_osnove-sportskog-treninga.jpg "Osnove sportskog treninga")
Trening se definiše kao sistematizovana i složena forma fizičko-psihičke aktivnosti čiji je cilj da poveća funkcionalne mogućnosti organizma i kognitivno-konativne kapacitete ličnosti. Trening je reč latinskog porekla, ali današnje značenje potiče iz engleskog jezika i u prevodu znači vaspitanje, obrazovanje, vežbanje.
Sportski trening bi se mogao definisati kao sistemantski i planski osmišljen proces koji uz primenu odgovarajućih sredstava i metoda rada ima za cilj da ostvari određene morfološke promene u čovekovom organizmu u cilju postizanja boljeg sportskog rezultata. Međutim, sportski trening nema za cilj samo poboljšanje fizičkih sposobnosti, već i psihičkih, intelektualnih, tehničkih i taktičkih kvaliteta sportiste.
Mnoge naučne discipline su u tesnoj vezi sa sportskim treningom (fiziologija, biologija, biohemija, pedagogija, sociologija...), te u svojim definicijama spoprtskog treninga navode njegovu veliku složenost koja se ogleda u multidisciplinarnoj međuzavisnosti i interakcijskim odnosima velikog broja kriterijuma, koje za sad nije moguće registrovati u obliku celokupnog-integralnog jedinstvenog fenomena.
Na osnovu poznatih činjenica, iskustava i izvedenih zaključaka iz istraživanja u ovoj oblasti može se smatrati da je sportski trening najvažnija funkcija sportske organizacije i dugoročni, posebno ustanovljen proces usavršavanja sportista povećanjem relevantnih sposobnosti odgovarajućim sredstvima i metodima, radi jačanja čovekove ličnosti i ostvarivanja njegovih sportsko-rezultatskih i drugih ciljeva. Sa sportskog aspekta na trening se gleda kao na vežbanje, a na rezultat kao posledicu vežbanja. Sportski trening je posebno usmeren na usavršvanje funkcionalnih mogućnosti organizma, kao i mnogih drugih komponenata ličnosti.
Praktikovanjem pravilno programiranog sportskog treninga dostiže se fizičko savršenstvo, kao jedan od tri zadatka vaspitanja svakog čoveka uz duhovno bogatstvo i moralnu čistoću. Široko je rasprostranjem i u njemu mogu učestvovati gotovo svi, na različite načine. Može biti iskorišćen radi poboljšanja zdravstvenog stanja, podizanja radne sposobnosti na viši nivo, oslobađanja od stresa, relaksacije i prevencije od bolesti i dr. U zavisnosti na šta je usmeren sportski trening mora imati određeni program, koji je dobro osmišljen u skladu sa svim zakonitostima zasnovanima na teoriji sporta i posebno na teoriji sportskog treninga, kao i potrebama pojedinca ili grupe.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
Jasno je da je trening u vrhunskom sportu čiji je cilj rezultat, sasvim različit od onog koji ima za cilj poboljšanje zdravstvenog stanja. Stoga trener ima zadatak da osmisli plan treninga koji će najefikasnije uticati na sportistu da ostvari zacrtani cilj. Sastavljanje efikasnog programa treninga zahteva razumevanje osnovnih principa treninga, tipova treninga u odnosu na početni stepen kondicije, godine i lične ciljeve sportiste. Stavio bih naglasak na godine iz razloga što različitim starosnim grupama ne odgovara isti plan treninga, na primer kod dece može doći do poremećaja rasta i razvoja usled primene programa za odrasle. Pored toga prilikom sastavljanja programa sportskog treninga trebalo bi imati u vidu i fizičke i psihološke posebnosti svakog sportiste, kao i okolnosti, odnosno uslove u kojima se radi.
Kako bi trener bio upućen u trenutno stanje utreniranosti sportiste mora spotristu podvrgnuti testovima koji će mu dati ciljane podatke. Postoji veliki broj testova koji tačno mogu pokazati u kakvoj se formi nalazi sportista. Testovi su podeljeni prema tome koji se podaci dobijaju njihovom primenom, pa tako testovi mogu biti za proveru kondicione spreme, snage, sile, brzine, agilnosti, gipkosti, koordinacije i drugih motoričkih sposobnosti. Kada trener dobije željene podatke prelazi na dizajniranje programa treninga koji je u skladu sa rezultatima testiranja. Odabira metode treninga koje će najefikasnije doći do cilja koji je postavljen.
U okviru metode trener određuje sredstva treniranja (vežbe), obim, opterećenje, odmor i intenzitet. Ove stavke moraju biti precizno programirane i prilagođene pojedincu kako ne bi došlo do neželjenih efekata kao što su povrede ili pretreniranost. Kada je program sportskog treninga uputpunosti u skladu sa svim principima dolazi do njegove primene.
Pred sportistom je zadatak da plan treninga izvrši u potpunosti kako bi u najboqoj mogućoj meri dostigao cilj. Kako bi ga ostvario potrebna je motivacija, kako od strane trenera tako i lična i jaka želja za ostvarenjem zacrtanog. Takođe jako bitan faktor u procesu treniranja je upravljanje treningom i održavanje zdrave, radne atmosvere koja utiče podsticajno na sportistu i daje mu motiv više da uspe.
Opšti preduslovi uspešnog upravljanja treningom su:
- Nivo kreacije sportskih stručnjaka i njihovih dostignuća, standardizacija, metodologija i tehnologija treninga;
- Nivo selektivnog sportskog potencijala ljudskih resursa u odnosu na postavljanje paradigmu sportista u budućnosti;
- Nivo materijalnih i finansijskih resursa neophodnih za sprovođenje treninga i dr.
Ovako postavljene postavke upravljanja sportskim treningom obezbeđuju integralnost svih funkcija i procesa kojima se treningom obezbeđuje realizacija postavljenih ciljeva cele organizacije. Uzimajući u obzir da je plan treninga pravilno modeliran, maksimalno zalaganje sportiste za njegovim izvršenjem, pravilno upravljanje treningom i adekvatne uslove treniranja, rezultat je neizbežan.
Literatura:
Osnovi sportske organizacije - Prof. dr. Milan Tomić
Teorija i metodika sportskog treninga - Prof. dr. Franja Fratrić
FIMS Priručnik za klupske lekare - Lyle Micheli, Angela Smith, Norbert Bachl
Sportski trening - Nikolaj Georgijevič Ozolin
Sportski trening - Dragan Petrović i saradnici
Vrhunski kondicioni trening - Bill Foran
