_tehnike-komuniciranja-u-sportu.jpg "Tehnike komuniciranja u sportu")
Drugi princip fer-pleja govori o tome da se osnova kvalitetnog ponašanja nalazi u međuljudskim odnosima i u odnosima ljudi prema svojoj okolini. Apeli, zabrane ili kazne nisu sveobuhvatna sredstva koja bi podstakla osobe na fer-plej, oni ne deluju u svim situacijama i ne deluju trajno. Potrebno je odabrati metode koje su delotvornije. Efikasna komunikacija je često razlika između uspeha i neuspeha kod nastavnika, trenera i vođa vežbi, kao i za formiranje osobe. Prema tome veoma je važno razumeti kako poslati efektne poruke, bile one verbalne ili neverbalne.
Verbalne poruke trebale bi biti poslate jasno i biti primljene i interpretirane tačno. Neuspeh se javlja onda kada se poruka šalje neefikasno, kada nisu primljene ili kada su pogrešno interpretirane. Često je problem i sa prenošenjem poruke. Neki ljudi govore mnogo, "brbljajući" o stvarima koje dosađuju i odvraćaju pažnju drugima, dok neki pričaju premalo i tako ne daju dovoljno informacija.
U prenošenju poruka veoma su bitni kanali komunikacije:
- Verbalna - tekst
- Neverbalna - glas, lice (facijalna ekspresija), pokreti, položaj tijela (raspoloženje)
Jedan od najsloženijeh zadataka i problema komunikacije koje sportski stručnjak treba da savlada je konstruktivno davanje pohvala i kritika. Preterivanje i u jednom i u drugom je neefikasno. Problem je u tome na koji način saopštiti željeno, a da inicira pozitivnu promenu kod sagovornika, jer su pohvala i kritika izrečene na neadekvatan način ili neadekvatno shvaćene pogodno tlo za razvoj konflikta.
Kao prvo, neophodno je razlikovati biće (osobu) od njenog ponašanja (onoga što radi). Ako se kritika usmjeri na biće ("ti si neodgovoran, na tebe jednostavno ne možemo da računamo, ti si neozbiljan, ti si nekorektan"), došlo je do prilepljivanja "etikete" i iniciran je osećaj nepromenljivosti ličnosti koji vrlo često strukurira odnos sportiste prema prema određenom sportu.
Kritika treba da bude upućena na ponašanje a ne na ličnost ("danas se neodgovorno ponašaš, danas si neozbiljan, danas se ponašaš nekorektno."), jer je svakom čoveku bitno da i kada pogreši ima pravo na ispravku - problem u ponašanju može se mnogo lakše korigovati, problem u ličnosti mnogo teže!
S druge strane, svaka opaska upućena ka biću (ličnosti) doživljava se kao uvreda ili znak prezira ("ti si sebičan, ti si najgori, sva deca su bolja od tebe."). Ovakve poruke duboko ostaju ukorenjene u detetu i ukoliko ih često čuje, dete ili odrasla osoba, vremenom počinje da se ponaša u skladu slike koji drugi imaju o njemu.
Osnovno je dakle obraćanje deci (a i odraslima), imati na umu da je svaka izgovorena reč "skretničar" koji usmerava sportiste. Poruku treba uputiti s tehnikom " Ja poruka"-"Meni smeta kad to radiš" - pobuđuje osećaj bližnjih; kada strpljivo i staloženo objasnimo da nam nečije ponašanje smeta jer nas ugrožava iz nekog razloga, ljudi su vrlo često spremni da uvaže kritiku i da promjene ono na šta im je ukazano. "Ti" poruka - "Prestani da to radiš" - inicira nesocijalizovanost, otpor, agresiju i inat.
Prilikom preusmeravanja - nakon svake kritike, bez obzira da li se radi o sportskom elementu ili o ponašanju, potrebno je reći šta da sportista radi "umesto toga", odnosno šta se od njega očekuje. Ne preporučuje se korišćenje šturih opisa, s obzirom na to da ljudski mozak najčešće ne može izvući pouku iz negacije (kritike), odnosno neophodno je obraćati se pozitivno i dati instrukciju šta da rade.
