Fenomen savremenog sporta

Mnoge ljudske delatnosti su tesno povezane sa sportom, pa se on ne može posmatrati kao sfera ljudske delatnosti koja je izolovana od ostalih društvenih pojava.

Sport je masovna pojava koja sve više utiče na ponašanje i način života velikog broja ljudi na svetu. Savet Evrope u svom dokumentu iz 1992. "European Sports Charter" navodi da sport nije samo takmičenje, već mnogo više od toga.

Sport obuhvata sve vrste fizičkih aktivnosti koje, bilo da se upražnjavaju pojedinačno ili organizovano, imaju za cilj da unaprede fizičku kondiciju i mentalno zdravlje čoveka, pre svega, ali i da doprinose socijalizaciji ljudi i razvijanju takmičarskog duha.

U širem smislu sport se definiše kao delatnost, koja obuhvata takmičarsku aktivnost, specifičnu pripremu za takmičenje, specifične odnose i veze u sferi te delatnosti uzete u celini, dok je u užem smislu, sport orijentisan na postizanje sportskih rezultata - Vladimir J. Koprivica

Budući da sport predstavlja "kompleksnu ljudsku aktivnost" većina autora umesto njegovog definisanja, radije govori o osnovnim karakteristikama ovog fenomena, ali jedno je sigurno sport i upražnjavanje fizičkih aktivnosti su osobenosti životnog stila savremenog čoveka.

Nastanak savremenog sporta

Neki tvrde da su sva najplemenitija ljudska dostignuća, uključujući i sport, nastala zahvaljujući nagonu koji podstiče čoveka na igru. Drugi pak pre povezuju sport sa radom nego sa igrom.

Kada su u pitanju ovakve teorije, poput teorija o nastanku sporta, moramo biti veoma oprezni, jer su one veoma spekulativne, u skladu sa nedostatkom sistematičnih podataka, odnosno dokaza.

Međutim ne čudi što među istoričarima gotovo da i nema neslaganja kada je reč o nastanku savremenog sporta. Po njihovom mišljenju prva faza se odigrala u sedamnaestom i osamnaestom veku kada je došlo do radikalne transformacije razonode kao što su kriket, lov na lisice, konjske trke i boks. Druga faza nastupila je početkom i sredinom devetnaestog veka kada su fudbal, ragbi, tenis i atletika poprimili današnji oblik, odnosno kada je sport stekao široku afirmaciju u svetu i postao važan društveni činilac.

Prelazak sa drevnog na savremeni sport odigravao se nepravilno, trajao je vekovima, nije isključivo vezan za Zapad i nije linearan. Umesto toga karakterišu ga bezbrojni prekidi u prostoru i vremenu. (G. Skemblerg, 2004).

Prema nekim istraživačima (autorima) ovaj prelazak/ transformacija odigrala se na prelasku iz srednjeg veka u doba renesanse, kada se javila potreba da “brutalnost bude zamenjena prefinjenošću” (Menhl, 1993).

Karakteristike savremenog sporta

Savremeni sport podjednako je društveno-kulturni i privredni sistem koji je u poslednjim decenijama 20. i početkom 21. veka ostvario visoke stope razvoja u različitim segmentima svoga delovanja, naročito na poslovnom planu.

Efektivnom i efikasnom osnovom pozitivnih rešenja problema savremenog sporta smatra se uvođenje biznis funkcije u sportske organizacije, odnosno implementacija menadžment i marketing strategija, čime je dobio poslovnu dimenziju.

Istovremeno, savremeni sport je u svom stručnom i tehnološkom smislu izuzetno napredovao pomerajući granice ljudskih mogućnosti i dovodeći sportska dostignuća na ovom stupnju razvoja gotovo do savršenstva. S druge strane, moramo biti svesni činjenice da su fenomen i pojavni oblici savremenog sporta široki i zahtevaju svestranu analizu – psihološku, ekonomsku, medicinsku, etičku, sociološku.

Imajući u vidu kompleksnost i širinu savremenog sporta kao fenomena, odnosno našu nemogućnost da ga sagledamo i definišemo u celosti, navešćemo Gatmanovih (Guttman, 1978) sedam karakteristika, koje po mnogima predstavljaju osnovne karakteristike savremenog sporta:  

• Sekularizam u primitivnim kulturama aktivnosti koje mi danas povezujemo sa sportom gotovo uvek su bile neraskidivo povezane sa religioznim ritualima i ceremonijama. Na osnovu dostupnih dokaza može se zaključiti da su se začeci sekularizma u sportu nalazili u Grčkoj kulturi i istovremeno priznati da je tek u savremenom sportu zaista raskinuta veza između svetog i svetovnog.

• Druga karakteristika savremenog sporta je jednakost, odnosno mogućnost da se svi takmiče pod jednakim uslovima.

• Treća karakteristika savremenog sporta je specijalizacija koja je u današnjem savremenom sportu postigla neverovatan nivo, uz veliku pomoć naučnih programa praćenja, regrutovanja i treniranja sportskih talenata u današnjem svetu.

• Četvrta karakteristika savremenog sporta je racionalizacija, koja se odnosi na činjenicu da se u današnjim sportovima pravila smatraju sredstvima za ostvarenje cilja kulturnim artefektima umesto božanskim uputstvima.

• Peta karakteristika savremenog sporta koja definiše današnji sport je birokratija (sportska pravila i administracija).

• Šesta karakteristika savremenog sporta je kvantifikacija.

• Sedma karakteristika savremenog sporta jesu rekordi.

• 
  

Uloga savremenog sporta

Polovinom 19. veka sport je izašao iza zatvorenih zajednica kakve su škole, univerziteti i kasarne. Otprilike u isto vreme, zanatlije, gradski službenici i poslovni ljudi počeli su da novo stečeno slobodno vreme koriste za bavljenje sportom.

Mladi čovek je zahvaljujući sportu mogao da nauči sve – da ima pouzdanja u sebe i da se oslanja na sebe i druge, da preuzme inicijativu i odgovornost, da kontroliše agresiju ali da ipak postupa odlučno, da nauči koliko je važno prilagoditi se utvrđenom stanju stvari, i nadasve, da bude lojalan grupi (Hargreaves, 1986).

Sport je okupirao savremenog čoveka, znatno privlačeći njegovu pažnju u radnom i slobodnom vremenu. Poznato je da su mnoge komunističke zemlje (Sovjetski savez, zemlje Istočne Evrope, Kuba i sl.) insistirajući na masovnom upražnjavanju fizičkih aktivnosti, sport koristili kao sredstvo za političku promociju, ali i afirmaciju opšteg zdravlja i napretka društva. Sport je smatran „sastavnim elementom vaspitanja, obrazovanja, kulture, zdravlja, odbrane, sreće i napretka naroda i novoga društva“ (Objava vlade NR Kube iz 1967. godine).

S druge strane, kada govorimo o savremenom sportu, složićemo se da specifikacija, racionalizacija i kvantifikacija predstavljaju njegove glavne karakteristike, koje imaju za cilj da efektivnije i efikasnije koristi čovekovo slobodno vreme. Dok sportsko-stručno-takmičarska komponenta i poslovna dimenzija, savremeni sport, čine jednim od najmoćnijih fenomena današnjice.

Pored toga savremeni sport je izuzetno pogodno polje za stvaralaštvo. U sportu se otkrivaju novi načini kretanja ljudskog tela, nove veštine i dr. Pronalaze se novi trenažeri, rekviziti i oprema, sportska odeća i dr. Usavršavaju se sportski objekti i aparati za kontrolu trenažne i takmičarske aktivnosti itd.

Takođe, potrebno je misliti i o tome da se fenomen savremenog sporta ne pojavljuje samo na sportskim takmičenjima. On ima široki uticaj na javnost, društvo i ponašanje masa, na svakom koraku i u svakom momentu. On se nalazi u neprekidnom lancu odnosa sa svojim okruženjem.

Literatura:

Sport i društvo – Grejam Skemblerg

Menadzment u sportu – Mr Jovan Šurbatović

Osnove sportskog treninga - Vladimir J. Koprivica