Pod metodama učenja podrazumevamo način demonstracije, usvajanja i vežbanja određene psihomotorne aktivnosti. U sportu se uglavnom govori o dve moguće metode: o sintetičkoj, prema kojoj se u svakom pokušaju uvežbava u celini neka psihomotorna aktivnost, i o analitičkoj, prema kojoj se prvo uvežbavaju elementi, faze ili neke manje celine date aktivnosti, a zatim se uvežbava integrisanjem naučenih faza celovita aktivnost.
Koje će metode biti primenjene u procesu učenja i uvežbavanja zavisiće od dužine psihomotorne aktivnosti, od njene složenosti i od nivoa integrisanosti pojedinih njenih faza, u celinu. Ukoliko je aktivnost duža, normalno je da se prvo nauče neke njene faze, pa tek onda da se u uči celina aktivnosti. Isto se odnosi i na složenost: nekada je aktivnost složena iz toliko različitih pokreta, sportisti je teško sve to uvežbavati odjednom, i zato će mu odgovarati više analitička metoda rada.
Ukoliko je psihomotorni zadatak koji se želi naučiti integrisan, normalno da se primenjuje metoda celine, jer je izvođenje jedne komponente zadataka različita od izvođenja te iste komponente kada je uklopljena u celinu pa je nekorisno služiti se metodom celine. Na osnovu analize rada trenera, očigledno je da će on skoro na svakom treningu morati da primeni obe navedene metode rada. Međutim, ono što je neophodno da zna su pravila njihovog kombinovanja:
- imajući u vidu redosled mora se poštovati pravilo: celina-delovi-celina;
- kad se uvežbavaju delovi, onda je neophodno identifikovati ključne momente u željenom zadatku, ili one koji idu slabo sportisti, koji mu predstavljaju teškoće, dakle, ne uvežbavaju se svi delovi vežbe, jer je to neekonomično i nepotrebno;
- treći deo vežbe, koji se odabere za posebno uvežbavanje, mora uvek biti uklopljen u deo strukture vežbe koja mu prethodi i u deo koji mu sledi;
- probematični deo vežbe mora se uvežbavati tako izvođen, samo do određenog nivoa uvežbanosti: ukoliko se tu ide na perfekciju, kasnije se tako osamostaljen i uvežban deo teško uklapa u celinu vežbe ili aktivnosti.
- uvek je, dakle, potrebno početi sintetičkom metodom, ali uvek preći i na njenu kombinaciju sa analitičkom metodom, kad se pojavi neki problem u vežbanju, koji treba posebno rešavati, da bi se vežbanje uvek ponovo završavalo primenom sintetičke metode.
Izbor metode treninga, rada i uvežbavanja zavisiće i od nivoa razvijenosti određenih sposobnosti kod sportiste. Što su motoričke i kognitivne sposobnosti razvijenije, to će primena metode učenja celine, biti celishodnija, i obrnuto, ukoliko su ove sposobnosti nerazvijene, pojedini zadaci moraće se ostvariti prethodnim uvežbavanjem pojedinih segmenata aktivnosti.
