Masovni mediji i sport
Masovno društvo je društvo novih medija ili bolje rečeno "društvo zasićeno medijima". U takvom društvu masovni mediji su veoma moćni ("moć medija"). U savremenom postmodernom društvu oni ne odražavaju stvarnost, nego, u svojoj sveprisutnosti, stvaraju (proizvode) naš doživljaj stvarnosti. Odlika "masovnosti" mas-medija potiče iz činjenice da oni usmeravaju komunikaciju prema velikoj i neodredenoj publici, koristeći relativno naprednu tehnologiju.

"Elektronski" (televizija i radio) i "štampani" mediji (novine i magazini) mogu da prenose različite poruke. Tabloidi i žuta štampa izazivaju različita reagovanja. Nastanak takozvanih "novih" medija (kablovskih i satelitskih telekomunikacija, interneta, itd.) navodno je doveo do promene shvatanja mas-medija, zbog naglog porasta medijske proizvodnje i podele publike. (Hejvud, 2004). U medije spadaju one društvene institucije koje se bave proizvodnjom i širenjem svih oblika znanja, informacija i zabave.

Specifičnost medija ogleda se u sledećim karakteristikama:
  • Priroda komunikatora odnosi se na organizovanost i podelu rada, i velike troškove ali i profite koji se pri tom ostvaruju. Komunikacijske organizacije zapošljavaju veliki broj novinara i uključuje široku podelu rada. Novinar nije samo individualni publicist, nego karika u složenoj organizaciji. Njegovo delovanje je mnogo udaljeno i odvojeno od krajnjeg proizvoda masovne komunikacije.
  • Javnost komunikacije. Komuniciranje u masovnim medijima je javno, namenjeno je svim grupama u javnosti. Zbog toga je komunikacija pristupačna i podložna javnoj kontroli. Ako je namenjena samo nekim pojedincima i grupama, komunikacija je privatna.
  • Sadržaji i saopštenja masovnog komuniciranja su aktuelni jer se prenose aktuelna pa čak i simultana zbivanja. Aktuelnost utiče da masovno komuniciranje mora biti redovno i periodično i odnositi se na dnevna zbivanja. Zbog svoje aktuelnosti masovno komuniciranje je važna društvena snaga (sredstvo obaveštavanja indoktrinacije, manipulacije, uveravanja konformiranja, dezinformisanja...). Masovni mediji, ne samo da pojednostavljuju određene događaje, nego ih vrlo često i "zamagljuju".
  • Publika masovnih medija je ogromna i heterogena i sa stanovišta komunikatora anonimna. Nepregledne mase ljudi primaju informaciju bez mogućnosti "povratnog toka". Zbog toga je masovno komuniciranje jednosmernog karaktera. Jedino funkcionalisti naglašavaju primarnost sistema, medusobnu zavisnost masovnih medija i publike i govore o komuniciranju kao o "društvenom dijalogu" (F.Verg, 1975).
Masovni mediji šire i ubrzavaju informacije. Oni predstavljaju svojevrsna sredstva pokazivanja i otkrivanja skrivenoga. Njihov karakter je instrumentalan i spektakularan. Znaju veličati sebe i svoje prisustvo i skloni su uplitanju. Svojim saučestvovanjem mediji mogu modifikovati predstave, uticati na stalno prisustvo, ali i zanemarivanje i "nestanak" nekih događaja. Jednostavno rečeno, mediji mogu promeniti odnos prema istoriji. Kompjuterska tehnologija potpomaže kreira virtuelne stvarnosti koje "potencijalno zamenjuju realne društvene stvarnosti". Ekonomska se stvarnost sve više okreće kupovini i prodaji medijskih slika, a nefizičkih proizvoda.

Izraz masovni mediji prihvaćen je u medunarodnoj naučnoj terminologiji, iako, po mišljenju mnogih, sa lingvističke tačke gledišta nije najbolje izabran. On označava skup savremenih sredstava, difuzije (širenja) pogodnih da dopru do velikog broja ljudi i da im prenesu istovetnu poruku. U informatornom društvu velike gustine javlja se nesposobnost da se obilju informacija prida bilo kakav smisao. Na delu je informaciona preopterećenost, prezasićenost građana zbunjujućom gomilom brojčanika i elektronskih naprava, desetinama alternativnih radio i televizijskih programa, stotinama revija i časopisa, hiljadama elektronskih poruka i rukopisa. milionima knjiga. Gradani nemaju dovoljno slobodnog vremena da prime i osmisle tokove informacija koje preoblikuju naš jezik, naš osećaj vremena i prostora, naše osnovne sklonosti.

Danas je "informativna mećava" zamenila informativnu oskudicu. Istraživanja su pokazala da u "informativnoj mećavi" nestaje javni čovek i da će ljudi u budućnosti sve manje nade polagati u javni život ("narcističko doba"). Sve veći postotak infortnacija nikad ne doživi prijem, a kamoli tumačenje (Kin, 1995). Novi informacioni talasi nadiru, ali komunikacijske tehnologije izvode dominaciju u kojoj informacija, kultura i zabava posredovanjem reklame dobijaju status robe. Kulturno-obrazovni i umetnički programi postaju zabavno-rekreativni.

Na taj način se kultura gura u drugi plan, a industrija zabave i industrija sporta zauzimaju njeno tradicionalno povlašćeno mesto. Ako svemu ovome dodamo jednodnevne političke aktuelnosti koje se emituju u ogromnim količinama, kao i da se ništa ne konstituiše na velikoj udaljenosti od politike, onda je očigledno da medijski prostor ostaje sužen za afinnisanje autentičnih ljudskih potreba (na primer potreba za solidarnošću ustupa pred neautentičnom potrebom za nasiljem). Česta su upozorenja da su masovni mediji u savreinenom društvu postali ravnodušni, otvorivši tako prostor uništavanju svake kulture u ime marketinga i reklame. Otuđenost kulture može se shvatiti samo kao otuđenost savremenog društva.

Svaka klasifikacija medija polazi, pre svega od štampe iako se govori i o usmenom prenošenju poruka. Štampa u najširem smislu ujključuje letak. plakat, knjigu, novine, strip i sl. Zatim se izdvaja fotografija, gramofonska ploča, film, radio i napokon televizija. Pojedini istraživači u nove klasifikacije uvode tzv. makluanovske medije (novac, telefon, telegraf, automobil itd.), ali i sve ono što okuplja mase (moda, praznici, fudbal, itd.). Ističu se, takode, karakteristični nivoi u socio-psihološkom adaptiranju masovnih medija prema okolini. U pitanju je stepenasti razvoj tehnoloških i strukturalnih aspekata pojedinog medija i s druge strane evolutivna promena okoline u odnosu prema novom mediju.

Zbog svih navedenih i mnogih drugih razloga, veoma je teško dati zadovoljavajuću definiciju masovnih medija. Mnogi istraživači su primetili da se masovni mediji često povezuju samo sa zabavom i, kao takvi, smatraju relativno marginalnim u životu većine ljudi. Takvo gledište je, po mišljenju Gidensa, (Gidens, 2003) samo delimično tačno, jer su masovne komunikacije neodvojive od mnogih drugih aspekata naših društvenih aktivnosti.
 
Autor: N/A
Objavljeno: 15.06.2014.


LISTA KOMENTARA
Trenutno nema komentara u sistemu

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR
Ime:
Prezime:

Tekst komentara:
POGLEDAJTE JOŠ I...
+ O nama
+ Kontakt
+ Pravna pouka
+ Uslovi korišćenja
+ Postanite saradnik
+ Često postavljana pitanja

POVEZANI TEKSTOVI...
> Odnos medija prema fenomenu nasilja u sportu
> Sport, mediji i propaganda
> Odnosi s medijima
> Ekranizacija sporta u Srbiji
> Informacione tehnologije i sport
 
> Preporučeni tekstovi

AKCIJE
Ako podjednako volite sport i da pišete o njemu, odnosno znate nešto novo i zanimljivo o nekoj sportskoj temi,  a uz to želite da svoje znanje iz oblasti sporta nesebično podelite sa drugima, javite nam se. Čekamo Vas!
Zanimaju Vas informacije o određenoj sportskoj manifestaciji (turniru, prvenstvu, akciji, seminaru, itd.), pogledajte najave aktuelnih sportskih manifestacija u okviru našeg Sportskog kalendara...
Ukoliko vodite neku sportsku organizaciju (savez, klub, asocijaciju i sl.) ili ste organizator neke sportske manifestacije (turnir, akcija, seminar, sl.) i želite da je medijski promovišete, odnosno sa njom upoznate širu javnost, Savremenisport.com može postati Vaš Medijski partner...
Osetite deo atmosvere sa najzanimljivijih već održanih sportskih manifestacija putem slika koje smo zbog Vas zabeležili u okviru Foro galerije...