_globalizacija-i-modernizacija-sporta.jpg "Globalizacija i modernizacija sporta")
Poslednjih decenija, a naročito u zadnjoj deceniji prošlog veka, globalne promene radikalno menjaju uslove poslovanja i konkurisanja, ne samo na globalnim relacijama, nego i u uslovima nacionalne mikrosredine. Te promene diktiraju promene u konceptu rada organizacija, ustanova koje upravljaju sportom, odgovarajuće prilagođavanje lokalnih strategija globalnom međunarodnom okruženju i globalnim strategijama. Ti globalni procesi nisu zaobišli ni društveni segment - sport.
Cilj ovog teksta nije da se prikaže internacionalizacija sporta u dalekoj prošlosti, ali je potreba da se da kraći osvrt na istorijski razvoj sporta na međunarodnom tržištu u bliskoj prošlosti i da se istaknu faktori koji stoje iza globalne ekspanzije sporta, između ostalih navodeći kako rast korporativnih aktivnosti vezanih za sport utiče na rast profesionalnog sporta.
Sport nije uvek imao takav međunarodni karakter. Prvo se proširio kroz međunarodne granice preko imperijalističkih napora. Zemlje kao što je Velika Britanija, kolonizovale su razna područja širom sveta, sport je bio korišćen da bi se nametnula osvajačeva kultura na kolonizovane zemlje. Na primer, Britanci su uveli kriket i ragbi u Australiju kada su kolonizovali taj kontinent. Danas su kriket i ragbi veoma popularni u Australiji i veliko rivalstvo postoji između Australije i Velike Britanije. Na ovaj način, sport je ulio osećaj ponosa u njihovim zemljama i jačao osećaj nacionalne pripadnosti.
Za mnoge analitičare je nastalo novo doba na ulasku u 21. vek, nova civilizacija ili treći talas atomiziranog kapitalističkog sistema koju čine visoke tehnologije, političko-ekonomska unipolarnost sveta, prihvatanje vrednosti Zapada u celom svetu, sveopšta povezanost-umreženo društvo. Novi tip ekonomskog razvoja je, pre svega, vidljiv u novim tehnologijama u oblasti komunikacija, informacija i transporta. Uvođenje i primena nove informacione tehnologije u funkcionisanje sporta imperativ je vremena, zahtev za brzom komunikacijom, za efikasnijim tržišnim prodorom i za bržim prodorom nove ekonomske paradigme. Sa političke tačke gledišta globalizacija je proces stvaranja svetskog kapitalističkog sistema neoliberalnog tipa (ideje, ljudske slobode, pravne jednakosti pred zakonima, slobode medija, političkog pluralizma, slobodnog tržišta, verskog laicizma).
Danas se na sportske događaje gleda kao na kulturne pojave univerzalnog i globalnog tipa. U poslednjoj dekadi prošlog veka, sa porastom internacionalizacije sporta znatno je porasla i potreba za osobama školovanim i obučenim da upravljaju međunarodnim dešavanjima i objektima na kojima se odigravaju sportski događaji. Kada je reč uopšte o kadrovima, neophodno je istaći da je raznolika priroda sporta uslovila potrebu za sportskim menadžerima, u međunarodnim razmerama, koji do sada nisu bili zastupljeni u tradicionalnim nastavnim planovima.
Danas ima mnogo kompanija koje se takmiče za dolar severnoameričkog sportskog entuzijaste (rekreatori i drugi) jer je to ciljna grupa, sportski su orijentisani i imaju novca za trošenje na sportske proizvode. To su uglavnom prosečni potrošači koji troše racionalno i kupuju samo određenu količinu sportske opreme i robe. Danas u SAD-u proizvođači sportske robe dostižu kritičnu tačku u proizvodnji, ne mogu znatno da povećaju svoj plasman, tj. prodaju. Nesporno je da svaki proizvođač želi da raste i razvija potrebe, tj. da konstantno raste i proširuje prodaju proizvoda. Kao rezultat sportske korporacije pokušavaju da prošire distribuciju svojih proizvoda.
Na primer, od 2000.-te Nike je prodao više proizvoda u inostranstvu negu u SAD-u. Da bi proširio svoj posao van SAD-a, Nike se nije samo fokusirao na svoju najpopularinji liniju proizvoda, kao što su patike za džoging, trčanje i košarku, već su se orijentisali i na proizvode poput patika i odeće za golf, oprema za hokej i fudbaske kopačke i odeću. Takođe, zbog činjenice da je fudbal jedan od najpopularnijih sportova u svetu, a poslednjih godina pokazan je veći interes i u Americi, povećan je broj ljudi koji igraju i gledaju fudbal nego bilo koji drugi sport, logično je da je Nike proširio svoju operaciju i fokurao se na proširenje svog udela na fudbalskom tržištu.
Da bi ovo postigao potpisao je ugovore sa velikim timovima, kao što su brazilski nacionalni fudbalski tim, Manchester United, Juventus i FC Barcelona. Sponzoriše i najbolje fudbalske igrače poput Mesija, Ronalda, Drogbu, Čavija, Anrija i ostale. Kako korporacije širom sveta budu uvećavale tržište za svoje proizvode kroz sport, tako će se povećati mogućnosti za angažovanje stručnjaka u međunarodnom sportskom menadžerstvu.
