Motivacija u sportskoj organizaciji

Od kad se ljudi udružuju zarad postizanja zajedničkih ciljeva, postoje i pitanja: Zašto su neki ljudi orniji za rad? Zašto neki ljudi na posao dolaze nasmejani i dobro raspoloženi? Zašto se neki ljudi sa posla vraćaju sa jednako dobrim ili čak boljim raspoloženjem? Zašto su neki ljudi produktivniji? ...


Nekad su odgovori na ovakva i slična pitanja vrlo jednostavni, a nekad moramo postaviti dodatna pitanja i malo više promisliti da bismo došli do pravog odgovora. Ono što danas znamo jesu razlozi zašto nešto činimo, odnosno poznati su nam neki od naših unutrašnjih pokretača. Ti unutrašnji pokretači nazivaju se motivima, a proces njihovog delovanja i nastajanja naziva se proces motivacije. Upravo njima pozabavićemo se  u nastavku teksta.


Motivacija predstavlja moćno sredstvo kojim je priroda obdarila čoveka, koje ga podstiče i vodi ka razvoju, širenju i progresu.



Pojam motiva i motivacije

Motiv:

  • Motiv je strukturalno-dinamička osobina ličnosti koja pokreće, energizuje i usmerava aktivnost osobe prema određenim ciljevima kojima se zadovoljava neka potreba, a koja je u osnovi motiva. - Đurić

  • Motiv je unutrašnji faktor koji podstiče, usmerava, kontroliše i integriše ka ili od cilja usmereno ponašanje. - Hrnjić

  • Pokretačke snage koje izazivaju i usmeravaju čovekovu aktivnost nazivaju se motivima. - Dr. Nenad Havelka


Motivacija:

  • Sam izraz motivacija potiče od latinske reči “moved”, “movere”, što u prevodu znači kretati se.

  • Motivacija je psihološka snaga unutar osobe koja pokreće akciju.

  • Motivacija je razlog iza određenih radnji ili ponašanja pojedinaca.

  • Motivacija je opšti pojam koji pokriva celu klasu drugih pojmova kao što su: potrebe, želje, stremljenja, nagoni, težnje i drugo. - Dr. Slobodan Sv. Životić

  • Motivacija predstavlja vid upravljačkog procesa kojim se utiče na ponašanje ljudi na osnovu saznanja o tome "šta izaziva određeno ljudsko ponašanje".

  • Motivacija predstavlja proces pokretanja određene aktivnosti, njenog usmeravanja na određene objekte i regulisanje aktivnosti radi postizanja određenih ciljeva. - Rot


Nije preterivanje ako kažemo da je tokom godina nastalo gotovo isto toliko definicija motivacije, koliko je bilo istraživača (naučnika, mislioca) koji su se bavili izučavanjem prirode ljudskog ponašanja. U suštini pod motivacijom u sportskoj organizaciji podrazumeva se podsticanje zaposlenih da se ponašaju na način koji doprinosi ostvarivanju ciljeva organizacije, uz istovremeno zadovoljavanje njihovih ličnih potreba.


Motivacija u sportskoj organizaciji
Prema nekim teorijama menadžmenta, čovek je po prirodi indolentan, radi samo koliko mora, nema ambicija i ne voli odgovornost, a i ravnodušan je u odnosu na ciljeve organizacije u kojoj radi. Dok druge, navode da ljudi poseduju mogućnost razvoja, da su sposobni da preuzmu odgovornost i usmere svoje ponašanje prema ciljevima organizacije, ukoliko se stvore uslovi da budu motivisani.

Polazeći od činjenice da je samo motivisan čovek produktivan, jasno nam je da je naša posvećena motivisanost u direktnoj proporciji sa našom produktivnošću, i na kraju, sa našim rezultatima.

Glavni fokus menadžmenta jeste da se postara da se stvari obave uz pomoć zaposlenih, odnosno da obezbedi maksimalan prosperitet za poslodavca, zajedno sa maksimalnim prosperitetom za svakog zaposlenog. Da bi se to postiglo, menadžer bi trebalo da bude u stanju da motiviše svoje zaposlene. Što je lakše reći nego učiniti.

Ljudi od dolaženja na posao žele da dobiju nešto više od plate, žele da znaju da se njihov trud ceni i da se priznaju žrtve koje podnose za organizaciju u kojoj rade. U suštini što se pozitivnije i motivisanije osećamo, to smo orniji da počnemo i odlučniji da nastavimo rad.

Bez obzira na različite potrebe koje jedan pojedinac želi da zadovolji, osećaj zadovoljstva u radu i motivisanost za rad u mnogome su uslovljeni osećajem zaposlenih da pripadaju organizaciji i mogućnošću da aktivno učestvuju u razrešavanju probleme organizacije.



Motivi zaposlenih u sportskoj organizaciji

Kada govorimo o ljudskoj motivaciji, mi nužno govorimo o ljudskoj prirodi. Da bi smo razumeli zašto se ljudi ponašaju na način na koji se ponašaju, moramo pokušati da razumemo suštinu prirode ljudskih bića. U suštini, da bismo razumeli pojam motivacije, moramo steći razumevanje same ljudske prirode koja je “problem” sam po sebi, budući da ljudska priroda može da bude veoma jednostavna, ali i veoma kompleksna.


Potrebe i motivi se mogu podeliti prema različitim merilima. Jedna od najčešćih podela, a po mnogim autorima i najpraktičnija, je podela prema tome da li počivaju na urođenim potrebama ili na stečenim potrebama. Tako se i motivi dele na urođene (biološke) i stečene (psihološke - sociološke).

Biološki motivi su nasleđeni i nije ih potrebno učiti. Oni počivaju na telesnim potrebama kao što su potreba za snom i odmorom, potreba za kretanjem i aktivnošću, potreba za izbegavanjem bola, glad, žeđ. U osnovi ovih potreba je održavanje fiziološke ravnoteže u organizmu.

S druge strane stečeni motivi počivaju na psihološkim potrebama i naučeni su u toku razvoja ljudske vrste, odnosno u toku života pojedinca i rezultat su učenja pojedinca u određenoj kulturi i društvu. U osnovi ovih motiva su društvene i lične potrebe. To su pre svega potreba za udruživanjem, potreba za pripadanjem, potreba za sticanjem, potreba za prestižem, potreba za vlašću, potreba za postignućem, potreba za učenjem.


Samo manji broj motiva spada u biološke, a mnogo veći broj motiva se stiče u toku života procesom socijalizacije.


Moramo napomenuti, da se kod čoveka nikada ne dešava da je aktivan samo jedan motiv u jednom trenutku. Odnosno mi smo uvek pod dejstvom više motiva, s tim što su neki za nas važniji i trudićemo se da najpre ostvarimo ciljeve ka kojima nas ti motivi vode. U skaldu sa tim, psiholog Abraham Maslov je dao šemu, po kojoj su naši motivi poređani po grupama prema važnosti njihovog zadovoljenja.

  1. Urođeni motivi (primarne biološke potrebe) – To su najvažnije, najosnovnije i najjače od svih potreba. Nezadovoljavanje tih potreba dovodi do smrti organizma.

  2. Motivi sigurnosti – temeljna psihološka potreba. To je potreba za stalnošću, redom, poretkom, strukturom i potrebe za predvidljivošću događaja u bližoj ili daljnjoj budućnosti

  3. Motivi pripadanja i ljubavi – Privrženost, odanost i ljubav stvara odnos s drugim ljudima.

  4. Motivi poštovanja i samopoštovanja – težnja da se ponašamo tako da steknemo poštovanje okoline, ali i da sami sebe poštujemo u skladu sa sopstvenim principima.

  5. Motiv samoostvarenja (samoaktualizacije) – Samoostvarene osobe su one osobe koje su postale sve ono što su mogle da postanu, ostvarile sve svoje potencijale i talente.


Kad su u pitanju najistaknutiji motivi ljudi zaposlenih u sportskoj organizaciji izdvajaju se: Socijalni motiv koji je usmeren na obezbeđenje lične egzistencije i afirmaciju (u koje spadaju motiv za postignućem, motiv za priznanjem, motiv za statusom, motiv za prestižom, motiv za sticanjem, motiv moći, motiv samopotvrđivanja, itd.); i Socijalni motiv koji je usmeren na povezovanost sa drugim ljudima (u koji spadaju gregarni motiv,  motiv za afektivnom vezanošću, motiv zavisnosti, itd.).


Takođe, danas se naročito ističe značaj dve vrste motiva za uspešnost u različitim aktivnostima, od intelektualnog rada do  bavljenja sportom, a to su: Unutrašnji motivi (intrinzični) - koji se zadovoljavaju samom aktivnošću koju su pokrenuli; i Spoljašnji motivi (ekstrinzični) - koji se zadovoljavaju ishodom ili rezultatom pokrenute aktivnosti.



Kako motivisati članove sportske organizacije?

Motivacija u sportu je pokretačka snaga koja uslovljava ponašanje kako zaposlenih, tako i sportista i drugih sportskih aktera i daje pravac promeni ponašanja. Upravo zbog toga, razumevanje i poštovanje, izdvajaju se kao preduslovi za efikasnu motivaciju zaposlenih na radnom mestu.


Pitanje motivacija je veoma komplikovano i ne postoji jedna magična formula koja može da se ravnomerno primeni na sve organizacije i sve zaposlene. Međutim, stimulisanje predstavlja jedan od primarnih uslova za obezbeđenje optimalnog funkcionisanja radnih aktivnosti, jer se njime može obezbediti neophodan motiv za rad, koji je pak često potreban za ostvarenje određenih ciljeva organizacije.


Samo je jedan način pod kapom nebeskom da nateramo/ navedemo nekoga da nešto uradi. I to tako što ćemo tu osobu naterati/ nagovoriti/ navesti da želi to da uradi. Sa druge strane jedini način da nekoga nateramo/ navedemo/ nagovorimo/ privolimo da želi nešto da uradi, je da mu damo ono što želi za uzvrat. - Dejl Karnegi


Prilikom korišćenja stimulacionog sistema razlikuju se materijalni i nematerijalni stimulatori. Među materijalne stimulatori spadaju stipendije, nagrade, honorari... i za njih važi da imaju ograničeno trajanje uticaja na efekat rada. Dok među nematerijalne stimulatore spadaju pohvale, priznanja... odnosno više su vezani za ličnost stimulisanog, pa je samim tim teže vrednovati ostvareni doprinos.

Stimulisanje je uglavnom organizaciono regulisano odgovarajućim pravilnicima o normama, raspodeli namenjenih sredstava (stipendija, honorara, nagrada, pohvala, priznanja, i dr.). S obzirom na relativno brzo opadanje stimulativnosti pojedinih stimulatora, potrebno je pravilnike redovno revidirati i menjati. To konkretno znači da sistem stimulisanja treba da bude sastavljen i održavan tako da predstavlja sintezu samog procesa motivacije i motiva, sa ciljem da poboljša efekat rada.


Saveti
Za menadžere (rukovodioce) sportske organizacije


  • Potčinjenima se treba obraćati sa onakvim uvažavanjem i pažnjom s kakvim biste i sami voleli da se vama obraćaju da ste na njihovom mestu. - Robert Bol

  • Ophođenje prema drugima kako mi želimo da se prema nama ophode, nije isto što i ophoditi se prema drugima onako kako oni to žele. - Dejl Karnegi

  • Izrazi pristojnosti ne predstavljaju običnu formalnost već su reči koje svojom uglađenošću i dopadljivošću podmazuju kruto kretanje mehanizma jednolične svakodnevnice i nagone ga da radi bez škripanja i trenja. - Dejl Karnegi

  • Otkrivanje i razumevanje individualnih karakteristika svakog saradnika ponaosob je prvi korak u izgradnji motivisane grupe ljudi (tima). - Dejl Karnegi

  • Možemo dobiti najbolje od onih sa kojima sarađujemo (poslovno ili u drugim aspektima života) ukoliko uložimo vreme i energiju da bi smo saznali šta je to što ti ljudi žele, i ukoliko radimo sa njima da bi smo im u ostvarenju tih želja pomogli. - Dejl Karnegi

  • Kada ljude neprestano kritikujemo, oni prihvate određeni model ponašanja koji im pređe u naviku (podsvest). Sebe počinju da doživljavaju kao neuspešne, a takvi u većini slučajeva i postaju. Da bi smo to izbegli potrebno je da kritiku zamenimo savetima. - Džozef Marfi

  • Odajmo priznanje ljudima za ono što dobro rade, a onda im postupno pomozimo oko njihovih nedostataka. - Dejl Karnegi

  • Pohvalimo čak i najmanje poboljšanje, to će inspirisati svaku osobu da nastavi da napreduje. - Dejl Karnegi

  • Ukoliko tretiramo ljude onako kakvi jesu, oni će i ostati to što jesu. Ukoliko tretiramo ljude prema tome šta mogu i šta bi trebalo da budu, oni će i postati ono što mogu i ono što trebaju da budu. - Gete

  • Većina ljudi uživa da radi ono za šta poseduje poseban talenat i veoma poštuje šefove/ nadređene koji taj talenat prepoznaju i dozvole im da ga na najbolji način iskoriste. - Dejl Karnegi

  • Kada ubuduće budemo hteli da nekoga privolimo na saradnju za ostvarenje nekog cilja koji smo zamislili, učinimo to promišljeno. Pre nego što otvorimo usta, zastanimo i zapitajmo se kako da kod tog saradnika ponajbolje probudimo želju da to uradi? - Dejl Karnegi


Za zaposlene u sportskoj organizaciji


  • Koristite vizualne indikatore (mape progresa) da nadgledate svoj progres i izvršavanje zadataka.

  • Fokusirajte se na pozitivna postignuća umesto na negativna.

  • Družite se sa ljudima koji vas podstiču i motivišu.

  • Delite svoj uspeh sa drugima, s onima koji se raduju vašem uspehu. Radujte se i vi njihovom i podstičite ih. Budite ogledalo uspeha onog drugog.

  • Vizualizujte svoj budući uspeh i zamislite osećanja koja ćete imati kada ostvarite cilj.

  • Standardi koje postavljamo u pogledu vlastitog rada i ponašanja trebalo bi uvek da budu viši od onih koje nam može postaviti bilo ko drugi.

  • Ne postoji nevažan ili manje važan posao, budući da nam svaki posao pruža priliku da iskažemo neke svoje talente, da pokažemo svoj umetnički dar i svoju genijalnost; Zato svaki posao treba da obavljamo sa najvećom posvećenošću i strašću, ulažći svu svoju energiju i genijalnost. - Robin Šarma

  • Važno je da ispred svega što radimo stoji motiv, a ispred cilj koji nas inspiriše, nešto krupno, veliko, čemu se radujemo, što će podstaći našu ambiciju i zadovoljiti naše težnje. - Džozef Marfi

  • Niko nije bogatiji od osobe koja pronalazi zadovoljstvo u samom procesu rada i koja se posvetila tome da ga obavlja valjano. - Napoleon Hil



Ljudi se međusobno razlikuju i ono što motiviše jednog, ne motiviše nužno i drugog, stoga je neophodno da izdvojimo vreme i saznamo šta motiviše svakog saradnika u našem timu. - Dejl Karnegi


Mislite o svakom pojedincu, mislite o tome šta im je potrebno i šta ih motiviše i prema tome prilagodite svoj menadžerski stil - Ričard Templar


Umesto sredstva prinude i dominacije menadžment mora postati usmeravajuća delatnost, zasnovana na afirmaciji stvaralaštva  i inicijativnosti učesnika procesa. Na taj način, ishodište svoje efikasnosti menadžment nalazi u području i principima humanizma, gradeći osnove novih i uspešnih odnosa među ljudima (Dr. Jovo M. Todorović).



Literatura:

Psihologija - Dr. Nenad Havelka

Liderstvo u sportu - Dr. Slobodan Sv. Zivotić

Upravljanje u sportu - Dr. Dragan Zivotić

Menadžment i obrazovanje - Dr. Jovo M. Todorović

Menadžment - Mr. Slobodanka Janković; Mr. Oliver Momčilović; Mr. Lidija Miletić; Dipl. ecc. Vladan Janković

Mapa uspeha - D. R. Gilbert

Psihologija sporta - Prof. dr. Tatjana Tubić

Work Motivation in Organizational Behavior - Craig C. Pinder

Autor: Marko Skorić
Objavljeno: 03.02.2016.


LISTA KOMENTARA
Trenutno nema komentara u sistemu

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR
Ime:
Prezime:

Tekst komentara:
POGLEDAJTE JOŠ I...
+ O nama
+ Kontakt
+ Pravna pouka
+ Uslovi korišćenja
+ Postanite saradnik
+ Često postavljana pitanja

POVEZANI TEKSTOVI...
> Značaj vizije, misije i ciljeva sportske organ...
> Liderstvo u sportu
> Menadžment ljudskih resursa u sportu
> Timski rad u sportskoj organizaciji
> Upravljanje ličnim ciljevima u sportu
 
> Preporučeni tekstovi

AKCIJE
Ako podjednako volite sport i da pišete o njemu, odnosno znate nešto novo i zanimljivo o nekoj sportskoj temi,  a uz to želite da svoje znanje iz oblasti sporta nesebično podelite sa drugima, javite nam se. Čekamo Vas!
Zanimaju Vas informacije o određenoj sportskoj manifestaciji (turniru, prvenstvu, akciji, seminaru, itd.), pogledajte najave aktuelnih sportskih manifestacija u okviru našeg Sportskog kalendara...
Ukoliko vodite neku sportsku organizaciju (savez, klub, asocijaciju i sl.) ili ste organizator neke sportske manifestacije (turnir, akcija, seminar, sl.) i želite da je medijski promovišete, odnosno sa njom upoznate širu javnost, Savremenisport.com može postati Vaš Medijski partner...
Osetite deo atmosvere sa najzanimljivijih već održanih sportskih manifestacija putem slika koje smo zbog Vas zabeležili u okviru Foro galerije...