_Đerić Sa malim poboljšanjem teški četverac može do.jpg "Đerić: Sa malim poboljšanjem teški četverac može do svetskog odličja")
Radoje Đerić je pauzirao dobar deo prošle sezone. Nakon uvodnih regata zadesila ga je povreda zbog koje je prvo propustio Evropsko prvenstvo za seniore u Beogradu, a potom i Svetski kup u Lucernu. Ipak, odmah nakon oporavka zauzeo je svoje mesto u četvercu bez kormilara, čamcu u kojem je proveo veći deo svoje karijere i u kojem je kao 21-godišnjak učestvovao na Olimpijskim igrama u Londonu 2012.
U svojoj prepoznatljivoj ulozi, ulozi štrokera, vodio je ovu posadu na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu u Amsterdamu do odličnih rezultata koji za malo nisu bili dovoljni za finale. Srpski teški četverac, koji su pored njega činili i iskusni Nikola Stojić i Goran Jagar i, Đerićev vršnjak, Miloš Vasić, devetim mestom u Holandiji napravio je odličan zalog za predstojeću sezonu za koju su pripreme u punom jeku.
– Radi se pakleno od oktobra prošle godine. Posle uvodnog dela u Srbiji u decembru smo bili u turskom Kojčegizu, u januaru na bazičnim pripremama u austrijskom skijaškom centru Ramsau, a potom opet u Turskoj. Kvalitetan i naporan rad daje rezultate. Pomerio sam granice svojih fizičkih mogućnosti i verujem da sam spreman da oborim svoj najbolji rezultat na ergometru koji sam postavio prošle godine na Prvenstvu Srbije u Novom Sadu. Tada sam imao vreme od 5:54 koje je bilo dovoljno za bronzanu medalju, a nadam se da ću na ovogodišnjem šampionatu u nedelju spustiti taj rezultat – kazao je na početku Radoje Đerić.
Predstojeće Prvenstvo Srbije na ergometrima 1. marta u Novom Sadu za Đerića, kao i za uostalom sve reprezentativce, biće prilika da naprave presek dosadašnjih priprema.
– Mislim da smo, generalno svi, napredovali na fizičkom planu, što je glavni preduslov da i na vodi pokažemo još bolje rezultate. Vremena na ergometru su svakako odličan pokazatelj fizičke snage i teško da bez dobrog rezultata na njemu možeš da se nadaš dobrom prolaznom vremenu na vodi. Posle ovog prvenstva akcenat na pripremama će biti na tehnici zaveslaja u ubrzavanju čamaca, a siguran sam da smo odlično pripremljeni za ovu, novu, fazu priprema. U Turskoj sam trenirao u dvojcu bez kormilara sa Nikolom Stojićem i sigurno je da ćemo u ovom sastavu nastaviti i u martovskom ciklusu priprema. Nastojim da svakim treningom što više individualno napredujem u ovom čamcu i da tako spremno dočekam nastup u ovoj ili eventualno nekoj drugoj posadi. Do “izbora”za Evropsko prvenstvo u Poznanju koji će biti sprovedeni na Internacionalnoj regati “Croatia Open” u Zagrebu ostalo je oko mesec i po dana i na svima nama je da do tada maksimalno iskoristimo svaki sekund priprema. Ostaje još otvoreno ko će u kojem čamcu nastupiti i sve je na proceni i odluci stručnog štaba – napominje vrsni reprezentativac.
Ako se izuzme Svetsko prvenstvo za seniore do 23 godine u austrijskom Otenšajmu 2013. gde se u tandemu sa Milošem Vasićem u dvojcu bez kormilara bronzanom medaljom oprostio o ove uzrasne kategorije Radoje Đerić je poslednjih pet godina na svim velikim takmičenjima veslao u četvercu bez kormilara. Stoga i ne čudi njegova želja da u ovom čamcu pokuša da dođe do plasmana na Olimpijske igre u Riju 2016.
– Odluka je uvek na stručnom štabu i njegovoj proceni šta je najbolje i najsvrsishodnije. Lično najviše bih voleo da i ove godine, kao i nekoliko prethodnih, veslam u četvercu bez kormilara. U ovom čamcu se osećam kao kod svoje kuće. Prija mi da veslam u ekipi sa više članova, a pored toga dobro poznajem konkurenciju u svetu. Takođe, na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu u Holandiji pokazali smo da ovaj čamac ima materijal za najviše domete. Bili smo u 2 stotinke sa nekim od najboljih svetskih posada i upravo mi je ovaj šampionat dao ogromnu nadu da ove godine možemo mnogo, mnogo više od devetog mesta na svetu. Naše je da samo za par stotinka popravimo svoj rezultat pa bi s pravom mogli da se nadamo i postolju – rekao je Đerić.
Rođeni Trebinjac “podvlači” da je cilj svih ciljeva u ovoj godini Svetsko prvenstvo za seniore u francuskom Ožibeleu gde će se vaditi gro “viza” za Olimpijske igre u Riju 2016. U svim disciplinama osim u skifu, u kojem će najboljih 13 direktno na Igre, na talonu će se naći čak 11 karata za Rijo i ta prilika, kako kaže Đerić, ne sme da se propusti.
– Siguran sam da će biti neuporedivo lakše nego pre pet godina na Bledu kada je teški četverac osvojio 11. mesto, poslednje koje je vodilo na Igre u London. I dan-danas se naježim kada pomislim na taj šampionat. Osim Gorana Jagara svi ostali u čamcu smo bili klinci. Vasiću, Vukoviću i meni je to bila tek druga godina seniorske konkurencije. Svaka trka nam je bila pitanje života ili smrti, a svaki zaveslaj sam proživljavao izuzetno emotivno. I fizički i mentalno smo bili mnogo slabiji nego danas, ali smo na kraju ipak stigli do cilja i do plasmana u London. Tako, u svakom smislu, naporno takmičenje nikada ni pre ni posle toga nisam imao i nadam se da neću imati. Bilo i ne ponovilo se. Sada je, naravno, situacija znatno drugačija. Imam mnogo značajnih trka i takmičenja iza sebe. I fizički i mentalno sam mnogo jači. Povrh svega teški četverac je lane u Amsterdamu pokazao klasu a, ako ove godine nastupi, na sve osim finala ne bi smeo ni da pomisli. U tom slučaju norma za Rijo bi se podrazumevala – ističe Đerić koji je gotovo uvek bio u ulozi štrokera u čamcu – Iako sam probao da veslam i na drugim pozicijama na svim velikim takmičenjima sam po pravilu bio štroker. Takva je uvek bila odluka trenera. Verovatno je njihova procena da imam konstantan ritam, da retko grešim, da sam psihološki jak i da sam sposoban da vodim ekipu, što su samo neke od odlika koje bi trebalo da ima štroker. Bez obzira ko je na kojoj poziciji u čamcu za uspeh je neophodno da timski duh i atmosfera budu na najvišem nivou. Zbog toga u svim ekipama kojima sam veslao svi zajedno smo potencirali na ovim stvarima. Osluškujemo jedni druge, upijamo savete od iskusnijih, kao što su recimo Stojić i Jagar, koji je Vasiću, Vukoviću i meni pružio veliku pomoć i podršku na Igrama u Londonu, i svi krećemo prvo od sebe. Samokritičnost je neophodna ako želiš da ideš napred i da iz trke u trku ne ponavljaš greške koje si činio.
Radoje je prvi veslač u porodici Đerić. Međutim, njegovim stopama su krenuli mnogi iz njegove uže i šire familije.
– U jednom trenutku smo mogli i da razmišljamo o pravljenju četverca od nas Đerića. Ipak, planove nam je pokvario moj rođeni brat Mirko – našalio se Radoje – Mirko je trenirao u Partizanu ali je nedavno odlučio da se potpuno posveti školovanju. U Beogradu završava srednju školu i ozbiljno se priprema za upis na Poljoprivredni fakultet za šta ima moju veliku podršku. Iako i dalje rekreativno trenira stavio je tačku na neku ozbiljniju karijeru. Brat Igor, koji mi je nešto dalji rođak, prošle godine je uspešno završio juniorsku karijeru i od ove godine je mlađi senior. Ima izuzetne fizičke predispozicije za veslanje i veliki je radnik, a godine pred nama će pokazati koji su njegovi dometi. Najmlađi od nas Đerića trenutno u veslanju jeste Aleksa, sin mog brata od rođenog strica. Počeo je u pionirskoj selekciji Partizana i za sada od trenera dobija samo reči hvale – kaže na kraju Radoje Đerić.
