Sport i vrhunski (takmičarski) sport

Promenom društvenog sistema, termin fizička kultura je izbačen iz upotrebe i zamenjen pojmom sport. Međutim, administrativna šema i finansiranje, ostalo je po Titovom modelu. Legalizacija takvog pristupa, nađena je u Zakonu o sportu. Mada je na snazi bilo nekoliko varijanti, ni u jednoj nije obrađen ključni problem, na koji nam ukazuje činjenica, da je savremeni sport doživeo transformaciju i od sporta koji je bio deo fizičke kulture, pretvorio se u takmičarski (vrhunski) sport, koji je, svuda u svetu, privredna delatnost i pripada ekonomiji. (4).     

Vrhunski sport je vezan za vrhunska sportska dostignuća, ali ona su od sekundrnog značaja za savremeni sport. Primarni značaj imaju sportska takmičenja, jer se samo putem njih, može obrtati kapital i ostvariti adekvatan profit, takmičenja i sportisti su samo metod i sredstvo za obrt kapitala i proizvodnju profita.

Fizičko vežbanje - treniranje je stvorilo čoveka a on je putem njega stvorio civilizaciju. Kultura je strukturni deo te civilizacije a fizička kultura je njena egzistencijalna potreba, bez koje čovek ne može postojati ni opstati. Sport je strukturni deo te delatnosti čoveka.   

Svojstveno za sport su igra i nadmetanja - utakmice. Termin takmičenje nije ni postojao, on je nastao tek kasnije u modernom dobu kada sport postaje biznis i odvaja se od kulture. Vremenom, mudri ljudi su shvatili da se od stihijnih nadmetanja i povremenih sportskih utakmica, mogu napraviti sistemi permanentnih, planski i sistematski organizovanih sportskih takmičenja i na njima ostvariti ogroman obrt kapitala i još veći profit.

Za početak ovakvom pristupu sportu, može se smatrati osnivanje modernih olimpijskih igara 1896. godine, koje su zvanično zasnovane na paroli Pjer De Kubertena: "Važno je učestvovati", mada je to u stvari bila prva i najbolja reklama u sportu ili kako narod kaže: "Lepak za muve". Da je to tačno, neka posluži podatak da je Pjer De Kuberten, zapretio Grcima da će organizaciju Prvih modernih igara, predati Budimpešti, ako ne ispune finansijske uslove.(5.).

Trebalo je da prođe 96 godina da čuveni olimpijski amaterizam, doživi fijasko i svima bude jasno, da mi u stvarnosti više nemamo sport u njegovom izvornom značenju i delatnosti koja pripada kulturi, već imamo takmičarski sport, koji pripada privrednoj delatnosti ili velikom biznisu. I, tako je sport doživeo transformaciju od nadmetanja i igre do takmičenja i profesije.

U toku istorije, sport je doživeo ne slućeni razvoj ali i društvenu transformaciju. Od zabave nekolicine do takmičenja miliona. Od društvenog statusa do privredne delatnosti. Zbog toga, danas ne možemo, sa izvornim terminom pokriti transfomisano stanje, jer su to dva potpuno različita organizaciona vida. Dve potpuno različite društvene delatnosti sa dva različita cilja. Danas imamo:

- SPORT je ljudska delatnost u kojoj on, posredstvom fizičkog vežbanja - treniranja, ostvaruje želje i potrebu za: igrom, zabavom, druženjem, prestižom, snobizmom, statusom, isticanjem, dokazivanjem. Zatim:  metod, sredstvo, motivacija, utakmica i nadmetanje, kao dokazivanje ko je  bolji među jednakima. Nema takmičenja a sve to radi negovanja i održavanja fizičkih sposobnosti na egzistencijalnom nivou.

Ovakav sport, pripada fizičkoj kulturi, jer je njen strukturni deo. Mada je fizička kultura izbrisana iz današnje stvarnosti, ona će egzistirati u svakom društvu, jer je  stvaralački i egzistencijalni deo ljudske civilizacije. Sa kadrovskim školama koje će izučavati fizičko vežbanje - treniranje ili bez njih, čovek će se time baviti, a u sklopu sa tom delatnošću, baviće se i nadmetanjem, sportom u kome takmičenje neće biti sredstvo a pobeda cilj, takvog sporta. Briga te delatnosti će biti, stanje fizičkih sposobnosti čoveka i njihovo održavanje na egzistencijalnom nivou. Tu delatnost, nazivali smo fizičkom kulturom i dalje ćemo je tako zvati, nju je stvorio čovek i bez nje, on ne može opstati.

- VRHUNSKI (TAKMIČARSKI) SPORT je složena multidimenzionalna privredna delatnost u kojoj se putem permanentnih, planski  i sistematski organizovanih sportskih takmičenja, postižu vrhunski sportrski rezultati, politički ciljevi, obrt kapitala i profit.

Ovakav sport pripada privrednoj delatnosti i ima veoma malo dodirnih tačaka sa predhodnim. Elementi na osnovu kojih smo došli do ovakvih stavova:

Strukturne komponente koje određuju kreiranje definicije pojma:

Sve dok naš  društveni establišment ne prihvati ovu istinu, neće moći napraviti adekvatan zakon o sportu, jer ne može rešiti kontradiktornosti i slabosti svih varijanti Zakona koji su do danas napravljeni a nisu bili dobra rešenja. Ne možete praviti Zakon o nečemu što ne postoji. Sport više ne postoji jer je od igre, transformacijom postao profesija i sada može da egzistira samo kao strukturni deo fizičke kulture, koja takođe više ne postoji. Umesto nje, egzistira Sport za sve, a i laici znaju da sport nije za sve, već samo za izuzetno sposobne.(5,6,7.) Mi još uvek govorimo o amaterskom sportu a on je praktično ukinut 1992. na olimpijadi u Barseloni.(5. ). Govorimo o nekavom školskom sportu a on ne postoji. Pravimo razliku između profesionalnog i vrhunskog sporta, koja suštinski ne postoji. Umesto fizičke rekreacije uvedena je sportska rekreacija i rekreativni sport. Sport je previše ozbiljan i težak da bi ste se s njim mogli rekreirati. To je moguće samo fizičkim vežbanjem-treniranjem. (,5,6.8.) Pa kako te bezsmislice da ugradite u Zakon? Sada egzistira samo takmičarski sport kao privredna delatnost, pa onaj koji hođe da napravi dobar Zakon, o tome mora voditi računa, jer danas može da se napravi samo Zakon o takmičarskom (vrhunskom) sportu ako se istim hoće pravno da uobliči ta problematika. 1

Iz predhodno iznetog, može se zaključiti da danas, kad govorimo o sportu, moramo imati u vidu da postoje dva vida sporta: Sport koji je igra, a čiji je cilj briga, nega, održavanje fizičkih sposobnosti čoveka na egzistencijalnom nivou i pripada fizičkoj kulturi i Takmičarski sport, koji za osnovu ima privrednu delatnost u kojoj se putem permanetnih sportskih takmičenja ostrvaruju vrhunski sportski rezultati a cilj im je obrt ogromnog kapitala i dobijanje još većeg profita.

Literatura:

1. Berberovi}, J,: Filozofija i svijet nauke. "Svjetlost", Srajevo, 1990.

2. Bokan, B.: Fizička kultura i/ili sport, fizičko vaspitanje i/ili sportsko vaspitanje, Godišnjak FFK br.6, Beograd, 1994.

3. Drid, P.: Teorija sportskog treninga, Novi Sad, 2o12.

4. Zakon o sportu Republike Srbije   

5. Ivanić,.S.:  Fizička kultura, Internet.

6. Ivanić, S.: Fizička kultura ili sport, Internet.

7. Ivanić, S.: O struci i nauci u fizičkoj kulturi, Internet.

8. Petrović, G. Logika, Zavod za uxbenike i nastavna sretstva, Beograd, 1998.

9. Kebin, V.: Pojam sporta, Internet.

10. Koprivica, V. : Teorija sportskog treninga,