Pojam antropomotorika sastoji se od dve reči: antropos što znači čovek i motorika koja se u ovom kontekstuodnosi na kretanje. Antropomotorika je odblast sa, još uvek, teorijski gledano, difuzno određenim opštim područjem delovanja, ali sa empirijski, vrlo precizno razrađenim stručnim merama i postupcima, usmerenim na usavršavanje efikasnosti kretne delatnosti. Dakle, pojam antropomotorike obuhvata čovekove opšte razvojne i posebne individualne sposobnosti u životnom, radnom i sportskom smislu.
Antropomotorički status je specifičan prostor, izučavan pre svega u sportu. Jedino se sport integralno bavi motoričkim statusom, definišući ga kao jedan od centralnih problema svog istraživanja. U okviru antropomotoričkog statusa čoveka , moguće je razlikovati dva prostora: manifestni (vidljivi) i latentni (skriveni). U antropomotorici je moguće razlikovati raznovrsne kretne forme. Biološki gledano sve te forme se dela na filogenetske i ontogenetske.
Antropomotoričke sposobnosti ili latentni motorički prostor je veoma složen kompleks antropoloških dimenzija. Osnovni problem istraživanja, prilikom opservacije antropomotoričkih sposobnosti je definisanje broja i vrste dimenzija koje ga sačinjavaju. U cilju definisanja ovog prostora izvršen je veliki broj istraživanja, ali definitivan odgovor nije dat. Otkriveno je mnogo raznovrsnih antropomotoričkih sposobnosti, čak je i definisano nekoliko naizgled stalnih modela.
Ipak, još uvek ne može da se govori o konačnom modelu antropomotoričkih sposobnosti. Problem se komplikuje i time što pojedini autori, iste pojmove, obeležavaju različitim imenima i suprotno. U praksi se međutim još uvek najčešće upotrebljavaju termini: snaga, brzina, izdržljivost, koordinacija, fleksibilnost... Od ovih osnovnih termina autori su izveli specifične pojmove tipa: brzinska snaga, eksplozivna snaga, izdržljivost u snazi, izdržljivost u brzini...
