_sport-u-skoli.jpg "Sport u školi")
Sport kao nerazdvojni deo vaspitanja
Ozbiljan značaj fizičkih delatnosti, u vaspitavanju omladine poznat je odavno. Sport doprinosi harmoničnom fizičkom vaspitanju deteta, priprema ga za napor u fiziološkom pogledu, pomaže u održavanju proporcije između fizičkog i psihičkog opterećenja, učestvuje u izgradnji njegove volje i karaktera, uči ga fer-play-u, ima ulogu socijalizacije deteta i olakšava društveno prilagođavanje. Društveno vaspitanje treba takođe da bude usmereno ka izgrađivanju umešnosti korišćenja svog slobodnog vremena u mladosti i u zrelom dobu. Da bi se čovek bavio sportom celog svog života, treba da razvije odgovarajuće navike i sklonosti još od detinjstva.
Proporcije u obrazovanju
Intelektualno, fizičko, moralno i estetsko obrazovanje ličnosti, bez obzira kakvu ona ulogu može da odigra u budućnosti i u društvu, zahteva odgovarajuće proporcije između raznih disciplina, što treba da se odrazi u sadržaju programa i rasporeda časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Ali to će ostati samo želja ako se ne odrede granice u rasporedu zanimanja u odnosu na intelektualne predmete (Kurelić, N. 1967). Znatan deo zanimanja sa kretanjem treba da se obavlja u vidu sporta (tako je kod nas u Makedoniji predviđeno nastavnim planom srednjih škola) odnos sportskih zanimanja treba da raste sa starošću deteta. Kod nas su te refome već krenule samo treba pametno integrisati normativni deo tih procesa na najbolji i najpraktičniji način.
Sport kako prilika za društevnu aktivnost
Učenik a kasnije student, treba u sportskoj delatnosti da nađe pravu priliku za izgrađivanje osećanja odgovornosti. Kao odrastao on će efektnije učestvovati u životu raznih socijalnih, etničkih i verskih grupa, a naročito u sportskim delovima tih aktivnosti.
Značenje načela "Fair-play"
U sportskim takmičenjima treba paziti da se bezuslovno poštuju pravila i potpuno prihvatati sudijske odluke, mlad čovek mora da ima pravi sportski pristup u duhu samog termina fair-play. To se treba naglasti baš u školskom sportu, gde učenici kod sebe tek trebaju izgrađiti navike za poštovanje, toleranciju i zaedničko življenje u duhu fair-paly-a.
Razvijanje sportskog talenta
Sportsko vaspitanje treba u najvećoj meri da bude harmonično i različito. Ako dete pokazuje posebne skolnosti u bilo kom od sportova, treba mu dozvoliti viši nivo odgovarajućijim/adekvatnim vežbanjem. Ako bi to zahtevalo bavljenje nekim sportom van škole, škola bi trebala da to prihvati sa zadovoljstvom. Ali, samo dete treba da želi i da nastoji da podigne taj viši nivo. Svi koji dolaze u kontakt za detetom (roditelji, profesori, treneri) nikad ne treba da prisiljavaju dete, čak i najsposobnije, da se bavi sportom koji ne voli ili koji mu može naškoditi.
Kvalifikacije nastavnika
Najbolji pedagoški rezultati postižu se onda kada nastavnici fizičkog i zdravstevnog vaspitanja predaju takođe i intelektualne predmete i obrnuto, ali pod uslovom da nastavnik ima potrebne kvalifikacije za sve te premete. Šta sam hteo reći, da je neophodno permanetno edukacija/nadograđivanje samih nastavnika ili long time learning sistem, gde će se i on sam usavršivati, kako bih mogao preneti kvalitetna znanja svoim učenicima.
