Fizička kultura ili sport ?
Da bi se dobio objektivan odgovor na ovu dilemu, ona se mora sagledati sa dva aspekta: Društveno-političkog i stručno naučnog. Poznato je da svetom vladaju, bolesno, ambiciozni i nemoralni mediokriteti, zbog toga što pametni neće, s pravom, da im se suprotstavljaju a ostali ih, iz opravdanih razloga, slepo podržavaju. Pri takvom stanju sve je moguće, naročito pri dnevnoj upotrebi raznih termina. Tako se kapitalizam zamenjuje demokratijom, nacionalizam sa šovinizmom, nacionalna pripadnost sa veroispovešću, ateizam sa komunizmom, pa zašto onda ne bi i fizička kultura sa sportom?

Sa aspekta struke i nauke, to nikako ne može da se prihvati, jer se ne sme zapostaviti činjenica da je socijalistička nauka, teorija i praksa fizičke kulture, daleko iznad kapitalističke. Zbog toga je i Predsednik Putin, bio prinuđen da svojim Ukazom, Sovjetski sistem fizičke kulture i sporta, proglasi zvaničnim. U skladu sa predhodnim, naša struka je uspela da našu zemlju, do tada nepoznatu u svetu sporta, pretvori u poznatu sportsku silu. Pored toga, pojam fizička kultura u zapadnom svetu se skoro ne upotrebljava, zbog čega je širokom sloju ljudi potpuno nepoznat. Pod okriljem naše nauke, teorije i prakse, naša struka je stvorila mnogobrojne svetske, sportske asove, koje su stvorili naši, širom sveta poznati stručnjaci, koji deluju od Atlanskog do Tihog okeana i od Južnog do Severnog pola.

Značaj društveno-političkih stavova se ne može ignorisati ali se ne može ni prihvatiti, ako su oni ne logični i stručno-naučno ne prihvatljivi. Normalno je da svako  društveno uređenje stvara svoje stavove i kriterijume pa u skladu sa njima i svoju terminologiju ali i ona, ako hoće da bude objektivna, mora biti zasnovana na naučnim činjenicama.

Naša delatnost, mada stara koliko i ljudski rod, poznata je pod ovim nazivom, tek od nedavno. U Kraljevini Jugoslaviji se nazivala Telesna kultura ali je imala Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda i organizaciju "Soko" koja je o tome vodila  brigu. Za nas, stručnjake za fizičku kulturu, to je naj adekvatniji naziv, društvene delatnosti koju mi pokrivamo. U komunističkoj Jugoslaviji je prvo prihvaćen naziv Fizkultura, pod uticajem SSSR- a. Kod nas je vrlo brzo Z pretvoreno u S i dobili smo veoma popularan i prihvaćen termin fiskultura, koja nikad nije dobila ministarstvo ali je bila veoma dobro, politički, društveni i stručno organizovana. Prekidom dobrih odnosa sa SSSR-om termin se menja u Fizička kultura a organizaciona struktura se prilagođava društveno - političkim promenama. Nastaje procvat Fizičke kulture u našoj zajednici i kako sada stvari stoje izvesno je da se taj nivo u skoroj budućnosti neće dostići.

Novom promenom društvenog sistema, demokratskim rečnikom rečeno, fizička kultura se stavlja na "led", promoviše se termin sport, osniva se Ministarstvo za sport, bez jasnih stavova šta je to sport i šta ministarstvo pokriva. To nije ništa novo i ranije je bilo različitih i proizvoljnih mišljenja značajnih ličnosti o sportu. Tako S. Dolanc, svojevremeno prva ličnost SFRJ , sport je definisao kao  c i r k u s .  (1o.) Akademik Lukić, poznati etičar sport je smatrao  d a n g u b o m . (11.)  M. Miljanić, kvalifikovani  stručnjak za fizičku kulturu, svetski poznati stručnjak i veoma cenjena društveno-politička ličnost, govoreći o fudbalu, uvek je naglašavao "Fudbal je igra ali veoma krvava..."  (12.) Miljaniću nije bilo potrebno ovoliko dramatike. Trebalo je samo da upotrebi pravi termin:"Fudbal je sportska igra.(3 - 7). i sve bi bilo jasno. Osnivač modernih Olimpijskih igara Pjer de Kubertan, sport je definisao ovako: "Sport je dobrovoljni i uobičajeni kult intezivnog mišićnog vežbanja, zasnovan na želji za pobedom a koji može da ide i do rizika." (2). Definicija je i sada prihvatljiva, ali samo za amaterski sport, za koji je i napisana. Za ostala dva vida sporta, vrhunski i profesionalni, ima zajedničko samo fizičko vežbanje - treniranje, dok su joj njihove organizaciono - funkcionalne komponente u totalnoj suprotnosti.

Na osnovu iznetog, jasno je da se pojam sport može sagledavati sa više aspekata. Pošto nas u ovoj raspravi interesuje samo društveno - naučni aspekt, naša analiza se zadržala samo na tom prostoru. Kada je u pitanju fizička kultura, razlike u shvatanju ovog pojma, takođe postoje, pa otuda i razlike u definicijama ovog pojma. Manjkavost u postojećim definicijama  vidimo u: opterećenju ove delatnosti sa drugim delatnostima koje joj ne pripadaju i zanemarivanju osnovne delatnosti.

Treningologija, fizičku kulturu shvata, kao prevashodno kulturu fizičkog vežbanja - treniranja. Polazeći od tog stava , kreirala je sledeću definiciju: Fizička kultura je društvena delatnost, koja vodi brigu o fizičkim sposobnostima čoveka, neguje fizičko vežbanje radi održavanja i unapređivanja prirodnih kretanja, stvaranja navika za svakodnevnim fizičkim vežbanjem, postizanja vrhunskih dostignuća sticanja sportsko - tehničkog znanja i pobolljšanja egzistencijalnih potrreba čoveka."(8).

Fizička kultura ima tri organizaciono - strukturna vida: fizičko vaspitanje , sport i rekreaciju., pri čemu treba imati u vidu da se pod pojmom fizičko vaspitanje, podrazumva fizičko vaspitanje naroda, pod pojmom sport, amaterski sport, a pod pojmom rekreacija, nekomercijalni, organizacioni oblici fizičkog vežbanja svih građana. Komercionalno fizičko vežbanje u rekretivne svrhe, treba tretirati kao i profesionalni sport.

Ako želimo da kompariramo fizičku kulturu i sport, onda to možemo činiti samo sa vrhunskim i profesionalnim sportom. Međutim, današnji pojam sporta je toliko širok i složen, da se moraju odrediti društveno - funkcionalne oblasti kojima pojedini vidovi sporta pripadaju. Tako pored amaterskog imamo još i vrhunski i profesionalni sport, koji po svojim društvenim, organizacionim i funkcionalnim komponentama nikako ne mogu da se kompariraju.

U vrhunskom i profesionalnom sportu, fizičko vežbanje, takmičenje i pobeda nisu cilj već sretstvo obrtanja ogromnog kapitala i ostvarivanja joč većeg profita. Sportisti su najamna radna snaga, takmičenja su proces rada a pobeda stimulativni deo procesa proizvodnje. To drugim rečima znači, da vrhunski i ptofesionalni sport pripadaju ekonomiji, nikako kulturi, pa je otuda, bezsmisleno tražiti nekavu alternativu i protežirati dilemu da li su oni i fizička kultura sinonimi ili ne. (1).

Posmatrano sa ovog aspekta ,sport nikako ne može zamenuti pojam fizička kultura, jer su im strukturne komponente, metode i ciljevi potpuno različiti. U fizičkoj kulturi je najvažnija humanost, a u sportu selektivnost. Fizička kultura prihvata sve, ona je za sve, a sport samo za izuzetno sposobne. U fizičkoj kulturi je važno vežbati, a u sportu pobediti.

Na osnovu svega do sada iznetog, nameće se jedan, logičan predlog: Ministarstvo za sport treba preimenovati u Ministarstvo za fizičku kulturu, iz najmanje dva razloga:
  1. Sport ne može zadovoljiti potrebu nacije za kretanjem - fizičkim vežbanjem, a negovanjem fizičke kulture, to se može postići.

  2. Država ne treba da pokriva vrhunski i profesionalni sport, jer su oni već pokriveni svojim asocijacijama.Ona treba da pokriva fizičku kulturu, koja je praktično ostavljena ličnoj inicijativi svakog građanina ove zemlje, što nikako ne može biti dobro za naš narod.                                                                                       

Literatura:
1.Vujaklija, M.: Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta, Beograd, 1991.
2. Enciklopedija fizičke kulture, Jugoslovenski leksikografski zavod, Zagreb, 1975. knj. 1 i 2.
3. Ivanić, S.: Ne prihvatljivi pojmovi za našu struku i nauku. Fakultet za fizičku kulturu Univerziteta u Beogradu, Godišnjak, br.5 1993.
4. Ivanić, S.: Definisanje i prihvatanje stručnih pojmova, osnov za uspešno opštenje u struci i nauci. Zbornik radova "FIS komunikacije" univerziteta u Nišu, Filozofski fakultet, Niš, 1996. 211 - 215.
5. Ivanić, S.:Osnovni postulati stručnosti, Zbornik radova," Pripremanje nastavnika fizičkog vaspitanja za realizaciju nastavnih planova i programa dece i omladine."Fakultet za fizičku kulturu u Novom Sadu, Novi Sad, 1994. 64 - 68.
6.  Ivanić S.:Pojmovna trilema jednog naučnog skupa, Fizička kultura, Beogra, 1992. vol. 46,br.4 46 - 48.
7. Ivanić, S. :Treningologija,(Skica za razvoj autohtone nauke) Republički zavod za sport  Beograd, 2oo1 (7oo9)
8. Ivanić, S..Definicija fizičke kulture, Internet, @savremenisport.com, 2oo4.godine. 9. Jovanović, B,: Istorija fizičke kulture, Sportska knjiga, Beograd, 1953.
10. Politika, Beograd,  15.10. 1987.
11. Politika, Beograd,25.1.1960.
12. Politika, Beograd, 9.6. 1989
 
Autor: Prof. dr. Sava Ivanić
Objavljeno: 07.07.2014.


LISTA KOMENTARA
Trenutno nema komentara u sistemu

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR
Ime:
Prezime:

Tekst komentara:
POGLEDAJTE JOŠ I...
+ O nama
+ Kontakt
+ Pravna pouka
+ Uslovi korišćenja
+ Postanite saradnik
+ Često postavljana pitanja

POVEZANI TEKSTOVI...
> Sport i vrhunski (takmičarski) sport
> Fenomen savremenog sporta
> Fizička kultura
> Sport i fizička aktivnost savremenog čoveka
> Uključivanje u sport
 
> Preporučeni tekstovi

AKCIJE
Ako podjednako volite sport i da pišete o njemu, odnosno znate nešto novo i zanimljivo o nekoj sportskoj temi,  a uz to želite da svoje znanje iz oblasti sporta nesebično podelite sa drugima, javite nam se. Čekamo Vas!
Zanimaju Vas informacije o određenoj sportskoj manifestaciji (turniru, prvenstvu, akciji, seminaru, itd.), pogledajte najave aktuelnih sportskih manifestacija u okviru našeg Sportskog kalendara...
Ukoliko vodite neku sportsku organizaciju (savez, klub, asocijaciju i sl.) ili ste organizator neke sportske manifestacije (turnir, akcija, seminar, sl.) i želite da je medijski promovišete, odnosno sa njom upoznate širu javnost, Savremenisport.com može postati Vaš Medijski partner...
Osetite deo atmosvere sa najzanimljivijih već održanih sportskih manifestacija putem slika koje smo zbog Vas zabeležili u okviru Foro galerije...