U kontaktu sa roditeljima svojih učenika, često sam u situaciji da pružim odgovor na vrlo teško i konkretno pitanje: Šta mislite, u koji sport da usmerimo svoje dete?
Imajući u vidu sve aspekte i principe današnjeg dečijeg sporta i socijalnog okruženja, ovo pitanje podrazumeva malo duži i teži odgovor od onoga koji se očekuje. Ponekad je vrlo jednostavno odgovoriti: "Dete je visoko, dajte ga na košarku ili odbojku" ili slični odgovori. Naravno, ima opravdanosti i za takav odgovor. Međutim, hoće li takvim izborom dete izraziti sav svoj potencijal, hoće li u svakom košarkaškom, odbojkaškom, fudbalskom, rukometnom ili bilo kom drugom sportu dete biti pravilno vođeno, hoće li biti zadovoljeni svi principi zdravog odrastanja kroz integralni razvoj ličnosti deteta? U tome se nalazi kompleksnost odgovora na postavljeno pitanje.
Vodeći se tom činjenicom, hteo bih da dam neke savete koji će, nadam se, nekima pomoći pri izboru. Iako se sve fizičke aktivnosti nikako ne mogu svrstati u sportske, u ovom tekstu ćemo ih tako definisati. Dakle, uključivanje u dečiji sport.
Evo nekoliko saveta:
"Oslušnite" igru svog deteta
Pokušajte da u razgovorima i ponašanju deteta pronađete njegova interesovanja i želje. Promatrajte karakter njegovog kretanja u igri. Ona će uglavnom biti rezultat uticaja prvih prijateljstava i kopiranja, ili imitiranja prvih sportskih uzora, starijeg brata ili setre, drugara iz vrtića ili škole, nekoga ko već nešto trenira. Sigurno u obližnoj školi postoji neki klub, ili su prijatelji roditelja zadovoljni sa trenerom njihovog deteta, pa mislite da je to prilika i za vaše dete. Ovakvi izbori su ponekad dobri i ponekad se dete pronađe uključivanjem u baš taj sport, mada može da bude i drugačije. Pokušajte da prepoznajući karakter i oblike njegovih kretnji i navika, prepoznate nešto više. Iako u tom periodu faza ubrzanog motoričkog sazrevanja tek predstoji, pojedine karakteristike deteta se već mogu prepoznati. Neki roditelji, vodeći se dobrim poznavanjem svog deteta, intuitivno ga uključuju u određene fizičke aktivnosti. Isto tako kod nekih postoje nedoumice, jer uključivanje u sport može biti aktivnost koja će biti samo usputni, prolazni interes deteta. Dok će nekome obeležiti detinjstvo, sa lepim ili moguće i ružnim uspomenama, nekome ae obeležiti i ceo život. Ne treba zaboraviti da su neki od sadašnjih sportskih asova, upravo krenuli od ovog koraka. Istina, bilo je manje klubova, pa je i alternativa bilo manje. Mislim da je najvažnije da prepoznate šta vaše dete želi od sporta, a da mu Vi kao roditelji pomognete u ostvarivanju tih želja.
Kada dete uključiti u sportske aktivnosti?
Prvi signali dečije radoznalosti za oblicima sportske aktivnosti javljaju se već od pete godine, ali mislim da je optimalniji period za sportske aktivnosti početak osnovnog školovanja, dakle period od osme do devete godine. Na osnovu karakteristika savremenog sporta postoje oni u kojima je neophodna ranija sportska specijalizacija (sportska i ritmička gimnastika, klizanje...) kao i oni u kojima je ona poželjna kasnije, vodeći se pedagoškim, zdravstvenim i biomehaniekim principima razvoja deteta (timske sportske igre, atletika, streljaštvo ...).
Obavezno izvršite lekarski pregled deteta
To je ono što, kao prvi korak nikako ne smete propustiti. Iako većina klubova pri prvoj registraciji deteta ima obavezu da uradi lekarski pregled, ti pregledi su uglavnom površni, izvode se bez adekvatne aparature, najčešće u prostorijama klubova ili salama... Moj savet je da uradite ozbiljan, kompletan pregled u zvanično licenciranoj ustanovi koji će vam dati analizu zdravstvenog statusa vašeg deteta i uputiti ga na nesmetano bavljenje fizičkim aktivnostima, ili ukoliko se pokaže potrebnim, skrenuće vam pažnju na eventualna ograničenja za određene aktivnosti. Ukoliko postoje određene zdravstvene komplikacije, obavezno ih naglasite treneru. Nikako nemojte potiskivati činjenicu da se radi o nekoj maloj smetnji koja po Vašem mišljenju ne može da proizvede nikakve velike komplikacije. Ponekad i sami lekari naprave propust, pa prilikom određene deformacije posturalnog statusa deteta savetuju bavljenje nekim sportom. To je u redu, ali ne bilo kojim sportom, pa pogrešno izabrana sportska aktivnost može da pogorđa zdravstvenu situaciju. Čak i forsiranje određenih pokreta prilikom pravilno odabrane aktivnosti može biti štetno. Stručan trener će uvažiti vašu napomenu i uskladiti proces vežbanja i mogućnosti deteta .
Obavezno napravite testiranje i analizu motoričkih sposobnosti i psihološkog profila deteta
Ovo je po meni ključna stavka pri odabiru određene aktivnosti. Sve vaše, možda nerealne želje i ambicije biće vam jasnije kada svoje dete istestirate pravilnom baterijom testova na osnovu koje ćete stručnom analizom dobiti uvid u njegov motorički potencijal. Takva testiranja možete sprovesti u Republičkom zavodu za sport, gde ćete dobiti kompletan uvid u status vašeg deteta.
Na osnovu toga konsultujte se sa trenerima, predmetnim nastavnicima u školi ili sportskim psiholozima i zatražite mišljenje o uključivanju u određene sportove. U objašnjenju rezultata tog testiranja zatražite detaljnu analizu trenutnog stanja vašeg deteta: od procene njegove definitivne telesne visine, indeksa gojaznosti, do stanja njegovih motoričkih i funkcionalnih sposobnosti. Isto tako, od izuzetnog značaja su i testovi za procenu psihološkog profila lienosti deteta, čijom se analizom daje preporuka o mogućem obliku aktivnosti. Da li je dete sklonije individualnim, grupnim ili kolektivnim (timskim) aktivnostima...
Trebali bi znati da su rezultati motoričkih testova u dobroj meri genetski predodređeni i da kvalitetnim treningom neće doći do revolucionarnog pomaka. Zato roditelji treba da znaju, koje su to dominantne motoričke sposobnosti karakteristične za pojedini sport. Na osnovu toga će znati da dete koje, na primer, na testovima provere eksplozivne snage pokazuje niske vrednosti skočnosti, ne bi trebalo težiti ka aktivaciji u sportove sa dominantno skakačkim aktivnostima...
Osnivači udruženja IMPULS i Republičkog zavoda za sport patentirali su softver kojem je namena analiza rezultata inicijalnih i završnih testiranja motoričkih sposobnosti koja se sprovode u školama Republike Srbije. Roditelji mogu od predmetnih nastavnika zatražiti kompletnu analizu rezultata i preporuke za uključivanje u određeni sport. Takve aktivnosti se već realizuju u OŠ "Svetislav Golubović Mitraljeta", OŠ "Starina Novak" u Beogradu. Plan RZS je da se kroz srtučne seminare i obuku nastavnika takve aktivnosti sprovode i u ostalim školama Republike Srbije.
Ako se analizom rezultata testova utvrdi da dete sa svojim antropometriskim karakteristikama, motoričkim svojstvima i funkcionalnim sposobnostima u potpunosti odgovara uzrasnim zahtevima pojedinog sporta, to je signal da se toj aktivnosti ozbiljnije pristupi.
Uskladite realne mogućnosti deteta i svoje želje
Na osnovu prethodno spomenutih testiranja pronađite aktivnost koja bi poštujući analizu rezultata, želju deteta i vaše mišljenje bila odgovarajuća. Postoje roditelji koji na osnovu prepoznatljivog talenta s pravom očekuju da se dete ozbiljno posveti sportu. Nemam ništa protiv toga ukoliko se uticaj roditelja ograniči samo na zdravu podršku.
Agresivni nastup medija promenio je i stav roditelja prema pravilnom procesu odrastanja, pa tako i prema sportu i sportskom treningu. Tu pre svega mislim na fanatičnu potrebu roditelja da svojim uticajem nameću aktivnost za koju dete nema interesovanja, ali ni predispozicija. Nemojte da dete bude član nekog kluba zato što se taj sport dopada samo roditeljima. Sami procenite i realne mogućnosti svog deteta i ne očekujte od njega da sa deset godina bude "šampion sveta" koji bi uskoro mogao popraviti financijsku stabilnost porodice. Pokažite da ste srećni upravo zbog njegove želje da se bavi sportom, svesni činjenice da se do pravih rezultata dolazi nakon višegodišnjeg rada.
Roditelji bi trebalo da toj vrsti podrške priđu kao i ostalim predmetima u školi. To znači da se interesuju za rezultat, pomažu u savladavanju programa, ali isto tako da ne budu prisutni na treninzima, kao što nisu ni na časovima matematike, vež da se o kvalitetu treninga i napretku u aktivnosti interesuju kroz jednomesečni uvid na otvorenim treninzima. Postoje i ona deca koja se u sport uključuju iz potreba zabave i druženja, kojima sport služi kao dodatna aktivnost kojom će kompenzovati svoje primarne sedentarne aktivnosti (uečenje jezika, muzička škola...). Oni uglavnom u sport ulaze radi zabave i igre i tako im treba i pristupiti.
Uključite svoja znanja i iskustva
Realno je za očekivati da će dete čiji se roditelj bavio određenim sportom izraziti želju da nastavi da se bavi tom aktivnošau. Nije mali broj takvih slulajeva. Deca najbolje ule iz primera najbližeg okruženja. To je odlična prilika da roditelji svoja pozitivna iskustva prenesu detetu u periodu ranog detinjstva, pre nego se uključi u sport, kroz razne porodične igre u procesu odrastanja i prvim kontaktima sa loptom, ili nekim drugim sportskim rekvizitom. Iako se najmasovnija uključivanja dece u svet sporta dešavaju u ranom osnovnoškolskom uzrastu, prva interesovanja za sport se uočavaju već od pete godine.
Procenite svoje materijalne mogućnosti
Nikako nemojte okretati glavu od ove stavke. Za razliku od nekih prošlih vremena kada su se sportom bavili odabrani, a većina dece kvalitetno odrastala, danas treniraju svi, a većina dece nekvalitetno i nezdravo odrasta. Pre su treninzi bili besplatni, danas se plaćaju. Zato dobro proverite kakav je odnos usluge koju dobijate i cene koju plaćate za članarinu. Proverite sve stavke vezane za cene članarine, opreme koju "mora" da kupi od kluba, dodatnih troškova vezanih za preglede, utakmice, kampove, pripreme. Postoje sportovi koji su izuzetno opasni po novčanik roditelja, pa dobro obratite pažnju na taj aspekt. Nemojte da budete rob kupovanja skupe opreme, bilo da je ona klupska ili lična, ali nemojte ni da ona bude nekvalitetna. Prvenstveno mislim na obuću. Razgovorom i životnim stavom formirajte stav deteta da kvalitet pojedinog igrača ne zavisi od cene njegovih patika, već od snage njegove želje da iz treninga u trening bude sve bolji.
Konsultujte se o kvalitetu rada kluba
Dobro proverite da li je klub, udruženje za ubiranje članarina, ili ozbiljan sistem usmeren na dugoročnu vizuru interesa njegovih članova. Pre svega mislim na:
- bezbednosne uslove objekata i terena za trening, sa neophodnim rekvizitima i opremom za rad i bezbednost dece.
- tehnologiju trenažnog procesa (usmerenu na raznovrsnost i pedagoški pristup u radu sa decom, koji je lišen "sportskog drila" u ranim uzrasnim kategorijama, a u kojem se potencira razvoj bazišne motorike kao osnove za kasniju specijalizaciju, usmerenu na višegodišnje planiranje sportskog razvoja. Za napredovanje kroz sportske selekcije treba uzeti u obzir nekoliko aspekata: psihološku, kognitivnu i fizičku spremnost (kako kroz prerano napredovanje ne bi došo do štetnih posledica ).
- povratnu komunikaciju prema roditeljima člana kluba: da klub ima odličnu saradnju sa roditeljima, koji treba na kraju svake polusezone da imaju uvid u rezultat rada svog deteta, analizu njegovog motoričkog i funkcionalnog statusa, analizu odigranih utakmica i preporuke za dalji rad. Ovaj vid saradnje ostvaruje se kroz polugodišnje roditeljske sastanke
Konsultujte se o kvalitetu rada trenera koji će trenirati vaše dete
Da li je trener stručno obučen za tu vrstu aktivnosti? Da li je tehnologija njegovih treninga prilagođena uzrastu koji vodi? Koliko je njegovo iskustvo rada sa decom?
Dobar trener mora potencirati značaj obrazovno-vaspitnog sistema, poticati školski uspeh i pravilnim pedagoškim pristupom usklađivati školu i treninge. Trener mora imati uvid i u slobodno vreme svojih igrača, upućivati ih na čitanje kvalitetne literature, i upućivati na kulturne sadržaje, razvijati kulturu konzumiranja zdrave ishrane, razvijati osnovne higijenske principe, pravilnom motivacijom pobuđivati osećaj pripadnosti timu i uzvišenosti drugarstva. Razvijati stav prema uspehu, porazu i pobedi, da uspeh nije sinonim za pobedu, a neuspeh nije isto što i poraz.
Jednostavno, treba biti onaj ko će u deci podsticati razvoj aktivnog životnog stila, razvijati poštovanje zakonitosti biološkog, socijalnog i psihofizičkog razvoja i usmeravati ih prema optimalnom sportskom postignuću, uz zadovoljstvo sopstvenim napredovanjem. Za sve to i on sam mora dati dobar primer, ne živeći u suprotnostima sa principima za koje se zalaže. Koliko je važna uloga trenera najbolje govori i podatak dobijen na osnovu rezultata anketiranja dece, bivših sportista, koji govori da je glavni razlog njihovog odustajanja od sporta upravo lože iskustvo sa trenerom.
Predložiti detetu svoje mišljenje
Ovo je poslednja stavka u kojoj bi zajedno sa svojim detetom u kvalitetnom razgovoru, prilagođenom njegovom uzrastu, trebali da donesete odluku o aktivnosti u koju će se uključiti. Roditelji ne bi trebalo da nameću svoj stav, ali neka ga kao predlog iznesu detetu.
Neka to, na kraju bude zajednički izbor, koji će uključiti motive deteta, podršku roditelja i stručno mišljenje trenera ili nastavnika u školi. Neka taj razgovor bude prva sportska odluka, koja će biti temelj za dalji razvoj unutrašnje motivacije kao preduslova za dugoročni ostanak i napredak u sportu.
Zaključak
Ovo je moj pristup prema pravilnom odabiru i uključivanju u sportske aktivnosti dece. Naravno, sve ovo što sam izneo , nije garancija uspeha. On je rezultat mnogo faktora koji moraju da se slože u mozaik. Pre svega genetskog potencijala, a mogućnosti uticaja na njegovo poboljšanje je ograničeno. Ali relativno je pitanje uspeha u sportu. Da li je to postizanje vrhunski priznatih rezultata, ili je to kroz integralni razvoj izrastanje u telom i duhom zdravu ličnost.
Tu definiciju uspeha prepuštam roditeljima koji će je odrediti na osnovu motiva sa kojima njihovo dete pristupa sportu. Da li je to usavršavanje i sticanje novih kretnih veština, provod i zabava, druženje i stvaranje novih prijateljstava, uzbuđenje i izazov, takmičenje, poboljšanje opšte kondicije, ili težnja ka vrhunskom sportu. Mišljenja sam, da poslednji od navedenih motiva sve više za svoj krajnji rezultat koristi preranu sportsku specijalizaciju i sportski dril kao oblik rada. Jedan od mojih profesora je imao obieaj da kaže: "Tamo gde je početak današnjeg sporta, tu je završetak pedagogije." To je već druga tema...
Moguće je da će dete vrlo brzo odustati od početnog izbora. To ne treba da bude loš signal. Mnogi, danas vrhunski sportisti su imali kasnu sportsku specijalizaciju. Na osnovu sprovedenih istraživanja primarni motivi za uključivanje dece u sport su ipak druženje, prijateljstvo i zabava. Zato bi na ovom nivou o kojem sam pisao, sport morao biti pitanje usmerene igre i pre svega dečijeg zadovoljstva. Rezultat nekontrolisane prerane specijalizacije i napornih treninga može biti poguban po zdravlje. Jedan od najdrastičnijih primera je nekontrolisan i neprimeren trening odbojkašica, ili košarkašica, koje zbog prirodnog "x" položaja nogu (genua valga) kod devoječica, usled nekontrolisanog broja i oblika skokova imaju velike probleme sa kolenima, koji mogu da ih trajno udalje od sporta. Zato je ogromna odgovornost na trenerima.
Na kraju, nikako nemojte sve ove činjenice i preporuke shvatiti kao definitivne. Uvek postoji jedan broj sportista za koje se kaže da "prkose gravitacij". Koji na osnovu svojih antropometrijskih i motoričkih parametara nisu zadovoljavali generacijske proseke, koje su prerano svi "otpisali", a oni se ipak razvili u vrhunske atlete. Istina je da ih je mali broj, ali je još veća istina da su njihov motiv, upornost i volja bili ogromni.
Zar i ova činjenica ne čini sport onim što jeste?
Dug je put do sportskog uspeha, bez obzira na krajnji motiv kojim ga definišete. Zaključak koji ćete izvući iz ovog teksta je tek prvi korak. Neka zato od početka bude usmeren, stabilan i kvalitetan .
