_uloga-prodaje-ulaznica-u-funkcionisanju-sportske-organizacije.jpg "Uloga prodaje ulaznica u funkcionisanju sportske organizacije")
Novac od prodaje ulaznica je osnovni izvor prihoda svake sportske organizacije. Od samih sportskih početaka, marketing u sportu je bio usmeren ka ovoj delatnosti, tako da možemo reći da je prodaja ulaznica najstariji vid ostvarivanja profita sportskih organizacija.
Konzumenti sportskog događaja i sportska organizacija koja ga organizuje stupaju u kupo-prodajni odnos. Materijalni oblik ovog odnosa je plaćena ulaznica. Prihod ekipa od prodaje ulaznica je obično 40-60% od ukupne sume prodatih ulaznica. Naravno, što je niži nivo kluba ili takmičenja, to je manji interes i utoliko je manji prihod. Takmičenja međunarodnog nivoa i iznad svih Olimpijske igre imaju najveću moć privlačenja gledalaca, dok je fudbal najinteresantniji na svim nivoima.
Jedna od naprednih strategija je prodaja sezonskih ulaznica, što je slično kupovini knjige dok još nije ušla u štampu. To je strategija čija je uspešnost ostvariva isključivo u vrhunskim ili brendiranim sportskim klubovima. S druge strane, neki klubovi čak i nemaju stavku prodaje ulaznica. Prazna sportska borilišta ukazuju na taj slučaj. Posećenost je vrlo važna i kao podstrek takmičarima, u ekonomskom smislu i u smislu daljeg razvoja konkretnog sporta.
Organizator sportskog događaja ima potrebu za oglašavanjem u javnosti, ne samo u cilju prodaje ulaznica. Ako se zna da će posećenost biti dobra, prihod od ulaznica unapred olakšava prodaju advertajzing prava (prava na prodaju i reklamu). Lakše se privlače sredstva sponzora. Veliki obim prodaje ulaznica jača publicitet i privlači medije a oni opet, sa svoje strane, uključuju dodatne sponzore koji imaju potrebe, pre svega za TV oglašavanjem.
Marketing menadžeri koji rade za organizatore događaja i za klubove, imaju na raspolaganju razne strategije za ubeđivanje širokog auditorijuma u značaj određenog događaja i za privlačenje posetilaca. Mečevi visokog rejtinga po značaju i posećenosti, ne zahtevaju posebne marketinške startegije i podsticaje. Za neke događaje se unapred računa na prodate ulaznice, i takav njihov status geometrijskom progresijom unapred privlači finansijske interesente.
Postoje dva osnovna načina oglašavanja u cilju promocije sportskog događaja:
Redovne medijske reportaže i opšte informacije u sredstvima javnog oglašavanja čine prvi. To je takozvani "PR publicitet". Način prezentovanja u sredstvima javnog i medijskog informisanja sam će po sebi uticati na rađanje i jačanje potrebe za konzumacijom događaja. Obraćanje u novinama jednog sportiste, način i sadržaj, mora biti kontrolisan od strane PR stručnjaka. Drugi način je promocija u medijima usmerena na stimulaciju prodaje ulaznica. U pitanju je komercijalni stav. Obično ga koriste organizatori sportskog događaja.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Proces prodaje ulaznica na velikom tržištu je najčešće segmentiran. Segmentacija prodaje je američki pristup. Tim putem se brži prilazi potrošačima, i to na četiri načina:
- prodajom za celu sezonu;
- prodajom za određene utamice ili takmičenja;
- grupnom prodajom ulaznica;
- dnevnom prodajom ulaznica.
Deo ulaznica biva prodat direktno i to u okviru paket aranžmana sa sponzorima. U tom paketu su obično i neki drugi sportski proizvodi.
Za prestižna meste cene ulaznica ponekad dostignu enormne razmere. U prestižna mesta se ubrajaju počasne lože,specijalne prestižne lože i VIP mesta. Počasne lože popunjavaju uticajne ličnosti, dok je komfor specijalnih prestižnih loži namenjen biznis partnerima i džet-setu. VIP mesta zauzimaju ličnosti sa zaslugama koje ove karte dobijaju po nižoj ceni. Postoje i VIP pozivnice i parkinzi. Prihodi po osnovu prestižnih mesta dostižu više miliona dolara. To je ujedno način privlačenja budućih biznis partnera i sponzora.
Dakle, generalno gledano, jasno je da je prodaja ulaznica osnovni prihod sportskih organizacija. Međutim, zanimljivost je da u kompletnom budžetu Olimpijskih igara, sam budžet od ulaznica ne dostiže ni 20%, iako je prodato recimo 60% od ukupno štampanih ulaznica. Dakle, nikada se ne treba ozbiljno oslanjati na prihod od prodaje ulaznica. Pametno je uvek računati na slabu prodaju. Taj stav marketing menadžera je poznat u američkoj makroekonomiji kao "Funkcionalni stav" koji glasi "Računaj na najgore a sve što dođe odozgo dobro je došlo".
Sportski klubovi u Srbiji, sa delimičnim izuzetkom Crvene Zvezde i Partizana, ne mogu se pohvaliti uspešnim sprovođenjem ovog marketinškog segmenta. Njegovo izostavljanje ima nemerljiv uticaj na negativnost sveobuhvatne finansijske slike naših klubova. Zahvaljujući između ostalog i tome, velika većina njih je konstantno na rubu egzistencije. Funkcionišu od danas do sutra, nalazeći se na ivici provalije, tako da sve svoje ambicije moraju usmeriti ka tome da se sa te ivice pomaknu ili da barem ostanu na njoj, a ako su već upali u ambis da iz njega nekako izmigolje.
Dakle, svakodnevnica ovdašnjih sportskih klubova je vrlo teška. Ta neprekidna, iscrpljujuća borba klubova za preživljavanje ne ostavlja im snage za kvalitetan rad u onoj oblasti koja bi trebalo da bude najbitnija, u kreiranju sportskih rezultata. Jednostavno nema uslova za stvaranje dugoročnijih planova i sistema iz kojih bi se izrodio finalni prozvod, uspeh na samom terenu. S toga naši klubovi pribegavaju plasmanu raznih kampanji koje za cilj imaju podsticanje sportskog auditorijuma na povratak domaćim stadionima, pozivajući ih čak i na patriotizam.
Te kampanje su unapred osuđene na neuspeh, iz očiglednog razloga što sportski tereni , u većini slučajeva, nemaju šta da ponude, nemaju čime da privuku publiku koja će radije gledati vrhunski sport na televiziji nego što će zlostavljati svoja čula na našim izrazito nekomfornim stadionima, ako uopšte ti sportski objekti ispunjavaju uslove da se definišu kao takvi. Ostrašćeni navijači su izuzetak ovog auditorijuma, njihov dolazak na utakmice je neizostavan, ali i nevezan sa kvalitetom sportskog doživljaja.
Nažalost, klubovi ne prepoznaju neophodnost da kanališu svoju aktivnost na pronalaženje kvalitetnog stručnog kadra za rad sa, kako sa seniorskim tako i sa mlađim kategorijama, počevši od najmlađih, koje su i najvažnije. Jedino sprovođenjem dugoročnijih planova, skoncentrisanih na adekvatan rad sa mladim igračima koje treba formirati u dobre ljude i vrhunske sportiste, klubovi u Srbiji će uspeti da u dogledno vreme stanu na svoje noge i žive od svog rada.
