_korporativna-aktivnost-u-savremenom-sportu.jpg "Korporativna aktivnost u savremenom sportu")
Sport je forma zabave. Ljudi gledaju i prisustvuju sportskim događajima očekujući od toga izvesno zadovoljstvo. Sa napretkom tehnologije, naročito satelitske, publika širom sveta sada ima pristup vrhunskim sportskim događajima. Shvatajući da takav pristup postoji, korporacije sve više koriste sport da bi prodali svoje proizvode potrošačima na drugim kontinentima. Obično takve aktivnosti mogu da se grupišu u dve kategorije:
- napori od strane proizvođača proizvoda vezanih za sport, kao što su sportske patike, sportska oprema i sportski napici;
- napori od strane kompanija koje nisu vezane za sport, koje sponzorišu međunarodne sportske događaje, timove i sportiste da bi dobili ime i priznanje i tako mogli da prodaju svoje proizvode na globalnom tržištu.
Slično mnogim korporacija širom sveta američki proizvođači sportskih dobara i proizvoda vezanih za sport sve više pokušavaju da zarade na potencijalnim novim tržištima, pre svega plasirajući svoje proizvode na druge delove sveta, tj na druge kontinente. Razlog za to je veoma jednostavan. Severno-američka tržišta postaju prezasićena. Danas ima mnogo kompanija koje se takmiče za dolar severnoameričkog sportskog entuzijaste (rekreatori i drugi) jer je to ciljna grupa, sportski su orijentisani i imaju novca za trošenje na sportske proizvode. To su uglavnom prosečni potrošači koji troše racionalno i kupuju samo određenu količinu sportske opreme i robe.
Danas u SAD-u proizvođači sportske robe dostižu kritičnu tačku u proizvodnji, ne mogu znatno da povećaju svoj plasman, tj. prodaju. Nesporno je da svaki proizvođač želi da raste i razvija potrebe, tj. da konstantno raste i proširuje prodaju proizvoda. Kao rezultat sportske korporacije pokušavaju da prošire distribuciju svojih proizvoda. Na primer, od 2000.-te Nike je prodao više proizvoda u inostranstvu negu u SAD-u. Da bi proširio svoj posao van SAD-a, Nike se nije samo fokusirao na svoju najpopularinji liniju proizvoda, kao što su patike za džoging, trčanje i košarku, već su se orijentisali i na proizvode poput patika i odeće za golf, oprema za hokej i fudbaske kopačke i odeća.
Takođe, zbog činjenice da je fudbal jedan od najpopularnijih sportova u svetu, a poslednjih godina pokazan je veći interes i u Americi, povećan je broj ljudi koji igraju i gledaju fudbal nego bilo koji drugi sport, logično je da je Nike proširio svoju operaciju i fokurao se na proširenje svog udela na fudbalskom tržištu. Da bi ovo postigao potpisao je ugovore sa velikim timovima, kao što su brazilski nacionalni fudbalski tim, Manchester United, Juventus i FC Barcelona. Sponzoriše i najbolje fudbalske igrače poput Ronalda, Ibarhimovića, Mesija.
Kako korporacije širom sveta budu uvećavale tržište za svoje proizvode kroz sport, tako će se povećati mogućnosti za angažovanje stručnjaka u međunarodnom sportskom menadžerstvu. Bez obzira da li je korporacija sponzorisala Zimske olimpijske igre u Torinu 2006. ili košarkaški turnir Evrolige u Parizu, stručnjaci za menadžment u sportu su neophodni da bi osigurali korporacijski interes na sportskim događajima. Na primer, 1996. Coca-Cola je imala preko 100 zaposlenih koji su bili angažovani u nadgledavanju njenog učešća na Olimpijskim igrama. Prema tome, korporacije (kako sportske tako i nesportske) mogu da imaju značajan broj upražnjenih radnih mesta u internacionalnom sportu.
