_thumbs-up.jpg "Dimenzije stavova u sportu")
Ljudi u svom životu imaju svoje stavove i razmišljenja o raznim društvenim sferama kako o edukaciji, kulturi, politici, ekonimiji, tako i o spotu i njegovom delovanju. Moje ubeđenje je da se veoma malo priča i piše o tome, i da ljudi nemaju neka veca saznanja o ovoj temi na Balkanu, ali pri tome svi mi imamo neke određene stavove posebno u sportu. Ne možemo govoriti o čoveku samo kao o ljubitelju sporta već moramo govoriti i o tome šta znači neki njegov određeni stav prema sportu a pri tome normalno koristeći i naučne metode koju su nam na raspolaganju.
Veliki broj pojedeinaca može imati stav prema istim objektima a da se njihovi stavovi međusebno razlikuju. Ispitujući stavove, treba se voditi račun o takvim razlikama jer stavovi prema istim objektima nisu jednaki po svojoj strukturi. Oni se mogu razlikovati s obzirom na: diskreciju, složenost, ekstremnost, usklađenost, doslednost, snagu stava i otvorenost stava. Iako je ovo klasifikacija opštih stavovima o razlikama između istih objekta tu možemo sasvim odlučno govoriti i o dimenziji stava i u sportu.
Diskrecija stava označava da je odnos prema objektu prema kome imamo stav pozitivan ili negativan. Ova karakteristika stava naziva se ponekad i valencijom stava. Svaka od pomenutih komponenata stava ima takođe pozitivnu ili negativnu valenciju i može označavati pozitivne ili negativne odnose.
Složenost stava označava količinu i vrstu saznanja, emocije i tendencije ka akciji koji su uključeni u stav. Već sam spomenuo da svaka od komponenata stava može biti više ili manje složena, uključujući više ili manje saznanja, osećenja i težni ka akciji u vezi sa objektima prema komjima postoji stav.
Ekstremnost ili krajnost predstavlja uz neki stav jedan od posebno važnih dimenizja stava. Stav može biti u različitom stepenu pozitivan ili u različitom stepenu negativan. Kada se govori o ispitavajunju stavova, nastoji se utvrditi i stepen u kome se neki objekt prihvata ili odbija, zato treba uložiti veliki napor za kvantitativno izražavanje i merenje stepena ekstremnog stava. U principu to se nastoji postići svrstavanjem stavova pojedinaca koje se ispituju u linearni kontinum koji proteže od ekstremne naklonosti preko neutralne tačke do ekstremne suprotnosti.
Kada se govori o usklađenosti stava govorimo o poklapanju tri komponente koje čine stav iste valencije: kada su na primer sve tri pozitivne ili sve tri negativne. Usklađenost je utoliko veća ukoliko su i osim podudaranja u valenciji veća podudaranja i u stepenu valencije pojedinih komponenti, ukoliko su sa izrazito pozitivnim mišljenjem o objektu stava povezane i inetenzivno pozitivno osećanje i snažna dispozicija za akciju u prilog obekta prema kome postoji stav.
Doslednost stava se ogleda u tome u kojoj se meri stavovi primenjuju na sve slučajeve gde ih je moguće primeniti. Dosledniji je, na primer, stav prema principiu samoopredeljenja naroda kod onoga koji prihvata primenu toga principa u svim slučajeviima, a manje dosledan kod onog koji to u slučaju da mu neko nameće tuđe stavove a da je to protiv interesa njegove zemlje i on ih bezrezerno nakon toga prihvata.
Snaga stava manifestuje se u otpornosti stava prema podanicima koji su suprotni stavu, u njihovoj otpornosti prema menjanju. Najotpornija vrsta stavova su predrasude. Zato je snaga njihovog delovanja velika, a mogućnost suzbijanja mala.
Na kraju, moguće je govoriti i o otvorenosti ili izrazitosti stava. Ova se karakteristika stava ogleda u spremnosti da se stav manifestuje, da se ispolji na otvoren nastup ili na otvorenoj sceni. Naki pojedinci stavove spremno i otvoreno ispoljavaju, a drugi iako kod njih stavovi nisu manje snažni, ipak ih ne pokazuju ili ne iznose (u ovakvim slučajevima uvek su lični intersi dominantna kategorija).
Sve ove odlike stavova nazivaju se obično dimenizijama stava tj. takvim osobinama koje nalazimo kod svakog stava i koje mogu biti izražene u većem ili manjem stepenu i za koje je moguće označiti taj stepen razvijenosti. Rekao sam na početku, da ovi stavovi predstavljaju odraz celopuknog društvenog delovanju ali nisi imanentni i u sportu. Ako hoćemo svetlu budućnost sportu moramo izgradite naše stavove i moramo se opredeliti.
