_ekstremizam-u-sportu-kao-nacin-zivota.jpg "Ekstremizam u sportu kao način života")
Ekstremizam kao deo života, kao lifestyle postao je priznat za odrđenu grupaciju ljudi ili pojedince koji polako pomerauju granice normalnog ponašanja u sportu. To su ljudi koji svoj život posvećuju adrenalinu, potragu za novim nepoznatim načinima života, i upravo time skreću pažnju svetskih medija prema sebi, a sa ciljem da ostaloj populaciji sveta predstavi svoj način života.
Način na koji su se fizički modeli, povezani s aktivnostima o kojima je reč, prenosili ljudima masovnim medijima verovatno je bez presedana. Takvo stalno nametanje normi s jedne strane preko medija i oglašavanja, a s druge strane preko visoko pozicioniranih osoba zaduženih za sport predstavlja potencijalan poziv na reakciju. Grupe ili pojedinci u Europi koje su najbliže oblicima zagovaranoga kulturnoga ponašanja i one koje su od njih najudaljenije verovatno će odbaciti takvo masovno programiranje en bloc. Jedna se vrsta reakcije već pojavila u obliku rizičnoga ponašanja "naslednika" povlastica. Upuštajući se u borbu protiv prirode (na primer planinarenjem ili na otvorenome moru), oni preuzimaju rizike kako bi dali značenje svojim životima, koje, svjesno ili ne, smatraju monotonim i bez pravih izazova ili poteškoća, jer je stalna briga modernog (urbanog) okruženja ponuditi udobnost bez mrlja, sigurnost i uvek prisutnu fizičku potporu (koju pružaju nove informacijske i komunikacijske tehnologije, motorizovani prevoz, itd.). Tehnologija je postala standard života, a kontakt sa svetom i drugima često je indirektan uz posredstvo raspoloživih tehnoloških alata.
Čini se da i mladi ljudi iz siromašnih slojeva imaju potrebu proći drevni antropološki proces potrage za osnovnim granicama ljudskoga bića kroz različite rizične aktivnosti: prebrza vožnja i/ili uzimanje stvari koje menjaju raspoloženje, aspekti su individualne i kolektivne potrage za smerom. Traži se stanje lakomislenosti jer se ono može identifikovati s nestabilnošću, a samim time i s mogućim uporištima i mestima potpore. Gubitak orijentacije na kontrolisani način postaje zapravo ključ za pronalaženje smisla života. Rizik ili preuzimanje rizika daju značenje postojanju.
Stariji Evropljani koji se bave određenim ekstremnim sportovima, kao što su trke motora ili motocikala, skijanje neuređenim stazama ili snowboarding, alpinizam bez partnera ili sportovi koji zahtevaju ekstremnu izdržljivost, moraju svoja tela izložiti veoma u stepenu stvarnoga ili potencijalnoga nasilja, bilo neposrednoga bilo odložnog. Rizik iznenadne smrti (ili povećana mogućnost smrti u slučaju ekstremne izdržljivosti) postao je element od ključne važnosti za neke sportiste u Europi i celome svetu. Takva očajnička potraga za značenjem u modernom životu neizbežno vodi prema oblicima zavisnosti ili drukčije rečeno oblicima psihosocioaktivne zavisnosti.
Vrednosti koje se trenutno prenose podržavaju hiperaktivnost u fizičkim aktivnostima i sportovima kao sredstvo za borbu protiv mirnog načina života u nekim zemljama Europe (navedena Švajcarska tipičan je primer). Ritualna, antropološka osnova toga odricanja od mirnog načina života može se pojasniti upravo u odnosu na aktivnosti opuštanja u kojima fizička nepokretnost i ukočenost simbolizuju smrt, te se ljudima stoga preporučuje kretanje i razgibavanje u svim područjima modernog života (Heas 2004).
