_Ugovorno_pravo_u_sportu.jpg "Ugovorno pravo u sportu")
Sport je u savremenom društvu postao visokoprofitabilna poslovna aktivnost, usled čega su se otvorila mnoga pitanja koja zadiru u domen ustavnog prava. Javila se potreba za novim vrstama obligacionih i privrednih ugovora, za specifičnim regulisanjem krivične i odštetne odgovornosti i sl. Sporazum dve strane u sportu obično podrazumeva (zahteva) neku vrstu ugovora koji je definisan ugovornim pravom i koji podleže istim principima formiranja ugovora kao i u svim drugim oblastima savemenog društva koja su pravno regulisana.
Da bi shavatili principe koji se odnose na sklapanje sportskih ugovora, moramo najpre da shvatimo kako zakon definiše ugovor, elemente ugovora, kao i neke tipične odredbe koje se mogu naći u svakom ugovoru.
Ugovor predstavlja jednu od osnova pravnog sistema, i kao takav je zastupljen u svim aspektima i na svim nivoima sporta, od zapošljavanja putem ugovora (angažovanje igrača, trenera, menažera, osoblja, itd.), do sklapanja poslova (kupovina opreme, ugovaranje sponzorstva, prodaja prava za prenos mečeva, itd.).
Ugovor predstavlja pravno obavezujući sporazum između dve ili više strana, koji sadrži obećanja kojim se svaka strana obavezuje da će izvršiti svoj deo obećanja po zakonu i po pravilima koja su navedena u ugovoru. Ugovori mogu biti u usmenom ili pisanom obliku, zastupljeniji i svakako sigurniji oblik predstavlja pisani ugovor, kojim se lakše može dokazati šta je predmet ugovora, ko su ugovorne strane i na šta ih ugovor obavezuje.
Da bi ugovor bio pravno valjan mora biti jasno definisan, mora da sadrži sve bitne elemente, uslovi i pravila koja se navode u ugovoru moraju biti jasno određeni. U zavisnosti od važnosti i stepena složenosti, prava i obaveze interesnih strana regulišu se posebnom odredbom (tačkom) u okviru ugovora ili putem posebnog aneksa ugovora. Da bi mogao da se izvrši ugovor mora da sadrži dva neophodna elementa: ponudu i prihvatanje. Ukoliko nedostaje bilo koji od ova dva elementa ne može doći do sklapanja (potpisivanja - prihvatanja) ugovora.
Ponuda predstavlja uslovno obećanje ponuđača koje se daje drugoj strani na razmatranje. Ponuda najčešće sadrži detalje obećanja koje se daje (cena, količina, vreme za prihvatanje, itd.). Kada jedna strana dostavi ponudu drugoj strani, ugovor postaje važeći samo ukoliko druga strana prihvati uslove obećanja koja su definisana ugovorom. Čak i kada postoji važeća ponuda i saglasnost o prihvatanju uslova koja su definisana uugovoru, da bi ugovor bio važeći on najpre mora biti legalan (zakonm dozvoljen), u suprotnom sud neće prihvatiti ugovor kao važeći.
Ugovori u sportu mogu se naći u više različitih oblika, međutim nekoliko standardnih odredbi (tački) zastupljeno je u svakom od njih.
- Ugovorne strane
- Uslovi (rok) ugovora
- Obaveze i dužnosti ugovornih strana
- Prestanak važenja ugovora (okolnosti i provizija)
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Ugovorom se moraju jasno identifikovati i naglasiti ugovorne strane, obično punim imenom pojedinca ili organizacije koja je uključena u ugovor. Druga važna odredba koju svaki sportski ugovor treba da sadrži jeste, rok ugovora koji vremenski definiše do kada je ugovor pravno važeći.
Odredba o obavezama i dužnostima ugovornih strana koje su propisane ugovorom je još jedna veoma važna tačka koju trebalo da sadrži sportski ugovor. Ova odredba trebalo bi da sadrži sve specifične dužnosti za svaku ugovornu stranu ponaosob, kao i vremenski period do kada se te dužnosti moraju po ugovoru izvršiti ukoliko je to potrebno.
Takođe, sportski ugovor treba da obuhvati situacije i okolnosti pod kojima svaka od ugovornih strana ima pravo da raskine ugovor, kao i da dobije odgovarajuću nadoknadu (najčešće finansijsku). Ova odredba trebalo bi da definiše prava ugovornih strana u situacijama kada dođe do isteka ugovora ili kada se neka od strana ne pridržava dogovorenih pravila iz ugovora.
Najčešće zastupljeni oblici ugovora u sportu su:
- Bilateralni ugovor i
- Unilateralni ugovor
Bilateralni ugovor je dvostrano obavezujući i sadrži obećanja koja su ugovorom definisale obe ugovorne strane. Bilateralni ugovor najčešće sadrži dva obećanja, prvo obećanje predstavlja ponudu koja se garantuje, dok drugo obećanje predstavlja obećanje o prihvatanju ponude (prvog obećanja). Ukoliko obe strane prihvate ponudu i obavežu se potpisom da će izvršiti obećanje iz ugovora smatra se da je postignut bilateralni sporazum (ugovor).
Kod unilateralnog ugovora (jednostrani ugovor) samo jedna strana se obavezuje da će ispuniti obaveze (obećanja) iz ugovora. Dok se druga strana obavezuje da će pošovati pavila koja su definisana ugovorom.
Primarna uloga ugovora u sportu je da pravno obaveže ugovorne strane na izvršavanje svojih obaveza i dužnosti (obećanja) po pravilima koja su propisana ugovorom i zakonom.
Literatura:
Introduction to Sport Law - John O. Spengler, Paul Anderson, Daniel P. Connaughton, Thomas A. Baker
Sport and the law - Deborah Healey
