Same ljudske potrebe postaju razlog za stvaranje raznih grupacija, aktiivnosti i zadovoljstava. Čoveku nije dovoljno da zadovolji samo one potrebe koje mu omogućava golu egzistenciju, vec i nešto više od toga.
Sport, pri svom nastanku, kao i druge društvene pojave, za početak formirao je svoj identitet i definisao svoje sopstvene granice. Od mnogih teoretskih pristupa sa serioznom analizom o sportu kako društvenim fenomenom, jedni od poznačajnih su:
- Pedagoški, koji sport gleda kao temelj obrazovanja i vaspitanja;
- Ekonomski, koji važne odnose u sportu tretira ko svoje i smatra da je sport bitno utvrđen sa odnosima ekonomska sfere;
- Politikološki, koji smatra da sport utvrđuje odnose sile i vlasti, i da presudan uticaj karakterom sporta imaju političke odnose i strukture, i
- Sociološki, u užem smislu, (tri predhodno navedene imaju socijlanu dimenziju), analizira društvene funkcije sporta, vezivanje u društveno-sportske grupe, kao i sami segment sporta u celini.
Sama pojava fenomen sporta, u životu svakog pojedinaca i društvu, njegova jednolikost i univerzalnost, kao i uzročno-posledična veze, bez sumnje, opravdavaju sociološki pristup kao i sociološka istraživanja u oblasti sporta kao poseban društven interes. Da li se neka pojava zasniva na društevenim odnosima, možemo doznati na osnovu raznih mernih tehnika i instrumenata. Ipak, jedno je sigurno, odgovor na društvene pojave trebamo tražiti, pre svega, u o tome:
- Koliko je neka pojava prisutna u životu pojedinca;
- Koliko i kako je neka pojava prisutna u životu društva;
- Koliko je neka pojava univerzalna i jednolika, i
- Kakve su uzročno-posledični veze te pojave.
Razne aktivnosti u sportu, kao pojavi, zasnivaju se na potrebi ljudi za kreativnim istraživanjem, potrebi za igru, potrebi za borbu i potrebu za dobrom, zbog toga se sport javlja kao vrednost i sredstvo za realizaciju egzistencionalnih potreba svih nas.
Sport još uvek sa sobom vuče veliki broj pitanja od kojih neki su po svome karakteru empiriska a neka faktička. Razni naučnici, stručna lica postavili su mnoga pitanja o osnovama, podeli sporta i njegovim vrednostima.manje ili više svi oni se slažu u jednom, da je sport danas važan društveni faktor i društvena pojava.
Iako sport kao fenomen, bez obzira na sve svoje pozitivne vrednosti, ne garantuje automatski i visoko kvalitetne etičke vrednosti učesnika u sportu, odnosno sportista, sport ne poseduje nikakve nepoznate moći sa kojima bi izvršio krajnji uticaj na pojedinca (sportistu) i postavio ga na viši nivo etičkog kvaliteta.
Međutim, sport kao socijalna potreba, preko aktivnosti u sportu na specifičan način svakako razvija potrebu kod ljudi (pojedinaca ili grupa) o afirmacii, dominaciji, grupnoj indentifikaciji i komunikaciji sa drugima. Upravo zbog toga sport je postao značajan i uticajan u društvu, a naročito u okviru obrazovanog sistema, ekonomije i podizanja vrednosti građana.
