_zastupljenost-zena-u-sportu.jpg "Zastupljenost žena u sportu")
Pojava žene u sportu i na sportskim događajima kod nas je ralitivno novijeg datumom. Tu pre svega mislim na njihovo masovno učešće u raznim oblicima sportskih aktivnosti. (Anastasovski, I. 2011. 2012)
U vrhunskom sportu žene prvi put uzimaju učešće posle prvog Svetskog rata, dok su se na Olimpiskim igarama u Parizu 1990. godine samo u pojedinim sportovima pojavljivale žena, i to na tenisu na travi i u golfu.
Opšte je priznato da su žene i djevojke u sportu izložene društvenoj dominaciji, posebno dominaciji muškaraca (Bourdieu 1990, 1998). Statistike mnogo govore, jer žene su u istinu premalo zastupljene, s manje članica pre svega u federacijama a zatim i u klubovima i klubskim upravama, s manje sportiskinja na vrhunskom nivou i s manje učesnica na sportskim događajima koji se smatraju najvažnijima. Stoga one dobijaju manje medijske pažnje za razlike od muškaraca. Osim Olimpijskih igara i određenih drugih sportskih susreta ili događaja s neuobičajeno visokom stepenom participacije žena, one jedva da se mogu videti u televizijskim prenosima sporta, jedino u tradicionalnim oblastima kao što su klizanje i gimnastika.
Taj nedostatak vidljivosti ključni je dodatni oblik nasilja u pravom smislu. Nismo upoznati sa sportiskinjama i njihovim pothvatima - ili, jednostavno, s onim što one rade. U svetu sporta i sportskih medija kojima dominiraju muškarci igračice i sportiskinje teško mogu ostvariti priznanje (Bodin i Heas 2002).
Neke su zemlje preduzele mere unapređenja i donele zakonske odredbe kako bi ženama osigurale više prostora u svetu sporta uopšte, kao igračicama, direktorkama i trenerkama. Taj proces, na koji se u Francuskoj gleda kao na deo daljeg pokreta "pozitivne diskriminacije", a drugde kao na "pozitivnu akciju", ukljućuje mnoštvo lokalnih i nacionalnih inicijativa.
Ključni činilac koji određuje uslove uključenosti muškaraca i žena u sportu (ili uopšteno u kulturne aktivnosti) jeste količina vremena koje mogu organizovati po svojoj volji - a činjenica je da teret posla kod kuće i u porodici još uvek nose gotovo isključivo žene. Statistike su nepobitne: u Francuskoj 80% kućnih poslova još uviek obavljaju žene (Nacionalni centar za naučna istraživanja (CNRS) 1999). Des Deserts S. (2001: 14). Štaviše, računa se da roditeljske dužnosti u proseku oduzimaju trideset i devet sati nedeljno, pri čemu žene obavljaju dve trećine, a muškarci jednu. I dok često slušamo o pojavi "novih očeva" ili "novih muškaraca", razlike su postojane, iako se u tome po gledu neke severnoevropske zemlje, s izuzetkom Irske, bitno razlikuju od zemalja poput Francuske, Španije i Italije. Čini se da u prvoj navedenoj grupii postoji veća prilagodljivost u deljenju odgovornosti između supružnika i/ili roditelja.
Literatura:
Anastasovski, I. (2011/12). Prezentacija nastavnog plana za Socilogiju sporta na fakultetu za fizičku kulturu Skoplje.
Citirano u Le Nouvel Observateur. Des Deserts S. (2001: 14), Le retour des peres, br. 1914, Jul.
Bodin D. and Heas S., Introduction a la sociologie des sports, Chiron, Paris, 2002
Bourdieu P., La domination masculine, Seuil, Paris, 1998
Bourdieu P., "La domination masculine", in Actes de la Recherche en Sciences Sociales, No. 84, pp. 3-31,1990
