_ideologija-na-sportskim-stadionima.jpg "Ideologija na sportskim stadionima")
Moramo istražiti pojam ideologije, ne toliko kao reč ili koncept već kao celi sistem značenja i pretpostavka koji je pod drugim imenima gotovo sigurno bio prisutan mnogo pre nego što je Destutt de Tracy iskovao termin "ideologija" u kasnom osamnaestom veku. Taj termin ima toliko različitih značenja da mu njegova polisemija, u najmanju ruku, ublažuje snagu. Je li ideologija ideal ili skup ideja, verovanja i vrednosnih stajališta koje društvo nameće svojim članovima ili onima koji to nisu? Ili je ona, ipak, ideal ili skup ideja, verovanja i vrednosnih stajališta koje pojedinci, više-manje kolektivno, pokušavaju proširiti i nametnuti unutar društva koristeći se njima kao sredstvom za rušenje postojećeg poretka? Kako je god mi definisali, ideologija se mora percipirati kao aktivan sastojak i temelj fanatizma i totalitarizma skriven iza mnogo različitih maski (Arendt H.1972).
Takođe, jesu li proklamovane političke ideologije kojima se "vijori" na stadionima uistinu autentične? I kakvo bi se značenje trebalo pripisati takvim političkim i ksenofobičnim manifestacijama?
Na osnovi fenomena koji se smatraju tipičnima za huliganstvo (fizičko i psihičko nasilje među navijačima i njihovim grupama ili između navijača i policije te uništavanje infrastrukture i imovine unutar i izvan sportskih terena) postoji još jedan, a taj je otvoreno isticanje konfliktnih političkih ideologija na mnogim stadionima kako u Europi tako i kod nas na Balkanu, a koji su ne retka slika i dekor na stadionima širom Balkana.
Rasprava o političkim ideologijama koje se otvoreno manifestiraju na fudbalskim susretima u EU i Balkanu često je usmerena samo na ekstremno desne pokrete ili radilakne frakcije. Huligani se izjednačuju s neonacistima i skinheadima. To je klasična, gotovo klišeizirana predložba (Broussard P.,str.305). Nakon Heysela uzelo se zdravo za gotovo da su neonacisti koji odlaže na fudbalske utakmice Britanci. Kad je policajac Daniel Nivel bio okrutno napadnut u Francuskoj, to je bilo nedelo nemačkih skinheada pa se na njega automatski gledalo kao na deo duge tradicije u toj zemlji, tj. u Nemačkoj, koja se u tom trenutku očitovala u formi neonacističkih pokreta. A za nagli porast ksenofobije u Parmi i Rimu, koji je izazvao šok i osudu svetske javnosti, smatralo se da simbolizira ponovno buđenje italijanskoga fašizma. Pa ipak nitko nije postavio pitanje jesu li skinheadi i huligani uistinu jedni te isti ili su i druge idelogije prisutne na tribinama.
Tokom proteklih skoro četrdeset godina, o negativnom ponašanju navijača se često raspravljalo. Britanski društveni psiholozi i sociolozi nazvali su ovaj fenomen huliganstvo na fudbalskim utakmicama (Smolik 2002; Smolik 2003, str.14-15).
Fudbal huliganstvo je koncept koji se koristi da opiše asocijalno i antisocijalno aktivnosti od strane navijača pojedinih fudbalskih klubova. Hooliganstvo je pojava koja se pojavila u 19 veku u Londonu po imenu irske iseljeničke porodice koja se zvala Hooligan ili Houlihan. Taj koncept je kasnije korišćen kao opšti opis za bilo koje krivično ili neuredno ponašanje. Fudbal i huliganstvo su povezani još od šezdesetih godina prošlog veka. Moderna fudbalski huliganizam formiran je pod uticajem neke subkultura ovog perioda (Modovi , bootbois , skinhedi itd ) Smolik 2001).
Literatura:
Arendt H., Le systeme totalitaire, Plon, Paris, 1951, 1972 edition
Broussard P., Génération supporter. Enquete sur les Ultras du football, Robert
Laffont, Paris, 1990
Smolík, Josef: Chuligánství nejen na fotbalových stadionech. Psychologie dnes, No. 7.-8., 2002, pp.14-15.
Smolík, Josef: Fotbalové chuligánství z hlediska extremismu. Rexter, II, n. I. 2001.
(http://www.strat.cz/Rexter/infor.php?id=1,2003)
