"Vazno je učestvovat", "brže, jače, više",upotreba steroida, dopinga i drugih po zdravlje opasnih supstanci. Teško da bi se kraće, snažnije i sa preciznijim parametrima mogla opisati novija istorija sporta tj. vreme od, recimo, prvih Olimpijskih igara modernog doba, do danas. Ukoliko bi krenuli korak dalje svakako bi nam termin "nauka u sportu" zauzeo značajno mesto u opisu istog, ali lično bih ipak to uzeo za razmatranje sa rezervom jer još uvek ni sam, kao uostalom ni svi koji su na bilo kakav način uključeni u vrhunski sport, načisto sa tim kuda će nas zapravo to odvesti. A još jedna stvar koja bi išla u korist mojoj tvrdnji je da u osnovi u temelju sporta kao svrsi njegovog postojanja, sporta kao delu kulture svake nacije i socijalizcije stanovništva, vrhunski sport u kome je nauka veoma važna ipak na lestvici zauzima mesto koje svakako nije primarno. Ipak za korak napred u budućnost i veliki, pravi i zdrav iskorak u arene modernih gladijatora, nauku u sportu bar na ovaj način treba pomenuti jer ćemo se neminovno kasnije u izlaganju dotaći.
Da bi se uopšte upustili u razmatranje potencijala u sportu,a posebno potencijala kvalitetnog i vrhunskog sporta, moramo se prestrojiti na kolosek ostalih sfera našeg društva. Ma koliko često i sam zatvarao oči i lagao sebe da volja i samo volja mogu "podići" ili "srušiti" carstvo, to ipak nije istina. Verovatno pogađate, dotičemo se ekonomije. Sve naše ideje, namere a veoma često i snovi ostaju u senci nemogućeg ostvarenja iz ekonomskih razloga. Svaki dalji komentar u vezi mogućnosti i nemogućnosti, a posebno ostvarivanju vrhunskih rezultata bio bi u najmanju ruku neozbiljan. Ali posebno u sportu nemoguće je ekonomiju razdvojiti od školstva. I najvećem laiku je jasno da su i druge sfere veoma bitne, ali ne i presudne ukoliko ih posmtramo kroz prizmu sporta. Dakle, od prve samosvesti deteta a u pojedinim slučajevima i disciplinama i ranije potrebno ga je uklučiti u sport. Veoma bitna je i mogućnost izbora. U tim takozvnim prvim koracima već se srećemo sa ekonomskim momentom, jer kako i da li uopšte govoriti o vrhunskom potencijalu ako izuzetno talentovano dete za vodene sportove nema u svom gradu , od recimo sto hiljada stanovnika, bazen. Na isto se svodi i izbor roditelja, da li da u zimskim danima vodi svoje dete, od četri, pet, šest godina, na trening recimo karatea, u sale koje se uopšte ili nedovoljno greju.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Izuzetno banalni primeri koji pokazuju kako se neodgovorno, sistemski, već na prvom koraku uništavaju možda vrhunski potencijli. Dakle, od prvih svojih školskih dana pa do zavrsetka iste, način, kvalitet i obim za neke upoznavanja, podsticanja i edukovanja bavljenja sportom je na izuzetno niskim granama. Sam problem školstva je ponovo nemoguće posmatrati bez ekonomskog faktora (ono ekstra talentovano dete bez bazena u građu nema ga ni u školi, što jače potvrđuje pređašnju pretpostavku o potencijalima). Pre nego sto bi i zapravo počeli priču o potencijlima potrebno je reći da su naša ekonomija i školstvo nažalost "sita potencijala". Sledeće, sam potencijal dece u školama, klubovima i sportskim organizacijama iluzorno je posmatrati sa talentom dece. Veoma veliki broj talentovane dece,nemerljivo veliki a da ga toga nismo ni svesni, ostao je u istom "potencijalnom situ", a takozvni potencijali su više sticaj po njih srećnih okolnosti nego bilo čega drugog, posebno ne uopštenog kvalitetnog rada. Jednostavno, nemoguće je govoriti o potencijalu kvalitetnog, a posebno ne vrhunskog sporta, ako nisu postavljeni najosnovniji uslovi za to. Ukoliko bi se u nekom budućem vremenu ostvarili uslovi za stvaranje zdravog potencijala, a ne potencijala po sistemu spleta srećnih okolnosti, mogla bi se nadovezati i nauka u sportu što bi zapravo bio i jedini pravi put tamo, gde želimo da idemo. Do tada...
Do tada dakle mi, sportski radnici a i svi koji su na bilo kakva način uključeni u po zamisli najzdraviju vrednost svake nacije, imamo zadatak da na svim poljima i "frontovima" ispišemo svojim radom i znanjem pre svega a i podsticemo na jedini ispravni put svoje savremenike, zarad svojih potomaka. Ne moramo imati na Olimpijskim igrama deset olimpijskih šampiona, ali možemo imati 70% sportski "pismenog" stanovništva jer je to potencijal da ćemo imati i toliko zdraviju naciju u svakom drugom pogledu.
Što se tiče dostignuća naših sportista tokom više decenija, postavlja se dodatno pitanje koji su to "naši" sportisti??? Nije isto posmatrati državu od dvadeset miliona stanovnika, i državu od šest miliona, koliko nas sada ima. Jasno je da je u "staroj" Jugoslaviji ekonomski momenat bio naglašeniji, uslovi za rad bili bolji te je ostalo samo da se iz kvantiteta probere kvalitet, što je po mom skromnom mišljenju rađeno sasvim solidno. U prilog toj mojoj tezi ide i činjenica da je Jugoslavija na mnogim pa i najvećim svetskim takmičenjima ne samo nosilac mnogobrojnih, već i medalja u velikom broju sportova. Ako bi se vratili u bližu prošlost i posmatrao sportiste Srbije smostalno od raspada "bivše" Jugoslavije, mogli bi napraviti neraskidivu vezu pređašnje napisanog o potencijalu i sportskim rezultatima. Na prste jedne ruke mogli bi se nabrojati uspesi iza kojih stoji snaga organizacije, kvalitetan rad u kontinuitetu, što je i u tim slučajevima uglavnom zaostavština stare države. Pojedini bljesci naših sportista uglavnom su plod vešte improvizacije koja je dobra kao i deo naše prirode i talenta, ali se na njoj ne mogu graditi kvalitetni rezultati u kontinuitetu. Od ovoga treba razdvojiti pojedinačne sportove čiji se uspesi uglvnom zasnivaju na žrtvovanju roditelja i odricanju porodica tih sportista, gde je država realno, ulozila veoma malo.
Na kraju, ukoliko želimo zdravu naciju, zdrav i uspešan vrhunski sport, moramo se upustiti u borbu sa "vetrenjačama" i to svojim pre svega znanjem i zalaganjem, čekati pripremljeni svoje sanse i ne dozvoliti da se pojedinci a ni grupe zarad svojih interesa kriju iza pojedinih bljesaka za koje nisu uopšte ili su veoma malo zaslužni i igraju se zdravljem i kulturom nacije, što je sport zapravo oduvek i predstavljao.
