_socioloski-aspekti-sporta.jpg "Sociološki aspekti sporta")
Sport je višedimenzionalni i složen fenomen. Pored takmičenja, područje sporta obuhvata socijalne, psihološke, ekonomske, političke, pedagoške, naučne, medicinske, filozofske, religiozne, kulturne, pravne i druge vrednosti. Sport je društvena pojava, sa specifičnim socijalnim funkcijama i izraz je određenih društvenih potreba.
Sociologija sporta proučava zavisnost sporta od društva, ali i njegov povratni uticaj na društvene tokove. Ekonomski aspekti uslovljeni su komercijalnim zamahom. Ovaj aspekt bitne odnose u sportu sagledava kroz ekonomsku logiku i svet novca, koji danas ugrožava polje igre, koja je nekad bila suštinska komponenta sporta. Kulturni aspekt sporta je, takođe, nezaobilazan za sociologiju sporta. Sport je fenomen kulture, način života savremenog društva, deo svakodnevnog života ljudi.
Ukoliko jedna pojava dodiruje i osmišljava kulturu i način života šireg kruga ljudi, mora privući pažnju ne samo sociologije sporta, već i drugih nauka (sociologija kulture, sociologija slobodnog vremena itd.). Antroploški pristup istražuje sport kao bio-psiho-socio-kulturnu pojavu, odnosno u kojoj je meri moderni sport spojiv sa arhaičnim mentalitetom i kolektivnom svešću.
Sport iz samog svog osnivanja, kao i druge institucije, fomirao je svoj identitet i definisao je svoje sopstvene granice. Iz mnogih teoretskih pristupa, koji su važni za sport kao društveni fenomen mogu se potencirati sledeći aspekti iz sociološke tačke gledanja;
Pedagoški aspekt, misli da je sport utemeljen u tradiciji filološko-pedagoških spisa XIX veka. Sport se posmatra kao temelj obrazovanja i vaspitanja, dobija oreol magijskog i kulturnog instrumenta. Pedagogija fizičke kulture i pedagogija sporta razmatraju sport kao vaspitni činilac, težnju mladih ljudi da se samousavršavaju kroz sport, ali i kao stvaranje kolektivnog duha putem sporta i takmičenja.
Politički aspekt, znači da se sport, između ostalog, posmatra kao sredstvo politike. On je, naime, sve više u službi određene ideologije i državnih interesa, a političke strukture nekada presudno utiču na karakter i uobličavanje sporta. Sociologiju sporta zanimaju oba pomenuta aspekta (ekonomski i politički), ali i druge srodne discipline (ekonomika sporta, sociologija politike i prava) u svoj obim i sadržaj uključuju pomenuta pitanja. Politikološki pristup, analizira sport kao odnos društvene moći i uticaj političkih struktura i vlasti.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Ekonomski aspekt, koji važne odnose u sportu tretira kao sopstvene i smatra da je sport bitno determiniran sa odnosima ekonomske sfere.
Moralni i humani aspekti, su utoliko značajniji ukoliko se više ugrožavaju i gube moralne vrednosti. Moral u sportu, pitanje humanizma, biće veoma važno za dalji razvoj sporta: to treba posmatrati kroz prizmu humanističkog morala.
Pravni aspekt, sporta postaje sve aktuelniji. Nerešena pitanja vrhunskih sportista, priroda profesionalnih odnosa u sportu, profesionalni ugovor i prelazak igrača iz kluba u klub, stvarni položaj vrhunskih sportista i profesionalaca - samo su neka od pitanja na koja je potrebno dati odgovor. Pitanje sporta posmatra se u funkciji svestranog obrazovanja i širenja kulture, kao opšte garancije napretka.
Istorijski aspekt, se odnosi na poreklo i nastanak sporta, problem sporta u ranijim epohama. Ova orijentacija ima izvesne rezerve prema pokušajima da se teorija izgrađuje samo na univerzalnim tvrdnjama, da se pojave tretiraju izvan vremena i prostora. Sport je ograničen određenom istorijskom epohom, društvenim sistemom, tipom kulture, aktuelnim događajem itd. Nastanak, razvoj, promena su pojmovi i kategorije koji najčešće predstavljaju polaznu osnovu u analizi sporta.
Estetski aspekt sporta značajan je u onoj meri u kojoj sport predstavlja umetničko delo, izvor estetskih osećanja i doživljaja. Estetski sadržaj, forme estetičke aktivnosti, nisu predmet razmatranja sociologije sporta, već estetike sporta. Postoje ozbiljni pokušaji da se zasnuje i konstituiše ova disciplina. Danas je naročito aktuelna estetika spektakla, kao neka vrsta "kostimizirane" predstave.
Tehnički aspekt odnosi se na sredstva koja se koriste u sportu, a koja predstavljaju produžetak ljudskih čula i moći. Sport je znao da iskoristi moderne "padavine" tehnike u spektakularne svrhe. Biološki aspekt odnosi se na fiziološke procese koji se dešavaju u organizmu sportiste; naročito dobija na značaju u vremenu zloupotrebe sporta. Medicinski aspekt sporta odnosi se na zdravstveno stanje sportista, sport kao normalnu ili patološku pojavu, na preventivu u sportu itd. Mogli bi se navesti i drugi aspekti sporta, ali njegova celina bi i dalje izmicala.
Sociološki aspekt, u potesnom rezonu (svih predhodno navedenih aspekata, koji imaju socijalnu dimenziju) analizuje ih kao socijalne funkcije sporta, odnose u drušveno-sportske grupe kao i u samim sportom u celini. (Anastasovski, I., Stojanoska-Ivanova, T. 2010 str. 95).
