_sportska-kultura-i-manjinske-grupe.jpg "Sportska kultura i manjinske grupe")
Sport u savremenom društvu podrazumeva ulaganje napora, upornost, uživanje i pasiju, razvijanje takmičarskog duha, izgradnju i jačanje kolektiviteta. Sve ove aktivnosti pojedinac radi na sebi svojstven način, tj. preko izgradnje moralno-vrednosnog kodeksa. (Ivanova, Stojanoska, T. 2012).
U svetlu onoga što znamo o praksi u svetu sporta i nenim ponekad tragičnim ishodima u pitanju ljudskog dostojanstva, ono što se pre trideset godina smatralo radikalnom kritikom, danas izgleda vrlo realno. Budući da takva praksa vodi nasilju nad hiljadama ljudi, neizbežno je da će se prije ili kasnije primeniti propisi i, zapravo, snaga zakona kako bi se delovalo ne samo na odbranu interesa svih ukljućenih pojedinaca već i na otkrivanje, a ako je moguće i na promenu, društvenih situacija vezanih uz sport, koje potencijalno imaju učinke otuđivanja ili čak ponižavanja. Pre skoro trideset godina Savet Europe zauzeo je stav protiv takvih potencijalnih oblika otuđivanja (Rezolucija (76) 41, Član 5.).
Kažnjivo delo "nepružanja pomoći osobi u opasnosti" može se pokazati kao pukotina kroz koju će svetlo zakonske jasnoće konačno prodreti u društvene konfiguracije savremenoga sveta sporta (Maitrot 2003: 217).
Po svemu sudeći, situacija u sportu ne razlikuje se bitno od situacije u drugim sektorima društva kao i industrije. Posledice koje ljudi trpe, kao što su ozlede, nesreće, doping i zavisnosti u širemu smislu, sastavni su deo običnog sveta u kojem živimo te time i ljudske aktivnosti, a posebno rada. Sportska aktivnost se sve više smatra aktivnošću na prvom mestu, a zatim sportom (Laure 1995). Kao i svaka aktivnost, ona uključuje pojedince okupljene u grupe (familija, susedstvo, klub, društvo, privatna firma ili vladin sektor), ali ona ih isto tako uključuje u veće grupe (u raspon od lokaliteta, regiona, naroda, kontinenta do sveta u celini). Stoga ona nudi uvid u način na koji različite grupe kolektivno funkcionšu, a one postaju sve manje i manje sposobne funkcionirati izolovano jedna od druge. Stoga sport trebamo sve više smatrati "redovnom" ljudskom i društvenom aktivnošću.
Stvar je u tome da su kulturne aktivnosti pod uticajem prevladavajućih kodeksa i shvatanja. Određeni nasilni postupci ne smatraju se nužno takvima, sve zavisi od konteksta u kojem se pojavljuju. To je bio slučaj kroz mnogo decenija dvadesetoga veka kada je reč o zlostavljanju dece i, uopšte o dečijoj patnji i bolu.
Literatura:
Stojanoska, Ivanova, T. (2012). Prva internacionalna konferencija "Sport kao factor za toleranciju, zajedništva i poštovanje", Skopje: 18 Oktobar 2012
Maitrot E., Les scandales du sport contaminé: enquete sur les coulisses du
dopage, Flammarion, Paris, 2003
Laure P., Le Dopage, PUF, Paris, 1995
