČASA SPORTSKE REKREACIJE, NIPRO "Partizan", Beograd, 1984.
Blagajac, M. Stejić,M.: STRUKTURA ČASA SPORTSKE REKREACIJE, X Međunarodni seminar CIEPSS-a, Pieštani (ČSSR), 1983
Hrčka, J., Drdacka, B.: REKREAČNA TELESNA VYCHOVA A SPORT, SPN, Bratislava, 1992
Kuper, K. NOVI AEROBIK, NIPRO "Partizan", Beograd, 1974.
Blagajac, M., Dimitrijević,B., Bartoluci, M.: HUMANITARIAN AND ECONOMIC VALUE OF PROGRAMMED ACTIV VACATION OF WORKERS, Medjunarodni kongres CIEPSS-a "Macing the Inactive active, Oslo, 1987.
Relac, M., Rubeša, D., Blagajac, M., Bartoluci, M., Dujmović, D.: L INFLUANCE DU REPOS ACTIVE ORGANISE SUR LA SANTE, LES CAPASITES DE TRAVAIL ET SUR LA PRODUCTIVE, Conges BITS International , Beograd, 1988.
Petrovskij V.V.: KIBERNETIKA I SPORT, "Zdorovie" Kiev, 1973
Platonov, V.N.: Teorija i metodika sportivnoj trenirovki, Kiev, 1984
Grauers, J., Sundbom, G.: HALLIFORM HANDBOK OM KOST OCH MOTION, Raben, Sjogren, Stockholm, 1975
Blagajac, M.: MODELOVANJE PROGRAMA SPORTSKO-REKREATIVNIH AKTIVNOSTI I NJIHOVA VALORIZACIJA, Zbronik radova III Kongresa pedagoga fizičke kulture Jugoslavije, Novi Sad, 1987.
Blagajac, M., Dimitrijević, B., urić, . i dr.: PRAĆENJE OBIMA I INTENZITETA OPTEREĆENJA U TOKU RAZLIČITIH MODELA SPORTSKO-REKREATIVNIH AKTIVNOSTI NA ČASU SPORTSKE REKREACIJE (elaborat naučno-istraživačkog projekta), Fakultet fizičke kulture, Novi Sad, 1982.
Blagajac, M.: STRUKTURA NEKIH MODELA SPORTSKO-REKREATIVNIH AKTIVNOSTI, Zbornik radova Faklulteta fizičke kulture, Novi Sad, 1987.
Blagajac, M.: MODELIRANJE SPORTSKO-REKREATIVNIH AKTIVNOSTI, "Partizan danas", broj 33-34, Zagreb,1988.
Meerson, F.Z., Pšennikova, M.,G.: ADAPTACIJA K STRESSORNIM SITUACIJAM I FIZIčESKIM NAGRUZKAM, "Medicina", Moskva, 1988.
Blagajac, M.: KINEZIOLOŠKI ASPEKTI GOJAZNOSTI, Naučni kongres o gojaznosti, Zlatibor, 1991.
Blagajac, M.: PROGRAMI SPORTSKE REKREACIJE ZDRAVSTVENO-PREVENTIVNE USMERENOSTI, Fizička kultura, Vol. 44-45 No 4, 239-358, Beograd, 1991.
Amasov, N.,M.: RAZDUMJA O ZDOROOVIE, "Molodaja gvardija", Moskva, 1978
Zaciorskij, V.,M.: SPORTIVNAJA METROLOGIJA, "Fiskultura i sport", Moskva, 1982,
Donskoj, D.,D.: ZAKONI DVI@ENIJ V SPORTE, Moskva, 1974.
Kuper, K.: AEROBIKA DLJA HOROŠEVO SAMOČUVSVIJA, "Fiskultura i sport", Moskva, 1989.
Dimitrijevi, B., Blagajac, S., Blagajac, M.: AEROBIKA PO MERI, Revija "Zdravlje", Ljubljana, 1984.
Mibfeld, L.: VITAL. SHON UND SCHLANK AEROBIC, Bastei Lubbe.
Blagajac, M., @ivanović, @.: PROGRAMI PREVENCIJE I KOMPENZACIJE HIPOKINEZIJE I NJIHOV ZNAČAJ U ODR@AVANJU EKOLOŠKE RAVNOTE@E, Naučni skup Sekcije sa sportsku medicinu SLD, Vrdnik, 1993.
Blagajac, M., @ivanović, @.: MODELI PROGRAMA SPORTSKE REKREACIJE U PREVENCIJI I LEČENJU GOJAZNOSTI, Naučni skup o gojaznosti Čigota, Zlatibor, 1993
Stromme, S.,Frey, H., Harlem, O. : PHYSICAL ACTIVITY AND HEALTH, Norwegian Confederation of Sports Universitetsforlaget, Oslo, 1987.
Kendall, J.: WEIGHT CONTROL FOR BETTER HEALTH, Participations Editorial ReWiew Committe, Toronto,1987.
WELL Kendall, J.: NESS TAKIG CHARGE OF YOUR HEALT, Participations Editorial ReWiew Committe, Toronto,1987.
Kendall, J.: AEROBIC EFERCISE THE HEART OF YOUR FITNESS PROGRAM, Participations Editorial ReWiew Committe, Toronto,1987.
Kendall, J.: A GUIDE TO MANAGING STRESS, Participations Editorial ReWiew Committe, Toronto,1987.
Blagajac, M.: TEORIJA SPORTSKE REKREACIJE (Monografija) Novi Sad, 1994. str. 256
Vidrin, V.,M., Džumaev, A.: FIZIČESKAJA REKREACIJA - VID FIZIČESKOj KULTURI, Teorija i praktika fizičeskoj kulturi, Br. 3, 1989
Meerson, F.,Z., Mališev, V.,V., Katkova , L.,S.: SRAVNITELJNAJA OCENKA FUNKCIJ VLIJANIJA PREDVARITELJNOJ ADAPTACIJI K UMERENNOJ  FIZIČESKOJ  NAGRUZKE I KAROTKIM STRESSORNIAM VOZDEJSTVIJAM NA NARUŠENIJA SOKRATITELJNOJ  FUNKCII SERDCA PRI DLITELJNOM STRESSE / Kardiologiü, 1985. Str. 2, str. 74-77)
Viru, A.A., Árimaz, T.A., Smirnova, T.A.: AEROBNAE UPRA@NENIJA, "Fiskultura i sport", Moskva, 1988.
Jakovlev, N.,N.: BIOHIMIJA SPORTA, "Fiskultura i sport", Moskva, 1974.
Paul, P.: EFFECTS OF LONG LASTING PHYSICAL EXERCISE AND TRAINING ON LIPID METABOLISM. IN: Metabolic adaptation to Prolonged Physical Exercise, Birkhauser Verlag, Basel, 1975, p.156-193
Dragojević, R.: UTICAJ DOZIRANE FIZIČKE AKTIVNOSTI UMERENOG INTENZITETA NA NEKE ATEROGENE ČINIOCE U INSULIN - NEZAVISNIH DIJABETIČARA (Doktorska disertacija), VMA, Beograd, 1992.
Zapesočniij, A.Z.: FIZIČESKAJA AKTIVNOST V PROFILAKTIKE IŠEMIČESKOJ BOLEZNI SERDCA U RABOČIH PROMAŠLENNAH PREDPRIJATII, "Zdorovü", Kijev, 1987
 
Autor: Prof. dr Mithat Blagajac
Objavljeno: 06.06.2014.


LISTA KOMENTARA
Trenutno nema komentara u sistemu

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR
Ime:
Prezime:

Tekst komentara:
POGLEDAJTE JOŠ I...
+ O nama
+ Kontakt
+ Pravna pouka
+ Uslovi korišćenja
+ Postanite saradnik
+ Često postavljana pitanja

POVEZANI TEKSTOVI...
> Fizičke sposobnosti čoveka
> Primjena kardiofitness treninga u sportu i rekr...
> Modelovanje programa sportske rekreacije
> Sport, rekreacija i aktivan odmor
> Programi sportske rekreacije u procesu rada
 
> Preporučeni tekstovi

AKCIJE
Ako podjednako volite sport i da pišete o njemu, odnosno znate nešto novo i zanimljivo o nekoj sportskoj temi,  a uz to želite da svoje znanje iz oblasti sporta nesebično podelite sa drugima, javite nam se. Čekamo Vas!
Zanimaju Vas informacije o određenoj sportskoj manifestaciji (turniru, prvenstvu, akciji, seminaru, itd.), pogledajte najave aktuelnih sportskih manifestacija u okviru našeg Sportskog kalendara...
Ukoliko vodite neku sportsku organizaciju (savez, klub, asocijaciju i sl.) ili ste organizator neke sportske manifestacije (turnir, akcija, seminar, sl.) i želite da je medijski promovišete, odnosno sa njom upoznate širu javnost, Savremenisport.com može postati Vaš Medijski partner...
Osetite deo atmosvere sa najzanimljivijih već održanih sportskih manifestacija putem slika koje smo zbog Vas zabeležili u okviru Foro galerije...