_organizacione-strukture-u sportu.jpg "Organizacione strukture u sportu")
Obzirom da sportska organizacija predstavlja logičnu, razložnu i svrsishodnu celinu, sastavljenu od organizacionih delova (jedinica), uspostavljenih da obave određene zadatke u okviru postavljenih ciljeva, osnovni cilj svakog menadžementa trebalo bi da bude kreiranje institucionalnog okvira (forme - strukture) sportske organizacije koja će biti sposobna da samostalno funkcioniše, odnosno da ostvari planirane (postavljene) ciljeve.
Opšte je poznato da je, da bi se postigli odnosno ostvarili planirani ciljevi organizacije, najpre potrebna odgovarajuća raspodela odgovornosti i zadataka, zatim da bi postala organizacija funkcionalna, sportska organizacija mora imati strukturu i strategiju na osnovu koje će biti dodeljivani poslovi i zadaci različitim kadrovskim jedinicama, itd. Međutim ovde se nameće (javlja) "problem" koji se ogleda u kontekstu odabira odgovarajuće strukture (forme) sportske organizacije, koja će biti sposobna da odgovori na sve postavljene zadatke i ciljeve. U nastavku teksta, pokušaćemo da bliže predstavimo, objasnimo i damo odovore na neka od pitanja vezanih za ovu problematiku...
Pojam organizacione strukture?
Termin "organizaciona struktura" predstavlja definisanje načina na koji su zadaci (poslovi) dodeljeni zaposlenima, kao i povezanost, koordinaciju i mehanizme kontrole koji su zastupljeni unutar određene organizacije. Pored toga sam koncept organizacione strukture odnosi se na obrazac strukturnih elemenata zastupljenih unutar određene sportske organizacije.
Organizaciona struktura predstavlja važan uticaj na tok, kontekst i prirodu ljudske interakcije, odnosno kanal saradnje, koji određuje način koordinacije, raspoređuje vlast i odgovornosti i propisuje nivo formalne složenosti unutar određene organizacije. - Miller, 1987.
Organizaciona struktura predstavlja formalni sistem zadataka i ovlašćenja koji kontroliše na koji način ljudi (zaposleni) koordiniraju svoje akcije i koriste resurse za postizanje ciljeva organizacije. - Jones, 2004.
Razumevanje organizacione strukture sportske organizacije može pomoći menadžerima (rukovodiocima) da efikasnije analiziraju i postave dijagnozu problema sa kojima se suočavaju, i omogućiti im da na njih pravovoremeno reguju (odgovore) odgovarajućim rešenjima (mogućnostima). Pored toga razumevanje organizacione strukture može obezbediti bolje razumevanje na koji način je sportska organizacija strukturisana (kreirana), na koji način funkcioniše, i zbog čega su neke organizacije efikasnije od drugih.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Tipovi organizacionih struktura u sportu?
Sve organizacije uglavnom su formirane tako da okupe ljude u jednu socijalnu (društvenu) zajednicu koja stremi ka određenom cilju. One mogu biti proste i kompleksne i među sobom se mogu razlikovati prema ciljevima, nameni, veličini, delatnosti, području delovanja, prirodi udruživanja, sadržini aktivnosti, načinu postizanja postavljenih ciljeva i sl.
Teorijski gledano, sportska organizacija, kao i svaka druga organizacija, utemeljena je na strukturi, funkcijama i procesima koji se odvijaju u njoj, tako da funkcionisanje organizacije koja ostvaruje ciljeve, podrazumeva da ona to čini pod određenim uslovima, pravilima, zakonitostima i po određenim procedurama.
Međutim, budući da jedan tip organizacione strukture ne može da zadovolji potrebe širokog kruga sportskih organizacija, u kojima su prisutni različiti faktori, koji pak na različite načine određuju tipove sportske organizacije, identifikovano je pet osnovnih tipova organizacionih struktura koji se najčešće sreću u sportskoj praksi:
- Prosta organizaciona struktura;
- Funkcionalna organizaciona struktura;
- Diviziona organizaciona struktura;
- Kombinovana organizaciona struktura;
- Matrična organizaciona struktura.
Prosta organizaciona struktura
Prosta organizaciona struktura odnosi se na male sportske organizacije koje su zasnovane na misiji i ciljevima i karakteriše je odsustvo organizacionih jedinica, obima i nivoa menadžementa. Pored toga prosta organizaciona struktura karakteriše se i time što: se mehanizam kontrole nalazi u rukama jednog čoveka (vlasnika, osnivača) koji je ujedno i glavni menadžer; veoma niskom radnom specijalizacijom; lakšem prilagođavanju promenama u spoljašnjem okruženju i dr.
Prednosti proste organizacione strukture su: brzo donošenje odluka; mogućnost fleksibilnog reagovanja na promene; uprošćen sistem kontrole; itd.
Nedostaci proste organizacione strukture su: limitirano strategijsko planiranje; preobiman posao namenjen glavnom menadžeru; itd.
Funkcionalna struktura sportske organizacije
Funkcionalna struktura sportske organizacije predstavlja tip departmentalizacije (podele poslova) u kojoj su odgovarajuće pozicije grupisane prema njenim glavnim funkcionalnim oblastima ili delatnostima. Funkcionalna struktura sportske organizacije karakteriše se: dugoročnom, preciznom i stabilnom podelom rada; menadžemntom koji lakše obavlja svoje zadatke; olakšanom vertikalnom komunikacijom; jedinstvenim upravljačkim mehanizmom; većom specijalizacijom menadžera, zaposlenih i samih sportista; povećanom efikasnošću cele organizacije; i dr.
Prednosti funkcionalne sportske strukture su: dugoročna i stabilna podela rada; lakše obavljanje zadataka; bolja vertikalna komunikacija; povećana efikasnost; razvoj veština i radnih sposobnosti zaposlenih; efikasnije korišćenje resursa; i dr.
Nedostaci funkcionalne sportske strukture: mogu nastati pogrešnim operativnim delovanjem top menadžmenta; mogućnost zagušenja i zadržavanja odlučivanja; sporost uočavanja i rešavanja funkcionalnih problema; sporo ili otežano donošenje odluka; i sl.
Diviziona struktura sportske organizacije
Diviziona struktura sportske organizacije je ona u kojoj su odgovarajuće radne pozicije grupisane prema sličnosti sportskog proizvoda i sportskog tržišta, tehnološkog procesa, teritorija, projekata i dr. Diviziona struktura u sportskoj organizaciji se najčešće odnosi na dizajniranje organizacionih jedinica unutar pojedinih funkcija sportske organizacije, a samo u retkim slučajevima odnosi se na struktuiranje cele organizacije. Diviziona struktura sportske organizacije karakteriše se: samostalnošću organizacionih jedinica (divizija); dobrom koordinacijom između jedinica; jasnom odgovornošću menadžera svake divizije; i dr.
Prednosti divizione strukture sportske organizacije su: brzo uočavanje promena u okruženju; pojednostavljena koordinacija; rasterećenost top menadžmenta od operativnih zadataka; i dr.
Nedostaci divizione strukture sportske organizacije su: dupliranje poslova; borba divizija za dobijanje resursa; problem određivanja stepena i obima ovlašćenja i odgovornosti; zanemarivanje opštih ciljeva od strane divizija forsiranjem sopstvenih; i dr
Kombinovana (hibridna) struktura sportske organizacije
Složene sportske organizacije najčešće pribegavaju kombinaciji funkcionalne i divizione strukture, formirajući kombinovanu (hibridnu) i matričnu strukturu kao izvedenu iz osnovnih tipova organizacionih struktura sportske organizacije. Kombinovana struktura podrazumeva objedinjavanje funkcionalne i divizione strukture na istom nivou menadžementa, i ona se može ispoljiti kao kombinacija funkcionalne i divizione proizvodne, geografske i tehnološke strukture. Model kombinovane strukture sportske organizacije može se primeniti na one složene sisteme koji: a) imaju tendenciju dalje decentralizacije, ili pak, diversifikacije poslova, i b) koje imaju potrebe obrazovanja sektora i odeljenja u okviru organizacionih jedinica, zbog tendencije kvantitativnog uvećanja posla.
Prednosti kombinovane strukture sportske organizacije nalaze se u poravnanju opštih organizacionih i divizionih ciljeva, zatim u funkcionalnoj radnoj veštini i /ili radnoj efikasnosti, kvalitetnoj adaptibilnosti i fleksibilnosti u svakoj organizacionoj jedinici.
Nedostaci kombinovane strukture sportske organizacije su: mogućnost stvaranja konflikata na relaciji funkcionalnih i divizionih struktura; prekomerni upravljački troškovi; spori odgovori na promene; i dr.
Matrična struktura sportske organizacije
Matrična struktura sportske organizacije predstavlja kombinaciju funkcionalne i projektne strukture u kojoj se projektna struktura čini horizontalnu komunikaciju u vezi sa hijerarhijom funkcionalne strukture. Ovoj strukturi pribegavaju one sportske organizacije koje treba da realizuju više projekata a imaju manjak kadrova i želju da smanje troškove, jer koriste već postojeće i trajne funkcionalne strukture. Matrična organizaciona struktura koristi se u različitim varijantama u svim većim sportskim organizacijama, gde se primenjuje upravljanje projektima u posebnim situacijama i poslovima.
Prednosti matrične strukture sportske organizacije su: efikasnost kod upravljanja velikim brojem projekata; efikasno korišćenje svih resursa; podstiče stvaralaštvo, inovacije i kreativnost; i dr.
Nedostaci matrične strukture sportske organizacije su: mogućnost komplikacija u komuniciranju i izveštavanju o projektnim procesima; dvojna hijerarhija upravljanja i mogućnost konflikata među njima; zahteva izuzetne napore na uspostavljanju koordinacije; i dr.
Kako odabrati odgovarajuću organizacionu strukturu sportske organizacije?
Organizaciona stuktura mora da odgovori na najmanje dva zahteva: podelu rada na pojedinačne i različite zadatke, i na koordinaciju delovanja u cilju njihovog ostvarivanja, te stoga menadžeri (lideri) sportske organizacije radi lakšeg odabira odgovarajuće strukture, najpre moraju utvrditi sledeće: Zašto organizacija postoji? Šta njihova organizacija predstavlja u ovom trenutku i koja je njena uloga? Šta bi želeli da njihova organizacija predstavlja u budućnosti i kako će ona izgledati kad dostigne svoj pun potencijal? Koje servise (usluge) pruža svojim čalnovima ? ...odnosno moraju kreirati misiju i filozofiju sportske organizacije koja će predstavljati osnovu daljeg organizovanja i planiranja.
Kao najefikasniji način za odabir, odnosno kreiranje strukture sportske organizacije u sportskoj praksi, izdvaja se struktuiranje na osnovu funkcija i zadataka, odnosno poslova zastupljenih u samoj organizaciji, međutim prilikom odluke o izboru organizacione strukture sportske organizacije trebalo bi u obzir uzeti i sledeće faktore: Oblast delovanja sportske organizacije; Veličina organizacione strukture; Veličina sportskih i drugih ostvarenja; Misija i ciljevi sportske organizacije; Vlasnički odnosi; Tehničko-tehnološki aspekti organizacije; Stanje i potencijal ljudskih, materijalnih i drugih resursa; Konkurentnost; Uslovi u okruženju...
S obzirom da u sportu ne postoje zadate (već kreirane) šema uspostavljanja organizacione stukture, jer svaka organizaciona celina ima svoje specifičnosti koje je izdvajaju od drugih i čine je "originalom", specifične potrebe organizacije predstavljaju najbolji pokazatelj prilikom izbora organizacione strukture, koja mora biti prilagođena potrebama organizacije i ličnostima rukovodilaca (menadžera) i zaposlenih.
Imajući u vidu gore navedeno, cilj svakog menadžmenta trabalo bi da bude kreiranje strukture sportske organizacije koja će biti sposobna da postigne postavljene ciljeve. Međutim da bi se došlo do efikasne, cilljno usmerene i efektivne organizacije potrebno je najpre sprovesti odgovarajuće organizaciono strukturiranje, koje pak predstavlja formalno oblikovanje uzajamnih dejstava, aktivnosti i poslova, kao i koordinaciju usmerenu na povezivanje poslova i zadataka pojedinaca i grupa koji se nalaze na različitim pozicijama u organizaciji.
Imajući ovo u vidu sportska organizacija u svojoj funkiconalnoj strukturi treba da bude izgrađena od određenog broja podsistema u zavisnosti od karaktera, veličine, usmerenosti i misije sportske organizacije. kako bi postala sposobna, dovoljno odgovorna, komunikativna i efkasna za realizaciju organizacijskih ciljeva.
Sa druge strane da bi obezbedili napredak ali i opstanak sportske organizacije, menadžeri (rukovodioci - lideri) pored odgovarajuće organizacione strukture, moraju biti sposobni da obezbede i održe ljudske, finansijske i druge resurse. Moraju imati realistične i merljive ciljeve, i plan koji će podupreti tu strukturu kako bi osigurala razvoj i održivost.
Literatura:
Osnovi sportske organizacije - Milan Tomić
Sport Club Management - Matthew J. Robinso
Sports management and administration - David C. Watt
Understanding sport organizations - Trevor Slack, Milena M. Parent
Contemporary Sport Management - Parks, Janet, Quarterman, Jerome, Thibault, Lucie
