_nejednakost-finansiranja-sportova.jpg "Nejednakost finansiranja sportova")
Nekada je sport bio zabava, druženje, razonoda, danas je sport samo bizins - novac. Društvena dimenzija sporta polako gubi svoj značaj ali zato dolazi era novca u sportu. Breaking news: Real Madrid ako hoćete Ronalda platite 1 miljijardu eura, ali zato kupuju Gereta Bale za sumu od 100 miliona eura.
Da li postoje fer play plaćanja u fudbalu, i da li se uopšte ono može uspostaviti? Može li se uvesti limit trošenja novca nešto slično NBA sistemu plaćanja??? To su danas veoma važne dileme koje se postavljaju pred nas, ali ipak, trebali bi smo raspravljati o sportu i novcu kao jednoj celin, jer nije samo fudbal sport.
Jedno je jasno "Novac je kao reka, ne možete ga sprečiti da se kreće". Savet Europe toga je svesan već niz godina. Neslužbeni sastanak evropskih ministara zaduženih za sport 1994. godine, jasno je identifikovao finansijske nejednakosti u pogledu potreba vrhunskih sportova i potreba sporta za sve, između popularnih i manje popularnih sportova, između nekoliko televizualnih sportova (bilo na nacionalnoj ili međunarodnom nivou) i ostalih sportova, i priznao da su te rastuće nejednakosti "podelile sport i potkopale njegovu solidarnost" (Savet Europe, Vol.1, CDDS (98) 90 Vol.1, str. 177). Jedino je sigurno, za istim stolom moraju sesti Ministri sporta i svi čelnici sportskih evropski federacija, i to one najuticajnije kao UEFA, FIBA i dr.
U organizovanom sportu, federalnim, nacionalnim i međunarodnim proračunima za sport te privatnim izvorima finansiranja novac ne samo da se distribuira nejednako već su prisutne i vidljive razlike među sportovima, a samim tim i sportistima što takođe doprinosi isključivanju.
U nekim su slučajevima neuravnoteženosti rezultat svesnih odluka, budući da neke zemlje daju prednost određenim sektorima nauštrb drugih, koji se smatraju manje važnima za nacionalnu sportsku tradiciju, ili pak preferiraju sportove u kojima su medalje na međunarodnim takmičenjima najizglednije.
Kod nas kao za primer svaki sport hoće da bude finansiran iz državnog budžeta, jer je tako najlakše opstati kao sportska grana, to je recidiv iz prošlog sistema. Moramo se držati državne pomoći samo sportova koje promovišu državu ispred sveta, da bi imali argumenat za finansiranje tih sportova.
U Švedskoj su za državnu podršku strateški odabrane određene grane atletike. Razvoj atletike, s visoko kvalitetnim objektima koji uključuju i četrdeset natkrivenih stadiona, fokusirao se na skokove, koji su dobili lavlji deo federalnog sportskoga proračuna (3,7 miliona eura) (Le Monde, 27. Avgust 2003.).
U Ruskoj se Federaciji klizanje još uvek dobro drži i dobija dovoljno sredstava za potkrepljenje nade da će "ruski ostati vodeći jezik na klizalištima" (Le Monde, 6. veljaEe 2004.).
U Turskoj su neki sportovi, kao što je dizanje tegova, finansijski u tolikoj meri preferirani da privlače i sportiste iz drugih zemalja. (Liburation, 15. i 16. Novembra 2003.).
Među nejednakostima koje nastaju iz neravnomernoga ulaganja u sport ističe se oblik diskriminacije koji postoji ne samo između različitih disciplina, već i između muškog i ženskog sporta (u obzir uzevavši samo takmičenje na profesionalnom nivou).
