_Krvni_pritisak.jpg "Krvni pritisak")
Krvni pritisak je pritisak krvi na zidove krvnih sudova. On nastaje radom srca a održava ga otpor kretanju krvi. Ukoliko je brzina kretanja čestica krvi veća, utoliko je i krvni pritisak veći. Zato se kaže da je krvni pritisak merilo energije krvi u pojedinim delovima sistema za cirkulaciju. Vrednost krvnog pritiska razlikuje se za vreme sistole i za vreme dijastole. Za vreme sistole krvni pritisak je viši i normalno kod odraslih osoba iznosi 16-17,3kPa, i to i to je sistolni maksimalni pritisak. U dijastoli pritisak iznosi 8,0-10,6 kPa i naziva se dijastolni ili minimalni. Srednja vrednost arterijskog pritiska iznosi 13,3kPa. Ovaj pritisak vlada u velikim arterijama. Krvni pritisak je najviši u aorti i snižava se prema periferiji krvotoka. Najveći pad krvnog pritiska nastaje pri prolasku krvi kroz arteriole, jer je u njima najveći otpor proticanju krvi.
Razlika između sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska normalno iznosi 5,3-3,6 kPa i naziva se pulsna oscilacija krvnog pritiska. Pulsne oscilacije krvnog pritiska u arterijskom sistemu održavaju se sve do nivoa arteriola. U arteriolama se pulsne oscilacije pritiska gase zbog velikog otpora proticanju krvi. U kapilarima krv se kreće ravnomerno i ne postoje oscilacije krvnog pritiska u toku sistole i dijastole, tako da srednja vrednost pritiska u kapilarima iznosi oko 2,2 kPa.
U venskom sistemu, idući od malih vena prema velikim venama srca, vrednost krvnog pritiska sve se više smanjuje, tako da se približava nuli. Krvni pritisak zavisi od rada srca, stanja krvnih sudova, količine krvi u cirkulaciji i njene viskoznosti. Najyažniji faktori su rad srca kao glavni, i stanje krvnih sudova kao faktor. Uticaj rada srca na krvni pritisak svodi se na količinu krvi koju srce ispumpa za 1 min, tj. na minutni volumen krvi. Ako je veća vrednost minutnog volumena, veći je i krvni pritisak.
Stanje krvnih sudova je veoma značajno, je rod širine krvnih sudova u perifernoj cirkulaciju zavisi otpor proticanju krvi. Taj otpor se naziva periferni otpor. On je najveći u arteriolama. Ako je periferni otpor veći, veći je krvni pritisak. Na osnovu rečenog, proizilazi sledeće: krvni pritisak = minutni volumen x periferni otpor (P = Q x R). Iz jednačine se vidi da krvni pritisak zavisi od minutnog volumena i perifernog otpora, i to tako da porast vrednosti ovih faktora svakog ponaosob ili zajedno izaziva porast krvnog pritiska.
Otpor protoku krvi u arterijama raste sa smanjenjem prečnika arterije i najveći je u arteriolama. Otpor je proporcionalan četvrtom stepenu prečnika krvnog suda, tj. ako se prečnik krvnog suda smanji za dva puta, otpor poraste za 16 puta. Arteriole se nastavljaju na kapilare. Kapilari su uži od arteriola ali je u njima otpor manji nego u arteriolama, jer se velita broj kapilara paralelno nastavlja na svaku arteriolu ponaosob, usled čega je brzina toka krvi u njima vrlo mala. Zbog toga je otpor u kapilarnoj mreži manji nego u arteriolama, iako svaki kapilar pojedinačno ima manji prečnik od jedne arteriole.
