_Puls.jpg "Puls")
Puls je periferni odraz rada srca. Razlikuju se dve vrste pulsa: arterijski i venski puls. Veći značaj u svakodnevnoj kliničkoj praksi ima arterijski puls.
Arterijski puls predstavlja ritmičke oscilacije zidova arterijskih krvnih sudova. Oscilacije nastaju usled toga što se u toku sčcanog ciklusa pri svakoj sistoli iz leve komore ispumpa sistolni volumen krvi (oko 70 ml krvi pri mirovanju). Ta krv se ispumpa za kratko vreme što izaziva rastezanje aorte i velikih arterija. Ovo rastezanje se prenosi duž zidova arterijskih sudova prema periferiji u vidu talasa koji se naziva pulsni talas. Pulsni talas se prenosi brzo (20-30 puta brže od brzine proticanja krvi) i zbog toga se vremenski odizanje (pulsni talas) arterijskih zidova poklapa sa sistolom, a spuštanje arterijskih zidova sa dijastolom.
Puls se ispituje pipanjem arterija (palpacija pulsa). Palpacija se može izvesti na različitim arterijama, na mestima gde se arterije nalaze potkožno, a ispod njih je čvrsta podlogakost. Takve arterije su a.femoralis, a. temporails, a. brahialis, a. radialis i a. dorsalis pedis. Iz praktičnih razloga puls se najčesše palpira na a. radialis. Normalno, puls se odlikuje određenim kvalitetima. Tako, puls treba da bude ritmičan, tj. da su vremenski intervali između pulsnih oscilacija jednaki. Frekvencija pulsa treba da iznosi izmedu 60-80 u minutu, a punjenje arterije treba dobro da se oseća pod prstima.
Puls može da se registruje pomoću aparata i dobijena kriva pulsa naziva se svigmogram. Registrovanje krive pulsa, naročito sa perifernih arterija, ima određen klinički značaj.
