Sport i novac
Veza između sporta i ekonomije nije nikada ozbiljno dovedena u pitanje, mada se karakter te veze menjao. Danas romantičarski zvuči slogan da je novac nešto nedostojno i prljavo, što razara zdravo i plemenito tkivo sporta. Ranije se želelo predstaviti da su svet novca i svet sporta sušte suprotnosti. Kraj XX veka označio je definitivno združivanje sporta i novca koji su počeli da bratime nemogućnosti. Pre toga, sport i novac, rečeno metaforički, bill su "tek vereni". Država, lokalna društva i sportski pokret, na dobrovoljnoj osnovi preuzimaju rukovođenje sportom; s druge strane, trgovci proizvode i prodaju sportske rekvizite, čija je ekonomska vrednost još uvek niska. U društvu, u kome sve više vlada ekonomska logika, sport je, još uvek, ljubomorno čuvao polje igre.

Danas je sport postao zlatni kavez biznisa. Prožet novcem, ponekad se srozava do moralnog bankrota; upregnut u političke projekte, zauzdan razlozima državnog prestiža, s mukom brani igru kao svoj temelj. Zato savremeni savez između sporta i novca ne bi smeo da se pretvori u najvulgarniji vašarski komercijalizam. Međutim, često se ne pravi elementarna razlika između sporta, s jedne strane, i cirkuskog vašarista s druge, koje favorizuje, pre svega, sportove sa visokim stepenom rizika po život. Danas, na kraju jednog veka "sportizacije" nagovešten je menadžer modernog doba; ekonomija se domogla sporta, ali je sport, s druge strane, prokrčio put ekonomiji. Na delu je logika profita u svom čistom obliku koja postaje osnov regulisanja odnosa u sportu. Nastupilo je vreme "specijalista" koji se profesionalno bave "pravljenjem para" u sportu.

Sport tako postaje veoma unosan posao, koji pojedincima, klubovima i firmama donosi ogromnu dobit. Biznis sve više postaje način života i stil ponašanja. Proces kultivisanja biznisa i sponzorstva u sportu odvija se ubrzano, jer je vidljiva atraktivnost sporta koji postaje sve više primeran života savremenog čoveka. Svi navedeni procesi su uticali da se veza između sporta i biznisa učvršćuje i utemeljuje. Kao što je već zapaženo, sport je krčio put, a tek mnogo kasnije novac će obezbediti odgovarajuće institucije za sebe, među kojima je najznačajniji Međunarodni monetarni fond (MMF, osnovan još 1944. godine). Finansijska motivacija u sportu nije daleko od motivisanosti za slavom. Kada se ostvari slava u sportu, veoma je lako doći do para. Novac i finansijska dobit postaju moćni pokretači. Investiranje u sport i pojedinačne sportske priredbe, nosi sa sobom veliki stepen rizika. Investitori i sponzori ne moraju obavezno da izvuku uloženi novac, niti da zarade na projektu, ali sam čin učestvovanja za neke ima neizvesnost kockanja.

Sport se sve više udružuje sa onima koji nemaju publicitet, ali imaju odgovarajuću finansijsku moć. On postaje izvor ogromnih prihoda, a sportisti savremeni gladijatori u službi biznisa. Moderni moto sporta, kao tržišne aktivnosti, je da investirani novac treba vratiti i zaraditi na njemu; tzv. "pošteni profesionalizam" se prostituisao sa novcem. Danas jačaju nezasiti apetiti za investiranjem novca u sport. Procesi ulaganja odvijaju se sasvim otvoreno i to samo po sebi nije sporno. Transformacijama društva i svojine, ulaganje novca u sport izaziva manje moralisanja. Privatni i javni interesi ne susreću se više indirektnim putem preko lukavog posrednika, već direktno. Sport služi kao prostor mnogim preduzećima da se integrišu sa svojom okolinom, kako bi osigurala neophodan legitimitet za svoj razvoj. Ona se uključuju u područja sporta kao ekonomski nezavisnim oblastima, sa visokim tehnologijama u nekim granama.

Velike multinacionalne kompanije su to dobro shvatile i za njih je skoro obaveza da učestvuju kao sponzori na međunarodnim takmičenjima. Sve veće učrešće sponzora dodatni je izgovor državi da se povuče iz sektora koji joj je tradicionalno pripadao. Sportu je dugo vremena bilo lagodno u krilu države. Za to su bili krivi sami sportski radnici i sportska birokratija navikli da preživljavaju - a neki i dobro žive - od dotacija i doprinosa koje je davala država. Sportske institucije i klubovi su dugo bili miljenici vlasti. Kada je došlo vreme lišavanja i preživljavanja, kada je ugrožena i sama egzistencija, nisu pomogla ni saopštenja i besplatan servis masovnih medija.

Država se počela držati rezervisano. To je bio signal sportu da se okreće agresivnoj propagandi, promociji i marketing konceptu. Klubovi i profesionalne sportske organizacije u svetu već odavno samostalno stiču prihode ne samo od svoje osnovne delatnosti - učestvovanja na takmičenjima i gledalaca, nego i od reklame, prodaje prava na TV prenos, transfera vrhunskih sportista i sponzorstva (u pojedinim slučajevima i preko 60 % prihoda).Veza između sporta i novca danas je postala najrentabilnija i najprofitabilnija, tvrde mnogi istraživači.

Ogromne novčane mase stavljene su u promet. Samo u 1985. godini sponzorsrva u sportu donela su Sjedinjenim Državama 1,4 milijarde dolara, a ukupan dohodak od profesionalnog sporta iznosio je 3 milijarde dolara. Istoj državi je sport 1991. godine doneo najviše novca i bio čak unosnija grana od naftne industrije (26 milijardi dolara).

Magični trougao biznis - sport - TV prelazi i najzatvorenije granice. Primećeno je da priliv novca u sport povećava nejednakost između velikih i malih klubova, između sportista bogatih i siromašnih zemalja, umanjujući na taj način ono što uobičajeno zovemo "veličanstvena nezavisnost sporta". Isto tako, ne treba zaboraviti da povećanje broja turnira i mečeva moze da izazove zasićenost publike. Najzad, priliv kapitala u sport ima neosporan uticaj na sportskoj berzi. Primetno je da su u porastu "nacionalni sportovi" (misli se na sportove u kojima zemlja smatra da će imati šanse da učestvuje na svetskim takmičenjima i eventualno osvoji neku medalju). Biraju se, dakle, oni sportovi koji su profitabilni, medijski efektni i korisni. Sport postaje ne samo obrazac kojim ispitujemo društvenu stvarnost, već i obrazac svakog uspešnog biznisa.

Zašto se velike svetske kompanije vezuju za sportske klubove i sportiste? Sport je pre svega obrazac zdravlja, mladalačkog stila življenja, lepote; cenjen je proizvod, a sportisti su njegovi promoteri. Na ovom području, gde vlada motiv postignuća, rekord, ostvareni rezultati su egzaktni, uspeši vidljivi, uloženi kapital merljiv. Ogromna količina svetskog novca je u biznisu, a ovaj je okrenut sportu.
 
Autor: N/A
Objavljeno: 08.06.2014.


LISTA KOMENTARA
Trenutno nema komentara u sistemu

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR
Ime:
Prezime:

Tekst komentara:
POGLEDAJTE JOŠ I...
+ O nama
+ Kontakt
+ Pravna pouka
+ Uslovi korišćenja
+ Postanite saradnik
+ Često postavljana pitanja

POVEZANI TEKSTOVI...
> Nejednakost finansiranja sportova
> Uloga prodaje ulaznica u funkcionisanju sportsk...
> Sport i plasman kapitala
> Fandrajzing
> Finansijski izveštaj
 
> Preporučeni tekstovi

AKCIJE
Ako podjednako volite sport i da pišete o njemu, odnosno znate nešto novo i zanimljivo o nekoj sportskoj temi,  a uz to želite da svoje znanje iz oblasti sporta nesebično podelite sa drugima, javite nam se. Čekamo Vas!
Zanimaju Vas informacije o određenoj sportskoj manifestaciji (turniru, prvenstvu, akciji, seminaru, itd.), pogledajte najave aktuelnih sportskih manifestacija u okviru našeg Sportskog kalendara...
Ukoliko vodite neku sportsku organizaciju (savez, klub, asocijaciju i sl.) ili ste organizator neke sportske manifestacije (turnir, akcija, seminar, sl.) i želite da je medijski promovišete, odnosno sa njom upoznate širu javnost, Savremenisport.com može postati Vaš Medijski partner...
Osetite deo atmosvere sa najzanimljivijih već održanih sportskih manifestacija putem slika koje smo zbog Vas zabeležili u okviru Foro galerije...