_srce.jpg "Srce")
Srce (cor) je centralni organ pribora za krvotok. To je šuplji mišicni organ koji prihvata krv prispelu velikim venskim sudovima, nakon čega je ritmičnim kontrakcijama istiskuje u arterijski sistem. Srce je smešteno u srednjem delu donjeg sredogrida (mediasinum interius). Srce se nalazi između unutršnjih, medijastinalnih strana plućnih krila, iza donje polovine grudne kosti i susednih rebarnih hrskavica, a ispred aorte i jednjaka.
Srce ima oblik nepravilne trostrane piramide čija je baza (basis cordis) okrenuta naviše, udesno i unazad a vrh (apex cordis) je upravljen nadole, ulevo i napred. Na srcu su određene tri strane, baza i vrh. Prednja strana srca je okrenuta prema grudnoj kosti i rebrima pa se zbog toga zove grudno-rebarna strana (facies sternocostalis). Leva strana (facies pulmonalis) je najmanja i naleže na levo plućno krilo. Donja strana srca (facies diaphragmatica) naleže na prečagu. Vrh srca (apex coris) pripada uglavnom levoj srčanoj komori. Na bazi srca (basis cordis) se nalaze veliki krvni sudovi koji izlaze iz srčanih šupljina ili ulaze u njih i grade srčanu krunu (corona cordis).
Srčana šupljina se sastoji iz četiri dela. Desne i leve pretkomore (atrium dextrum et atrium sinistrum) i desne i leve komore (venticulus dexter et ventriculus sinister). Desna pretkomora i desna komora čine desnu polovinu srca koju srčana pregrada (septum cordis) odvaja od leve polovine koju čine leva pretkomora i leva komora. Pretkomora i komora povezane su pretkomorno-komornim otvorom (ostium atroventriculare). Gornji deo srčane pregrade je medupretkomorska pregrada (septum interatriale), koja odvaja desnu od leve srčane pretkomore, dok donji deo, medukomorna pregrada (septum interventriculare) razdvaja desnu od leve srčane komore.
Srce u celini leži u srčanoj kesi. Srčana kesa se sastoji iz dva dela. Spoljašnji deo (pericardium fibrosum) je izgrađen od vezivnog tkiva. Unutrašnji deo (pericardium serosum) je izgrađen od posebnog vezivnog tkiva i ima dva lista, između kojih se nalazi uzani prostor - duplja srčane maramice (cavitas pericardialis). Ovaj prostor je ispunjen malom količinom serozne tečnosti (1 - 2 ml) koja onemogućava trenje između listova srčane maramice tokom srčanih kontrakcija. Na preseku kroz srce i srčanu kesu, vide se 3 sloja, spoljašnji, srednji i unutrašnji. Spoljašnji sloj se naziva, epikard (epicardium) i gradi ga viscelarni list serozne srčane kese. Srednji sloj je najdeblji i njega gradi mišićni sloj (myocardium). Unutrašnji sloj gradi tanka endotelna opna koja oblaže zidove srčanih šupljina (endocardium).
Srce poseduje poseban provodni sistem srca koji svojim dejstvom izaziva od 60 do 80 ritmičkih kontrakcija u minutu. Provodni sistem srca čine dva čvora, sinusno-pretkomorski (nodus sinuatrialis) i pretkomorno-komorni (nodus atrioventricularis) i pretkomorno.komorni provodni snop (faciculus atroventricularis) koji usklađuju rad pretkomora i komora. U slučajevima kada je neophodna promena ovog ritma i jačine srčanih kontrakcija, u dejstvo stupa srčani živačni splet (plexus cardiacus). Srčani živčani splet grade, uglavnom, simpatička i parasimpatička nervna vlakna. Simpatička nervna vlakna ubrzavaju srčani rad i povećavaju snagu srčanih kontrakcija dok parasimpatička nervna vlakna usporavaju srčani rad i smanjuju snagu srčanih kontrakcija.
