Istraživači ponekad potpuno previđaju činjenicu da su se funkcije tog sporta potpuno promenile u socijalno-psihološkom i kulturnom smislu. Značaj ekonomskih socio-psiholoških i kulturnih karakteristika ove vrste sporta, u neposrednoj budućnosti, sve više će dobijati na značaju. Moderni sport se danas mora posmatrati kao relativno jedinstvena celina koja obuhvata kontekst savremenog društva i kulture.
S druge strane, neophodno je imati u vidu unutrašnju diferencijaciju sporta.Sve ljudske aktivnosti u kojima postoje akteri (učesnici) a s druge strane posmatrači (i navijači) koji su takođe akteri, kao i svi rezultati koji se mere, pripadaju sportu u užem smislu. U širem smislu sport obuhvata i netakmičarske obrasce (zabava, razonoda itd.).
Za istraživanje i analizu sporta kao društvene činjenice, bitno je da se ovaj fenomen posmatra kao relativno jedinstvena celina koja obuhvata specifične i važne činjenice modernog društva i njegove kulture. S druge strane, neophodno je uzeti u obzir unutrašnju diferencijaciju sporta.Valjano je razlikovati sport kao vaspitno-obrazovni proces, pedagoški obrazac i pedagošku metodu od vrhunskog i rekreativnog sporta.
Sva ova područja imaju svoju unutrašnju autonomiju, različite sadržaje, različite ciljeve i društvene funkcije; ona su institucionalizovana na različite načine i okrenuta prema različitim sektorima i ciljnim grupama. Saznanja o ovim razlikama vodi do stvaranja takvih modela sporta čije se komponente međusobno potkrepljuju i uslovljavaju, ali koje zadržavaju svoju autonomnost na području planova, oblika i ciljeva.
Posmatran i istorijski i aktualno, mogu se izdvojiti tri nivoa, a pre svega tri faze - nivo fizičke kulture ili fizičkog vaspitanja i obrazovanja (education) koji označava odnošenje čoveka prema sopstvenom telu i pomirenje suprotnosti između duha i tela koje su učinili još stari Atinjani); nivo sporta u užem smislu takmičenje koje je takođe svojstveno čoveku; i nivo masovnog sporta - izdvajanje sporta u posebnu delatnost, profesiju, njegovo komercijalizovanje, specijalizacija, vrhunsko takmičenje (rezultati), pobede i porazi individualni i (nacionalni) s jedne strane, a s druge strane, publiku koja učestvuje i placa usluge za zadovoljavanje svojih potreba i interesovanja.
Da bi otklonio neke od manifestnih (vidljivih) izraza svoje unutrašnje krize (krizu rezultata, publike, društvenog statusa), neophodno je da sport reši tri velike zagonetke:
- da se jasno razgraniči odnos profesionalnog i amaterskog sporta u svojoj kratkoročnoj i dugoročnoj razvojnoj koncepciji i orijentaciji;
- da se jasno razreše interesni i koncepcijski sukob između načela masovnog i elitnog u sportu odnosno sportskoj politici;
- da se dugoročno definišu koncepcije i sadržaj vrhunskog sporta
Profesionalizam i amaterizam su karakteristike koje se spolja unose u sport i ne zadiru u njegovu unutrašnju logiku. Ova podela se pravi s obzirom na korisnost (utilitarnost) ili nesvrhovitost (neutilitarnost). Profesionalni sport je poziv, zanimanje, oblik privređivanja, način rešavanja egzistencijalnih problema. Amater bi trebao da bude onaj pojedinac koji se sportom bavi netakmičarski. Motiv bavljenja sportom treba da bude sam sport. Ono što sport izokreće nalazi se u obrascu poluprofesionalizma, "poštenog profesionalizma"", lažnog profesionalizma. Sam po sebi profesionalizam se ne može kritikovati. Kriza profesionalizma (a ne sam profesionalizam) izaziva krizu sporta kao igre, takmičenja, predstave. Krnji obrazac profesionalizma sve svodi na čarobnu formulu: rad+red+disciplina=sport i uspeh. Ovu protestantsku interpretaciju modernog sporta sugerišu treneri sa svojom sportsko-teorijskom orijentacijom i nažalost sportsko novinarstvo.
Najveće komplimente kod nas dobijaju treneri igrači i sportski direktori koji ističu racionalnost, konkurenciju, ekonomski interes, borbu za rezultat i prestiž kluba, grada, lokalne sredine, zemlje itd.Profesionalni sport je rezultat podele rada, specijalizacije i upliva tehnologije u sport koja je uticala da sport pronađe svoje mesto u slobodnom vremenu i sredstvima masovne komunikacije. U savremenom društvu, profesionalni sport je postao institucija kao i mnoge druge delatnosti koje su institucionalizovane.
Profesionalni sport je u današnjim uslovima kapital odnos, društveno ekonomski odnos koji je iznedrio kapitalistički način proizvodnje. Karakteriše ga visoka organizacija, upravljanje i menadžment. Rezultati sportskog uspeha vrednuju se na sportskom tržištu isto kao privredni rezultati na ekonomskom tržištu. Specifičnost profesionalnog sporta ogleda se u obrascima i procesima koji se dešavaju pre i posle takmičenja. Pre takmičenja to je bespoštedan trening, a posle takmičenja sledi nagrađivanje u vidu mesečnih naknada, premija, prodaje igrača, itd.Profesionalni sport je vrlo često pod posebnom društvenom brigom koja funkcioniše kroz sindikalnu, nacionalnu i međunarodnu zaštitu. U poslednje vreme naročito do izražaja dolaze sindikati profesionalaca. Profesionalni sport karakteriše sistem licenci i predstavlja element pravnog sistema, koji funkcioniše kao ugovorni društveni odnos (treneri, poreske obaveze, ugovori za reklamne nastupe itd.).Profesionalni sport pored takmičenja i konkurencije ima snažno izraženu monopolsku poziciju (organizacija velikih takmičenja, naknada za TV prava, reklame, itd.).