_globalni-proces-sportskog-menadzmenta.jpg "Globalni proces sportskog menadžmenta")
Globalne promene radikalno menjaju uslove poslovanja. Te promene uslovljavaju promene u radu privrednih subjekata, institucija, ustanova, kao i sportskih organizacija. Svi društveni subjekti imaju imperativ prilagođavanja tim promenama, pa i subjekti u sportskoj delatnosti. Primena novih tehnologija u svim sferama društvenog života zahteva promene u upravljanju organizacijom i prilagođavanje uticaja iz okruženja. Nova ekonomija, nove tehnologije nametnule su potrebu da se sport internacionalizuje, da bude deo globalnih, svetskih procesa.
Uticajem tih procesa otvorene su mogućnosti za efikasno kretanje kapitala i ljudi u sportu. Razvija se industrija sporta. Evidentno je sve veće učešće korporacija proizvođača sportske opreme, a i drugih koji nalaze interese u poslovnoj saradnji sa sportskim organizacijama. Veliki sportski događaji (npr. Olimpijske igre, Svetsko prvenstvo u fudbalu) su nesumnjivo primer internacionalizacije sporta i globalne ekonomije. Danas se na sportske događaje gleda kao na kulturne pojave univerzalnog i globalnog tipa. Raznolik sadržaj sportskih aktivnosti uslovio je potrebu za razvojem sportskog menadžmenta. Dakle, sport je postao nesumnjivi segment globalnih svetskih procesa.
U preduzimanju bilo kakvih sportskih menadžerskih aktivnosti, sportski menadžer mora uvek obratiti pažnju na interkulturalne razlike. Nike kroji prezentacije svojih proizvoda za tržišta za koje su namenjeni njihovi proizvodi. Na primer, Nike je u ranijem periodu portretisao ličnosti koje su isticale negativne društvene stavove, priklanjajući se sportistima koji su bili skloni da se suprotstave konvencionalnoj mudrosti ili prihvaćenim tradicijama. Međutim, kako se Nike pokušao probiti na globalno tržište uvideo je da se na takav drzak stav u mnogim zemljama ne gleda blagonaklono (Thurow, 1997). Umesto da se meša u negaciju uspostavljene tradicije, morao je da se fokusira na poštovanje kultura drugih zemalja. Tako je, u svojim početnim naporima da proda više patika u Evropi, prikazao određen broj popularnih sportista u reklama sa operskom muzikom u pozadini.
Uklapanje jedne od evropskih najpopularnijih tradicija, opere, u reklame, omogućilo je Nike-u da proda svoje proizvode Evropljanima. Nedostatak kulturološke svesti može negativno da utiče na aktivnosti severno-američkih kompanija koje sponzorišu međunarodne sportske događaje. Američke kompanije morale su odustati od sponzorisanja, tj.reklamiranja određenih proizvoda koji su u nekim zemljama zabranjeni. Na primer, francuski zakon brani reklamiranje alkohola na bilo kom mestu koje može da se pojavi na televiziji (Swardson, 1997).
Danas više nego ikad ranije korporacije, sportske lige i rukovodeća tela sporta pokušavaju da povećaju svoju popularnost i prihode na međunarodnim tržištima. Tehnologija, posebno u smislu prenošenja video tehnikom, znatno povećava mogućnosti kojima sportski menadžeri mogu da predstave svoje proizvode na stranim tržištima. Efektivno svet postaje manji. Korporacije pokušavaju da zarade tako što sponzorišu međunarodne sportske događaje, sportiste i timove u nameri da povećaju distribucione kanale za svoje proizvode.
Veliki profesionalni sportovi širom sveta pokušavaju da iskoriste umanjeno tržište da bi povećali publicitet svojih liga i sportova u nadi da će proširiti svoje bazne prihode. Ovo je primenljivo, kako za popularni severno-američki sport, tako i za svetski sport uopšte,a naročito za fudbal. Na kraju, korporacije i profesionalne sportske lige pokušavaju da unaprede globalnu privlačnost svojih proizvoda, a da bi to postigli moraju da unajmljuju ljude sa iskustvom u menadžmentu međunarodnog sporta.
